Fotograf Masimo Listri pred izložbu u Beogradu: Palata Srbija je izuzetan prostor

Autor: Bojana Jakovljević, novinarka N1

Svetski priznat kao vodeći fotograf arhitekture i enterijera današnjice, Masimo Listri, čiju će izložbu u Beogradu publika moći da vidi u Salonu Muzeja grada Beograda od 20. maja do 15. juna, nije samo dokumentarista prostora, on je vizuelni alhemičar koji uspeva da portretiše samu dušu istorije, pretvarajući tišinu i prazninu u najluksuzniji umetnički izraz.

Biografija koja podseća na hroniku visoke evropske kulture

Sa svega 17 godina započeo je svoj profesionalni put. Zajedno sa izdavačkim vizionarom Frankom Marijom Ričijem i čuvenim likovnim kritičarem Vitorijom Zgarbijem, 1981. osniva kultni časopis FMR.

Ovaj magazin je decenijama važio za „najlepši časopis na svetu“, postavljajući rigorozne estetske standarde u izdavaštvu i umetničkoj fotografiji.

Tokom karijere duže od četiri decenije, Listri je potpisao više od 80 monografija za najprestižnije svetske izdavačke kuće, otvarajući vrata najčuvanijih riznica čovečanstva – od tajni Vatikanskih muzeja, preko raskoši Versaja i baroknih palata Rima, pa sve do skrivenih istorijskih biblioteka koje pod njegovim objektivom postaju katedralni hramovi svetlosti i simetrije.

Ono što Listrija čini jedinstvenim na globalnom tržištu umetnosti jeste njegova nepokolebljiva vernost tradiciji velikog formata i analognom pristupu.

Njegove fotografije, rađene isključivo uz pomoć stativa i prirodnog svetla, odlikuju se savršenom perspektivom i renesansnom preciznošću. Na njima nema ljudi – čovekovo prisustvo zamenjeno je teškom, gotovo metafizičkom atmosferom koja posmatrača uvlači u duboku kontemplaciju.

Zbog toga kritika, s pravom njegove radove opisuju kao „terapeutske za dušu“. Vodeće svetske institucije, poput muzeja Luvr, palate Piti u Firenci, Morgan biblioteke u Njujorku i bečkog Muzeja istorije umetnosti, ponosno uvrštavaju njegova dela u svoje stalne postavke.

Izložba i u Italiji

Pre nego što će 25. juna ove godine predsednik Italije svečano otvoriti njegovu monumentalnu instalaciju od 60 radova u samom srcu italijanskog parlamenta, u sali Saveta ministara, beogradska publika će imati ekskluzivnu priliku da doživi njegovu magiju.

U organizaciji Muzeja grada Beograda i Italijanskog instituta za kulturu, u saradnji sa Ambasadom Italije i partnerstvu sa DeGorsi Fine Arts, u Salonu Muzeja grada Beograda otvara se izložba „Interni Italiani“. Ovaj događaj ujedno predstavlja i krunski umetnički segment prestižne platforme „Salon of Excellence“.

Za N1, Masimo Listri govori o tankoj liniji između intuicije i tehničke perfekcije, o tome kako kultno nasleđe opstaje u eri veštačke inteligencije, šta je video kroz objektiv u arhitekturi beogradske Palate Srbija, i zašto je u savremenom korporativnom svetu najveći luksuz postao – trenutak apsolutne tišine i sklada.

Od fotografija za knjige i časopise do monumentalnih radova

Prelazak na fotografiju velikog formata značajno je redefinisao način na koji publika doživljava rad Masima Listrija.

„Upravo pre 20 godina dobio sam mogućnost da počnem da štampam fotografije velikog formata; pre toga to jednostavno nije bilo izvodljivo. To je bila stvarna i suštinska promena u mojoj karijeri. Pre 2006. godine, sa tradicionalnim aparatima za povećavanje, bilo je moguće štampati fotografije tek do formata 50×60 centimetara“, kaže Listri za portal N1.

Kako je objasnio, ta tranzicija mu je omogućila da fotografije koje je stvarao u godinama koje su usledile, transformiše u monumentalne radove, spremne za izlaganje u muzejima.

„Pre ove evolucije, domet mog rada bio je uglavnom ograničen na stranice knjiga i časopisa posvećenih umetnosti i arhitekturi“, dodaje Listri.

Besprekorna perspektiva i geometrijska preciznost – tehničko savršenstvo i intuicija

„Tehnika, zapravo, znači vrlo malo. Ona jeste potrebna, naravno, ali ni blizu onoliko koliko su važni sama vizija, kreativna vizija i specifičan estetski ukus koji jedna fotografija može da poseduje da bi bila, ostanimo pri tom izrazu, „umetnička“, “ kaže Listri.

Kulturno nasleđe Italije je duboko utkano u vizuelni identitet Masima Listrija. Postavlja se pitanje da li postoji specifičan „italijanski pogled“ kada je u pitanju ovekovečavanje arhitekture, ili je estetska osetljivost zapravo univerzalna?

„Ne bih znao da dam tačan odgovor. To je kao kada biste rekli da su kubanske cigare dobre samo ako su sa Kube, a manje dobre one iz Santo Dominga koji je udaljen jedva nekoliko stotina kilometara. Ili zašto je Parmigiano-Reggiano dobar samo onaj koji se proizvodi u Emiliji… Možda Italija jednostavno ima toliko drevnu umetničku tradiciju da ona neizbežno utiče na sve generacije rođene na njenom tlu“, kaže sagovornik N1.

Postavka od 60 fotografija u italijanskom parlamentu

Masimo Listri je izlagao u Vatikanu i Versaju, a u junu ove godine predsednik Republike Italije svečano će otvoriti njegovu monumentalnu instalaciju od 60 fotografija u italijanskom parlamentu.

„Postavka od 60 fotografija u italijanskom Parlamentu je bez sumnje izuzetno važna stvar. Međutim, ja uvek razmišljam o novim projektima, uvek sam okrenut svom daljem umetničkom istraživanju i tome kako da se usavršim. Osećam da imam još mnogo toga da naučim“, dodaje Listri.

Godine 1981. osnovao je kultni časopis „FMR“ sa Frankom Marijom Ričijem i Vitorijom Zgarbijem, i to je u velikoj meri uticalo na njega i njegov rad.

„FMR je bio časopis koji mi je omogućio da radim tačno ono što želim. Svi smo delili isti estetski duh – stvaranje fotografija vrhunskog, beskompromisnog profesionalizma. Kada pogledam unazad, to je bio veličanstven poligon i velika škola koja je definisala ceo moj put“, konstatuje on.

Izložba „Interni Italiani“ u Beogradu

Dolazak izložbe „Interni Italiani“ u Beograd predstavlja rad Masima Listija regionalnoj publici.

„Dolazim sa jednostavnom nadom – da će moj rad otkriti i iskreno potvrditi neka potpuno nova publika“, naglašava Listri.

Tokom priprema za ovu izložbu Listri je imao priliku da poseti Palatu Srbija i to je za njega bilo, kako kaže, prelepo otkriće.

„To je izuzetan prostor, prepun dizajnerske inventivnosti i vrhunskog estetskog ukusa, koji su realizovali izuzetno talentovani umetnici“, smatra on.

Neprekidna potraga za novim prostorima

O lokacijama i načinu na koji prepoznaje specifični duh mesta -„genius loci“, kada prvi put kroči u neki prostor, Masimo Listri kaže:

„Ceo moj kreativni proces se i svodi na to da pokušam da pronađem taj „genius loci“ u bilo kom prostoru koji me inspiriše“, kaže on. Dodaje da lokacije bira kroz neprekidnu potragu za novim, njemu nepoznatim prostorima, bilo da je reč o napuštenim mestima ili raskošnim zdanjima. Kao što Vitorio Zgarbi često kaže ne dotiče me ni vizuelna beda, ni bogatstvo, odnosno, da pred njima ne pokazujem suvišnu sentimentalnost“.

Takođe dodaje da su njegove fotografije u isti mah planirane i spontane.

„Moglo bi se reći da je moja fotografija planirana. Delom i zato što sam fotograf koji radi sa stativom, ali je u isto vreme i spontana jer moji radovi nastaju iz čiste intuicije – a umetnička percepcija je po svojoj prirodi uvek intuitivna“, objašnjava Listri.

O svojim fotografijama kaže da prevazilaze puki dokumentarni zapis, iako ona to u svojoj srži jeste. I da je ona njegova lična vizija sveta i onoga što prenosi na posmatrača.

„Moje fotografije deluju terapeutski na dušu, jer je duši potrebna simetrija, poezija i tišina“, smatra Listri.

Veštačka inteligencija nije za istinskog umetnika

O eri kojom dominiraju veštačka inteligencija i sintetički generisane fotografije, Listri kaže:

„Veštačka inteligencija jednostavno nije za mene, a između ostalog, bilo bi je nemoguće primeniti na fotografije velikog formata koje stvaram. Rad jednog istinskog umetnika će uvek ostati potpuno odvojen od nje – bar što se mene tiče. Razmislite o radu slikara ili vajara, šta bi oni uopšte mogli da urade sa veštačkom inteligencijom? Ona dobro služi svrsi, ali za neke sasvim druge stvari“.

Doživljaj umetnosti u stvarnom svetu je sasvim drugačije iskustvo

Moderno društvo je sve više zarobljeno u ekranima. Za savremenog posmatrača važno je da se isključi i doživi umetnost u stvarnom, fizičkom svetu.

„Ne smemo dozvoliti da nas digitalni svet potpuno preplavi. Svi mi moramo da se potrudimo da čitamo više i da stvari posmatramo uživo, u realnosti. Stalno me pogađa ono što vidim oko sebe. Ljudi na aerodromima koji, dok čekaju let, gledaju isključivo u društvene mreže i neprekidno su prikovani za svoje telefone. Mora doći do trenutka preokreta u svemu ovome“, zaključije Masimo Listri.