Koliko košta Oskar i zašto dobitnici ne mogu da ga prodaju?

Osvajanje Oskara san je svakog filmskog autora, ali sama statueta nije vredna koliko bi se moglo pomisliti – barem ne u novčanom smislu.

Ovogodišnja dodela Oskara održaće se u nedelju, 15. marta 2026, a ceremonija će, kao i do sada, biti u legendarnom Dolbi teatru u Los Anđelesu.

Svaka nagrada, visoka oko 34 centimetra i teška oko 3,8 kilograma, presvučena je zlatom i košta približno 400 dolara da se proizvede. Ipak, njena prava vrednost leži u simbolici, kao najviše priznanje u svetu filma. Uprkos tome, dobitnici ne mogu da unovče svoj uspeh – barem ne legalno.

Zašto se Oskari ne mogu prodati?

Od 1951. godine Akademija filmskih umetnosti i nauka (AMPAS) sprovodi strogo pravilo. Dobitnici Oskara ne smeju da prodaju svoju statuetu, a da je prethodno ne ponude Akademiji po simboličnoj ceni od jednog dolara. Ovo pravilo važi i za naslednike koji naslede Oskara.

Kako stoji u zvaničnim smernicama Akademije: „Dobitnici nagrade ne smeju prodati niti na drugi način otuđiti statuetu Oskara. Niti dozvoliti da bude prodata ili preneta po sili zakona, bez prethodne ponude Akademiji da je otkupi za iznos od 1,00 dolara“.

Ovo pravilo ima za cilj da očuva integritet nagrade i spreči da ona postane tek kolekcionarski predmet za onoga ko ponudi najvišu cenu.

Izuzetak: Kada se Oskari ipak prodaju

Uprkos strogim pravilima, istorija pokazuje da su se Oskari ipak prodavali – ako su dodeljeni pre 1951. godine. Ova pravna „rupa“ dovela je do nekih zapanjujućih prodaja.

Na jednoj aukciji 2012. prodato je 15 Oskara iz perioda pre 1951, koji su ukupno dostigli cenu veću od tri miliona dolara. Među njima je bio i Oskar za najbolji scenario koji je Herman Mankijevic osvojio 1941. za film „Građanin Kejn“. Prodate je za 588.455 dolara.

Neke od najvećih zvezda Holivuda takođe su kupovale Oskare:

Majkl Džekson kupio je Oskara za najbolji film „Prohujalo s vihorom“ (1939.) za 1,5 miliona dolara 1999. godine.

Stiven Spilberg kupio je Oskare koje su osvojili Klark Gejbl („It Happened One Night“, 1934.) i Bet Dejvis („Jezebel“, 1938). Zatim ih je donirao nazad Akademiji.

Mađioničar Dejvid Koperfild kupio je Oskara za najbolju režiju za film „Kazablanka“ (1944.) za 232.000 dolara.

Kevin Spejsi kupio je Oskara za najbolju originalnu muziku koji je Džordž Stol osvojio za film „Anchors Aweigh“ (1945.) za 150.000 dolara. I on je kupljenu statuetu vratio ga Akademiji.

Preporuka govora od 45 sekundi

Osvajanje Oskara može biti trenutak koji definiše karijeru, ali dobitnici nemaju mnogo vremena da uživaju u slavi. Predsednica Akademije Dženet Jang podsetila je da govori zahvalnosti treba da budu „iskreni, duhoviti ako žele, dirljivi, inspirativni – ali kratki“. Od dobitnika se očekuje da govor završe u roku od 45 sekundi.

Najduži zabeleženi govor održala je Grir Garson, koja je govorila više od pet minuta kada je primila Oskara za najbolju glumicu za film „Mrs. Miniver“ (1943.). Najkraći govor održala je Pedi Djuk koja je jednostavno rekla: „Hvala vam“. Ona je osvojila Oskara za najbolju sporednu glumicu za film „The Miracle Worker“ (1963.).

Da li se Oskar finansijski isplati?

Oskar se u filmskoj industriji često posmatra kao velika investicija koja može doneti značajne finansijske koristi. Sama nagrada nema veliku materijalnu vrednost. Nominacija ili pobeda na Oskarima može značajno povećati zaradu filma jer privlači veću pažnju publike, otvara nova tržišta i produžava vreme prikazivanja u bioskopima. Studiji zato često planiraju filmove i marketinške kampanje sa ciljem da osvoje nominaciju ili nagradu. To može doneti stotine miliona dolara dodatne zarade.

Za pojedince, Oskar takođe može imati veliku ekonomsku vrednost. Glumci, reditelji i scenaristi koji osvoje nagradu često dobijaju veće honorare, više ponuda za nove projekte i veću vidljivost u industriji.

Međutim, put do Oskara može biti veoma skup. Studiji i producenti često troše milione dolara na promotivne kampanje, projekcije i događaje kako bi povećali šanse za nominaciju ili pobedu. Zbog toga se ponekad postavlja pitanje da li se takva ulaganja uvek isplate, jer finansijski efekat nije garantovan za svaki film.