Vatikan, ali i još neke manje evropske države pretrpane turistima: Jedan grad je u našem okruženju

Od znamenitosti i lokaliteta kao što su Luvr u Parizu i Fontana di Trevi u Rimu, preko ostrva poput Santorinija i glavnih Kanarskih ostrva, do velikih i malih gradova kao što su Barselona u Španiji, Venecija u Italiji, Dubrovnik u Hrvatskoj i Briž u Belgiji – postoji lista evropskih destinacija u kojima vlada prekomerni turizam.

Sa tim rastom koji se odnosi na turizam dolaze i masovni protesti sve frustriranijih stanovnika. Oni su umorni od gužvi, buke, preopterećenih usluga, visokih troškova stanovanja i saobraćajnih gužvi koje ugrožavaju njihov način života.

Posteri koji pozivaju turiste da se „vrate kući“, pa čak i fizički napadi na turiste – kao ovog leta u Barseloni i Valensiji gde su demonstranti prskali turiste pištoljima na vodu – nisu retkost. Antituristički pokreti počinju da imaju uticaj i na lokalne izbore.

Prekomerni turizam i pritisci zbog toga

Strah od „krize prekomernog turizma“ u Evropi, usled naglog porasta broja putnika koji ovog leta dolaze na stari kontinent, je stvaran.

Primorava vlade da se pozabave ekološkim, društvenim i ekonomskim pritiscima koje taj trend stvara.

Tokom prvog kvartala 2025. zabeleženo je 452,4 miliona noćenja u turističkim smeštajima širom EU, prema analizi Eurostata.

Neke zemlje nose veći teret od drugih. Francuska, kao najposećenija međunarodna destinacija, prošle godine je primila 100 miliona turista. Španija, koja je na drugom mestu, primila je skoro 94 miliona – gotovo duplo više od sopstvenog broja stanovnika.

Poseta mnogim najpopularnijim znamenitostima u Evropi postala je fizički naporno iskustvo.

Ljudi se guraju kroz duge redove u masi i pokušavaju da naprave selfije.

„Evropa, često nazivana muzejom sveta, suočava se s nezapamćenim porastom turizma, koji pretvara njene slikovite ulice u pretrpane prolaze i izaziva sveprisutnu zabrinutost zbog prekomernog turizma“, piše The Independent.

Rekordan broj posetilaca

„Rekordan broj posetilaca na kontinentu sada opterećuje lokalne resurse i izaziva reakciju stanovnika, dok je poznat prizor kofera koji zveckaju po kaldrmi i turista koji se guraju za savršeni selfi postao simbol tog pritiska“, piše.

Kruzeri, koji dovode hiljade posetilaca na destinacije koje su već preopterećene prekomernim turizmom, kao što su Venecija, Kanarska i Balearska ostrva, Santorini i druga mala grčka ostrva, ostavljaju značajan ekološki trag.

Pri tome, malo doprinose lokalnoj ekonomiji.

Strani posetioci činili su približno 45,6 odsto svih noćenja u prva tri meseca 2025, prema izveštaju Eurostata.

Ono što je novo jesu velike razlike među zemljama EU. Najmanje države poput Malte (91,2 odsto), Kipra (85,7 odsto) i Luksemburga (80,4 odsto) imale su najveći udeo stranih noćenja. Čak i više od „uobičajenih osumnjičenih“ poput Španije, Francuske i Italije.

Destinacije sa najvećim gužvama

Prva mesta na listi najpretrpanijih turističkih destinacija na svetu, mereno brojem posetilaca koji višestruko nadmašuju broj lokalnog stanovništva zauzimaju destinacije u novom rangiranju koje je objavio Go2Africa, ukazujući na rastući globalni trend.

Ipak, kako objašnjava britanski list The Mirror u članku pod naslovom „Zone u koje ne treba putovati — gde turisti preplavljuju lokalce“, „odnos broja posetilaca i lokalnog stanovništva ne daje potpunu sliku o nekoj destinaciji i njenom odnosu prema turizmu.

Ipak, pruža dobru naznaku o tome koliko je lokalna ekonomija zavisna od turizma i koliko gužve se mogu očekivati tokom sezone.

Vatikan na vrhu liste destinacija pogođenih prekomernim turizmom

Na prvom mestu po najneproporcionalnijem odnosu broja turista u odnosu na lokalno stanovništvo nalazi se Vatikan. Najmanja je zemlja na svetu po površini i broju stanovnika.

Suverena grad-država smeštena unutar Rima, prostire se na svega 0,44 kvadratna kilometra i predstavlja mesto hodočašća i kulturnog značaja za mnoge ljude širom sveta.

Sa samo 882 stanovnika, Vatikan godišnje primi neverovatnih 6,8 miliona turista. To znači da dolazi 7.710 posetilaca na svakog lokalnog stanovnika.

„Svakog dana hiljade posetilaca bukvalno se guraju kroz ovu ‘vatikansku mašinu za novac’, pod nadzorom osoblja muzeja,“ napisao je jedan posetilac na TripAdvisoru o iskustvu u Vatikanskom muzeju. „Praktično nema šanse da se u miru posmatraju brojna remek-dela.“

Statistika iz maja pokazuje da broj posetilaca u Vatikanu može dostići i 25.000 dnevno. Redovi za ulaznice često protežu oko zidina. To je više od pola miliona posetilaca mesečno. Na drugom i trećem mestu nalaze se takođe „evropske mikrodržave“.

Kneževina Andora na drugom mestu na listi

Kneževina Andora, mala zemlja bez izlaza na more, prostire se na 468 kvadratnih kilometara. To je oko dva i po puta veća površina od Vašingtona D.C. i nalazi se između Francuske i Španije. Zauzima drugo mesto na listi.

Sa populacijom od preko 85.000 ljudi (prema popisu iz 2023. godine), ova mala evropska država, najpoznatija po luksuznim ski centrima i kupovini bez poreza, godišnje primi oko 9,6 miliona turista. To znači da na svakog stanovnika dolazi 118 posetilaca.

Status poreskog raja i činjenica da je gotovo cela ekonomija usmerena ka turizmu doprinose velikoj privlačnosti ove kneževine.

Smeštena u Pirinejima, Andora takođe nudi zadivljujuće pejzaže sa vrhovima preko 2.000 metara, dubokim dolinama i vijugavim rekama.

San Marino i prekomerni turizam

Treća zemlja na listi, gde broj posetilaca premašuje broj lokalnog stanovništva, je San Marino.

Okružen sa svih strana Italijom i osnovan 301. godine nove ere, San Marino je najstarija preživela republika na svetu, koja održava nezavisnost preko 1.700 godina.

Kao mesto svetske baštine pod zaštitom UNESCO-a, poseduje tri impozantne tvrđave na okolnim visokim vrhovima.

Glavni grad, takođe nazvan San Marino, smešten je na padinama Monte Titana. Poznat je po srednjovekovnom starom gradu okruženom zidinama i uskim kaldrmisanim ulicama.

Posetioce privlače pejzaži, kuhinja i arhitektonske znamenitosti.

Sa površinom od nešto preko 60 kvadratnih kilometara, to je treća najmanja teritorija u Evropi i peta najmanja na svetu.

Sa samo 33.600 stanovnika, San Marino godišnje privlači oko dva miliona turista. To znači da na svakog lokalnog stanovnika dolazi 60 turista.

Iako se San Marino nalazi među destinacijama gde turisti nadmašuju lokalce, često se pominje i u rang listama najmanje posećenih zemalja u Evropi.

Da li i Monako ima problem sa prekomernim turizmom?

Još jedna kneževina, Monako na francuskoj rivijeri na Sredozemnom moru, nedaleko od italijanske regije Ligurije, privlači luksuzne putnike svojim poznatim kockarnicama, jahtama i mediteranskom obalom, a grad-država je često preplavljena posetiocima.

Monako godišnje primi oko 340.000 turista.

Iako, prema lokalnom mediju Monaco Voice, „Monako izgleda da je izbegao zamke koje se odnose na masovni turizam,“ ipak se nalazi na 8. mestu liste destinacija gde broj posetilaca premašuje broj lokalnog stanovništva“.

Kneževina zauzima površinu od 2,08 kvadratna kilometra, što je čini drugom najmanjom suverenom državom na svetu, odmah posle Vatikana.

Njena populacija od 39.000 stanovnika čini je najgušće naseljenom suverenom državom. Samo oko 10.000 stanovnika su iz Monaka.

Monako takođe drži rekord za najkraću nacionalnu obalu na svetu dužine 3,83 km. Ne računajući zemlje bez izlaza na more poznat je kao jedno od najbogatijih i najskupljih mesta na svetu.

Opasan prekomerni turizam na Malti

„Malta proglašena za devetu najpretrpaniju turističku destinaciju na svetu“ glasi naslov u Malta Independent povodom novog izveštaja.

Sa istorijom dugu sedam hiljada godina, Malta, smeštena između Sicilije i severne obale Afrike, poznata je po svojim sunčanim plažama, drevnim ruševinama i živopisnoj mediteranskoj kulturi.

Prošle godine Malta je imala zvanično registrovanu populaciju od 563.443 stanovnika i preko 3,5 miliona turista, što znači 6,32 turista po stanovniku.

Malta Business Weekly izveštava da je zemlja već primila „nešto više od 1,4 miliona turista u prvih pet meseci 2025. To obično predstavlja oko 35% svih turista za celu godinu.

Čini se sve verovatnijim da ćemo u 2025. imati preko četiri miliona (moguće 4,1 milion) turista. Prošle godine imali smo 3,6 miliona turista.

Od 2019. godine broj turista je porastao za 54%, dok je stvarni prihod od turizma porastao za 51%.

Tokom letnjih meseci stanovnici Malte moraju da trpe gužve turista. Posebno mladih ljudi koji dolaze jeftinim letovima i putnika s kruzera, što je izazvalo uzbunu među zaštitnicima životne sredine i lokalnim stanovništvom zbog moguće „ekološke katastrofe.“

„Tačka preloma na ostrvu Komino“

Porast broja turista posebno utiče na jedno od najikoničnijih, najfotografisanijih i najosetljivijih mesta – Kristalno Plavu lagunu na ostrvu Komino, koja je, prema lokalnim izveštajima, dostigla tačku preloma sa preko 10.000 posetilaca dnevno iz celog sveta.

Prelepo prirodno jezero sa kristalno čistom vodom i upečatljivim krečnjačkim formacijama, Kristalno Plava laguna se od nekada mirnog mesta za plivanje i ronjenje pretvorila u pretrpanu oblast punu čamaca i kupača tokom vrhunca sezone.

To je dovelo do rastuće neravnoteže turizam versus ekološka održivost retkih staništa ptica i zaštićenih morskih zona.

Ovako BBC opisuje situaciju u Kristalno Plavoj laguni na Kominu: „gužve, ljudi stoje rame uz rame, bore se za prostor, smeće se izliva iz prepunih kanti i zapetljava u izgažene grmove ružičastog žbuna, dok motorni čamci velike brzine ostavljaju za sobom trag ekološke štete.“

Frustracija i prekomerni turizam na Kominu raste već godinama, a neki razočarani posetioci čak nazivaju jednodnevni izlet sa Malte „prevarom“.

Pretrpani čamci, ograničene usluge i sve veće ekološko propadanje doveli su do sve većeg pritiska na vlasti da preduzmu mere.

Sesilija Rodigrez, saradnik Forbes