Voziti Ferari 488GTB Spajder i slušati U2 u Las Vegasu

Protekla 2023. je bila teška godina za mnoge, uključujući i mene. Saobraćajna nesreća. Neke male, ali potrebne intervencije.

Mučne sportske povrede. Pomaganje starijim roditeljima. I sahrane za prijatelje i članove porodice koji su nas napustili prerano. Prošlo je nekoliko teških godina i kao što svi znamo, morali smo da otkažemo nekoliko dugo planiranih odmora, kao što su i verovatno mnogi drugi.

Imali smo planove za rekreaciju i relaksaciju tokom leta, ali su se umešale loše vesti i bolest, i ubrzo smo se vratili u rutinu posla, škole i udobne, ali često banalne rituale porodičnog života. Kada je moja partnerka saznala da bend U2 svira u Las Vegasu gde nikada nije bila, zastali smo da razmotrimo da li je brzo putovanje moguće.

Prekinuli smo na nekoliko dana naš užurbani raspored, i pokušali „bekstvo“. Letovi i hotel bili su povoljni. Dugo nekorišćeni poeni za kreditne kartice doveli su nas u hotel Belađo i zatrebao nam je automobil za iznajmljivanje. Može li Ferari?

Jednom kada smo se smestili u udobnu hotelsku sobu Belađo sa pogledom na daleke planine (i parking), ušli smo u kazino i okušali se u ruletu. Ujutro smo prošetali posle obilnog doručka i stigli u MVH Exotics, britanski ogranak Starr Exotic Rentals u Las Vegasu.

Beli Ferrari 488GTB Spider bio je u praznom hodu uz tihi režim zvuka. Veoma zgodna mašina, i nakon nekoliko uvodnih kilometara shvatili smo da je iznenađujuće lak automobil za vožnju uprkos divljim V12 od 650 konjskih snaga koji vrebaju iza čvrstih kožnih sedišta.

Nakon brzog putovanja niz Strip sa sklopljenim krovom, pustili smo krov da odradi svoj komplikovani ples kako bi zapečatio vrh automobila dok je na semaforu, a zatim smo se uputili van grada radi krivina i puteva kroz kanjon Red Rock oblasti.

Vrh krova se vratio dole, i iako smo imali nekoliko zabavnih sekvenci pošto je saobraćaj bio slab ili ga uopšte nije bilo, uglavnom je to bila samo vožnja i uživanje uz zvučnu podlogu u kokpitu 488, uz nekoliko zaustavljanja za fotografije i pauza za ručak usred neke lepe, ali grube i sirove geologije Velikog basena.

Zatim smo se vratili u grad do Belađa, uživali u fantastičnoj gozbi i pripremili se za vožnju da bismo slušali i gledali U2 u najnovijem eksperimentu zabave u Las Vegasu, u čuvenoj areni Sphere.

Koncertno iskustvo u Sphere je jedna od onih stvari koje je možda nemoguće adekvatno opisati rečima ili slikama, pokretnim ili na drugi način. Bono i momci sviraju na prostranoj bini u obliku gramofona koja je podržana zakrivljenim video zidom koji se proteže na 180 metara do vrha mesta u obliku globusa.

Umetnički radovi i video kaskade protežu se duž bine koja ima sopstvenu svetlosnu predstavu i vizuelne transformacije.

Zvuk je oštar i impresivan bez obzira gde sedite, zahvaljujući stotinama hiljada zvučnika postavljenih, ali skrivenih iza unutrašnjeg okvira arene Sphere.

Kada ljudi kažu da to morate da „vidite lično“ da biste zaista razumeli koliko je nešto jedinstveno, to je apsolutno tačno za Sferu.

Veliki prostor bez sedišta oko bine omogućava ples, kontakt s publikom i pogled na bend izbliza. Sledećeg dana smo malo odspavali, zavalili se uz prostrani bazen hotela Belađo, ručali u Stelinoj kući pored magične bašte sa temom vilinske šume unutar hotela.

Nakon odjavljivanja, stavili smo naša dva mala prtljaga u Ferarijev omanji prtljažnik i izašli na autoput sa dve trake do umetničke instalacije Sedam magičnih planina u pustinji Nevade blizu Slouna.

Ograničenje brzine na autoputu od Las Vegasa do Slouna je 110 kilometara na sat, ali ako zaista vozite tom brzinom, uzimate svoj život u svoje ruke.

Prošao nas je verovatno trocifrenom brzinom BMV X4 M40 sa pucketavim zvukom auspuha, igrali smo se malo preticanja preko tri trake autoputa, na kojem je tokom radnog dana popodne bio slab saobraćaj. Veliki broj konjskih snaga Ferarija i uzvišeni putni maniri učinilo je postizanje brzine zbog koje brzo izgubite dozvolu previše lakim.

Posle još nekoliko kilometara razigranih, ali pažljivih promena traka, BMV je krenuo nečim što je izgledalo kao supersonična brzina na dugom pravcu, a ja sam usporio Ferari dok se naš izlaz približavao.

U Slounu, usmerili smo Ferari niz skoro napušten sporedni autoput do mesta Sedam magičnih planina, i na dugom pravcu, promenili smo nekoliko stepeni prenosa.

Možda nikada neću biti u stanju da racionalizujem trošenje novca koji bi bio potreban za posedovanje takvog automobila, ali svakako mogu da razumem zašto oni koji mogu da“ povuku taj okidač“ to i biraju. To je kao da imate svoj veoma moderan mobilni zabavni park.

Najbolje od svega, 488 Spajder je iznenađujuće udoban, pa čak i praktičan.

Praktična svakodnevna vožnja? Možda bih i pokušao da ga vozim praktično svaki dan da imam ovakav auto.

Živeo Las Vegas!

Vilijam Roberson, saradnik Forbes