Za autentičan doživljaj Islanda, pogledajte dalje od Zlatnog kruga

Postoji dobar razlog zašto je islandski Zlatni krug toliko poznat. Samo kratka vožnja od Rejkjavika deli ovu rutu od glavnog grada. Zlatni krug se promoviše kao idealna destinacija za one koji prvi put posećuju Island ili nemaju mnogo vremena na raspolaganju.

Trio koji čine Nacionalni park Tingvelir, moćni Gulfos vodopad i geotermalno područje Gejzir predstavlja sažet i dramatičan prikaz prirodne snage Islanda. Ipak, popularnost ima i svoju cenu.

Tokom 2024. Island je posetilo skoro 2,3 miliona stranih turista. Iako ta brojka na prvi pogled možda ne deluje preterano, postaje upečatljiva kada se uporedi sa populacijom zemlje od svega 380.000 stanovnika.

Jedan od najvećih problema masovnog turizma na Islandu jeste činjenica da gotovo 99% posetilaca stiže preko Međunarodnog aerodroma Keflavik. Mnogi od njih odmah kreću ka najpoznatijoj turističkoj ruti na ostrvu.

Iza Zlatnog kruga

Veliki broj turista se odmah uputi ka Zlatnom krugu. To je ruta koja tokom cele godine privlači autobuse prepune posetilaca. Tokom glavne sezone, stvaraju se redovi na parking mestima, staze su pune razgovora i selfi štapova, a osećaj divlje izolacije koji Island obećava postaje nedostižan.

Ipak, van ove prenatrpane rute postoje pejzaži podjednako spektakularni, a možda čak i vredniji posete upravo zbog tišine i osećaja mirnoće koji nude.

Mirna sela Istočnih fjordova smeštena su između strmih planina i spokojnih zaliva, dok su vode na severu bogate kitovima i morskim pticama.

Na drugim mestima, poluostrvo Rejkjanes oblikovano je nedavnom vulkanskom aktivnošću, dok je islandska visoravan i dalje sirova i neukroćena, nudeći šljunkovite puteve, isparenja iz zemlje, ledene reke i prostrane puste visoravni koje deluju potpuno udaljeno od savremenog sveta.

Sever: Tihi zalivi i kulturne tradicije

Uprkos proširenom aerodromu i novim direktnim letovima, sever Islanda i dalje ostaje jedna od najbolje čuvanih tajni zemlje.

Iz luke u gradiću Husaviku, putnici mogu krenuti na ture za posmatranje kitova grbavaca i papagajki u gotovo potpunoj tišini. Daleko od gužve na jugu. Mnogi brodovi ovde koriste električne motore, omogućavajući mirno i održivo iskustvo na vodi.

Obližnji Akurejri je najveći islandski grad izvan oblasti glavnog grada Rejkjavika, ali i dalje više liči na dobro očuvano selo. Odlična je baza za jednodnevne izlete u okolne fjordove ili prema unutrašnjosti, do vodopada Godafos, jednog od najfotogeničnijih na Islandu.

Iako je pletenje cenjena tradicija širom Islanda, na severu ono zauzima posebno mesto. Svake godine, ovaj region organizuje omiljeni festival pletenja koji okuplja ljubitelje prediva iz cele zemlje na radionicama i živopisnoj pijaci.

Ljubitelji istorije treba da skrenu do mesta Sejdaurkroukir kako bi istražili islandske srednjovekovne sage kroz interaktivnu izložbu „1238: Bitka za Island“.

Istok: Udaljena lepota kao iz drugog sveta

Do Istočnih fjordova nije lako stići, ali oni koji se odluče na put biće nagrađeni netaknutim predelima i sporijim ritmom života. Sela poput Sejdisfjordur izgledaju kao da su ispala iz razglednice, sa šarenim drvenim kućama i neobičnom lokalnom umetničkom scenom.

Ovaj region je idealan za planinare i ljubitelje prirode, sa dramatičnim obalnim stazama, vodopadima i znatno manjim brojem turista u poređenju sa južnom obalom. Sama vožnja je deo čitavog doživljaja, a putnici će često deliti krivudave puteve sa irvasima koji pasu uz ivicu puta.

Ako vas privlači istočni Island, možda biste mogli razmotriti dolazak na tradicionalan način. Morem. Trajekt kompanije Smiril Lajn putuje iz Danske, sa zaustavljanjem na Farskim Ostrvima pre nego što stigne u Sejdisfjordur.

Ovakav način putovanja nudi sporiji, promišljeniji početak vašeg islandskog putovanja, daleko od gužve aerodroma Keflavik. Iako plovidba može biti duga i more ponekad nemirno, strpljivi putnici biće nagrađeni snažnim osećajem mesta, dok Island polako izranja iz divljeg Atlantika.

Zapad: Island u malom

Poluostrvo Snaefelsnes nudi crne peščane plaže, polja lave, vodopade i glečerom prekriven vulkan Snaefelsjokul. Sve u okviru jednodnevne vožnje. Dostupnije je od zapadnih i istočnih fjordova, ali i dalje daleko mirnije od Zlatnog kruga.

Ovaj region je bogat folklorom i književnom istorijom. Snaefelsjokul je inspirisao roman „Put u središte Zemlje“, a mnoga sela u okolini povezana su sa islandskim sagama. Za kulturno skretanje, posetite Centar za naseljavanje u Borgarnesu, gde možete naučiti više o ranim danima Islanda i pričama koje su oblikovale njegov identitet.

Severnije, zapadni fjordovi nude neke od najudaljenijih i najspektakularnijih pejzaža na Islandu. Visoke litice, vijugavi putevi i gotovo nikakva infrastruktura daju ovom regionu osećaj kraja sveta. Jedan od vrhunaca je vodopad Dinjandi, veličanstven, kaskadni slap koji se spušta niz planinsku padinu.

Uprkos izolaciji, gradić Isafjordur nudi savremene pogodnosti, uključujući hotele, restorane i kulturne sadržaje.

Jug: Mnogo više od Zlatnog kruga

Ne morate u potpunosti izbegavati jug. Dovoljno je samo da promenite fokus. Umesto prepunih staza kod Gulfosa ili Gejzira, zaputite se istočno od Vika do ledenjačke lagune Jokulsarlon ili istražite vijugavi kanjon Fjadraurgljufur.

Čak i uzduž „Prstenastog puta“ moguće je izbeći gužvu uz malo planiranja. Za nešto još neobičnije, skrenite do geološkog parka Katla, gde vas čekaju ledene pećine i gotovo potpuna tišina.

Južni region, baš kao i ostatak Islanda, ima mnogo više da ponudi od Zlatnog kruga, naročito za putnike koji su spremni da potraže ono što se ne vidi na prvi pogled.

Dejvid Nikel, saradnik Forbes