Zabačeni putevi Norveške nude nov način za istraživanje zemlje
Nezavisan biciklistički projekat ističe zanemarene makadamske puteve Norveške kao rute za duge vožnje namenjene avanturističkim biciklistima koji traže sporija, dublja putovanja kroz čuvene pejzaže te zemlje.
Norveška je već poznata po svojim izvanrednim putnim rutama. Osamnaest nacionalnih panoramskih ruta u zemlji pomoglo je da udaljeni planinski prevoji, obalne ceste i vožnje uz fjordove postanu posebna turistička iskustva sama po sebi.
Sada novi, „grassroots“ biciklistički projekat predlaže drugačiji način kretanja kroz norveški pejzaž.
Ne automobilom, ne železnicom, ne kruzerom i ne žurbom između poznatih vidikovaca, već polako, preko makadamskih puteva koji već dugo postoje, ali su ostali u drugom planu.
Biciklistička mreža nastala iz zajednice u Norveškoj
Nacionalne makadamske rute su nova mreža dugolinijskih biciklističkih pravaca koju je razvio Metju Toli kroz Cycle Norway, njegovu nezavisnu biciklističku platformu i zajednicu.
Ova mreža povezuje postojeće makadamske puteve širom Norveške u osam dugih ruta namenjenih samostalnom bikepacking putovanju i istraživačkom biciklizmu.
Bikepacking je u suštini višednevno bicikliranje sa opremom koja se nosi na biciklu, što omogućava vozačima da samostalno putuju između gradova, kampova, planinskih koliba ili drugih mesta za noćenje.
Ponovno otkrivanje puteva skrivenih na očigled
Ove rute nisu nove planinske staze, niti zahtevaju izgradnju novih puteva kroz netaknute pejzaže. „Norveška nije morala da izgradi nacionalnu mrežu makadamskih puteva“, kaže Toli. „U mnogim pogledima, ona je već postojala. Pravi izazov bio je da je prepoznamo.“
Mnogi od ovih puteva nikada nisu bili namenjeni turizmu. Oni čine mrežu postojećih javnih makadamskih puteva koji su prvobitno izgrađeni za šumarstvo, poljoprivredu, hidroenergetske projekte, pristup ruralnim područjima, vojnu logistiku i lokalnu industriju.
Neki su izgrađeni kako bi se došlo do izolovanih zajednica. Drugi su služili radnim pejzažima koji su se vremenom promenili. Ipak, rezultat je izuzetno razgranata mreža tihih seoskih puteva koji se protežu kroz šume, doline, visoravni i planinske regione.
Za Tolija, projekat je nastao nakon godina vožnje, mapiranja i testiranja, kako bi se identifikovale praznine u infrastrukturi biciklističkog turizma u zemlji.
„Iako Norveška ima neke od najdramatičnijih pejzaža u Evropi, dugolinijski biciklizam u zemlji je često bio fragmentisan, slabo dokumentovan i u velikoj meri oslonjen na prometne puteve koji su prvobitno projektovani za automobile i teretni saobraćaj“, objašnjava on.
Nacionalne makadamske rute imaju za cilj da reše deo tog problema tako što daju prioritet kontinuitetu, niskom saobraćaju, ruralnim pejzažima i bezbednijim alternativama glavnim saobraćajnim koridorima.
Raspodela turističkog pritiska širom Norveške
Najpoznatije destinacije u Norveškoj sve više trpe jak sezonski pritisak, posebno mesta koja su postala popularna preko društvenih mreža, kruzerskog turizma i kratkih obilazaka.
Lofoten, Geiranger, Flåm, Preikestolen i Trolltunga pokazuju kako se pažnja posetilaca može koncentrisati oko relativno malog broja ikoničnih mesta.
Makadamske rute rade suprotno. Ne postoji jedan vidikovac za fotografisanje, ni jedna atrakcija do koje se mora stići, niti očigledan „must-see“ trenutak.
Vozači se postepeno kreću kroz pejzaže tokom nekoliko dana ili nedelja, provodeći vreme u manjim zajednicama i prolazeći kroz mesta koja se retko nalaze na uobičajenim turističkim itinererima.
„Rute su osmišljene tako da rasporede ljude po pejzažima, umesto da ih usmeravaju ka određenim destinacijama“, kaže Toli. Ta ideja se dobro uklapa u rastuće interesovanje za sporo putovanje, samostalna iskustva u prirodi i načine istraživanja popularnih zemalja sa manjim uticajem na okolinu.
Biciklistički turizam već godinama raste širom Evrope, ali vožnja po makadamu zauzima posebnu poziciju u tom trendu. Ona je avanturističkija od klasičnog drumskog biciklizma, ali generalno manje tehnički zahtevna od brdskog biciklizma.
U Norveškoj, gde istorijski makadamski putevi već prelaze velike delove unutrašnjosti, ovaj format se pokazuje kao posebno pogodan.
Nije to običan biciklistički odmor
Ipak, ovo nije opuštena gradska vožnja biciklom na odmoru. Rute su namenjene vozačima koji su spremni na samostalnu navigaciju, promene vremena, udaljena područja i osnovno donošenje odluka u prirodi.
Neki delovi prate odlične makadamske puteve gotovo neprekidno. Neki drugi mogu uključivati grublje deonice ili kratke „hike-a-bike“ segmente (guranje bicikla pešice).
Za iskusne bicikliste, ovaj projekat nudi način da se Norveška doživi izvan kruzerskih luka, poznatih planinarskih staza i panoramskih vožnji. Takođe omogućava dublje i neposrednije iskustvo pejzaža oblikovanih radom, migracijama, poljoprivredom, šumarstvom i starijim transportnim rutama.
„Ovo nije o osvajanju Norveške. Ovo je o tome da se kroz nju krećemo dovoljno sporo da je zaista doživimo“, objašnjava Toli.
Nacionalne makadamske rute trebalo bi da budu lansirane kroz Cycle Norway do leta 2026, uz vodiče za rute, interaktivne mape, GPX fajlove, logističke informacije i resurse za planiranje.