Zašto neki ljudi imaju liniju kose u obliku „udovičinog špica“?
Većini ljudi linija kose ide manje-više ravnom linijom preko čela. Kod nekih se spušta i formira izražen oblik slova V. Taj oblik se često naziva „udovičin špic“ (widow’s peak).
To je jedna od retkih ljudskih karaktersistika koju gotovo svi mogu da imenuju. Uglavnom zato što su generacije studenata biologije učene da je to uredan primer jednog dominantnog gena, kao što je kod slučajeva sposobnosti uvijanja jezika ili priraslih ušnih resica.
Biologu je ta priča oduvek delovala čudno.
Linije kose nisu osobine tipa – „ima ih ili nema“. Ako pogledate dovoljno čela, pronaći ćete čitav niz prelaznih oblika. Oštro izražene vrhove, blaga udubljenja, nežne talase i potpuno ravne linije.
Osobine koje kontroliše jedan gen sa dva alela obično se ne ponašaju na taj način.
Pa šta se zapravo dešava?
Udovičin vrh je osobina čela, a ne osobina linije kose. Počnimo jednim pitanjem koje prethodi svemu. Zašto kosa prestaje baš tamo gde prestaje?
Svi sisari imaju granice između delova kože obraslih dlakom i onih bez nje. A te granice se određuju veoma rano, tokom embrionalnog razvoja. Tada ćelije kože odlučuju da li će formirati folikul dlake.
Kod ljudi je kosa na temenu gusta. Dok su dlačice na čelu tanke, svetle i gotovo nevidljive.
Linija kose je jednostavno mesto gde jedna razvojna odluka ustupa mesto drugoj.
Uticaj geometrije lica
Vodeće objašnjenje za nastanak „udovičinog špica“, prvi put izneto u studiji objavljenoj 1973. godine u časopisu The Lancet. Ono se i danas smatra standardnim tumačenjem. A to je da se granica određuje pomoću dve nevidljive razvojne zone na licu.
Svako oko nalazi se u središtu približno kružnog područja, u kojem je rast kose sa vlasišta (temena) potisnut. Zamislite dva reflektora koja su sa suprotnih strana usmerena ka zidu. Mesto gde se njihove gornje ivice seku na sredini, označava granicu na kojoj prestaje „zona bez kose“, a počinje linija kose.
Ako su ta područja veća i međusobno bliža, njihove gornje ivice seku se visoko na čelu i linija kose ostaje ravna.
Ako su ta područja manja nego što je uobičajeno ili su međusobno udaljenija, tačka preseka nalazi se niže. Pa kosa raste naniže u nastali razmak, stvarajući karakterističan špic.
Drugim rečima, udovičin špic nije osobina same kose. On je posledica geometrije lica tokom razvoja, koja postaje vidljiva upravo kroz raspored rasta kose.
Taj model ima vrednost zato je predvidljiv.
Ako su kod široko razmaknutih očiju ta područja koja potiskuju (rast kose) udaljenija, onda bi ljudi sa neuobičajeno široko razmaknutim očima trebalo češće da imaju udovičin špic. I u slučajevima razvojnih sindroma gde je to proučavano, to se i vidi.
Izražen središnji špic linije kose pojavljuje se kod retkih razvojnih sindroma koji uključuju široko razmaknute oči, kako se navodi u radu objavljenom 2021. godine u časopisu „Journal der Deutschen Dermatologischen Gesellschaft“.
Zbog toga klinički genetičari liniju kose posmatraju kao stvarni morfogenetski trag. A ne kao nevažnu estetsku zanimljivost. Kod ogromne većine ljudi, naravno, udovičin špic ne znači ništa posebno, osim uobičajene razlike u obliku lica.
Dva praktična problema u istraživanju
Dva praktična problema otežavaju istraživanje. Prvi je pitanje ocenjivanja.
Gde tačno suptilno udubljenje prestaje da bude samo udubljenje i postaje ‘vrh’?
Različita istraživanja su dala veoma različite procene o tome koliko je ova osobina česta. Studija iz 2009. objavljena u časopisu Dermatologic Surgery navela je da je ta pojava prisutna kod 81 odsto žena koje su bile obuhvaćene merenjem. To ukazuje na to da istraživači verovatno nisu merili istu stvar.
Drugi problem je starost.
Muške linije kose se povlače na slepoočnicama, često brže nego na sredini čela. Pa androgenetska alopecija (nasledno opadanje kose) može da stvori uverljiv lažni „špic“ na liniji kose kod muškaraca koji ga prirodno nisu ni imali. Svako istraživanje odraslih osoba delimično zapravo meri i posledice ćelavljenja.
Savremeni pogled
Savremeni pogled na ovo pitanje je da oblik linije kose treba posmatrati zajedno sa ostalim karakteristikama oblika lica.
On je poligenski, što znači da na njega utiče mnogo gena. Pri čemu svaki od njih malo doprinosi konačnom rezultatu, umesto da postoji jedan gen koji jednostavno „uključi“ tu osobinu.
Studija iz 2012. objavljena u časopisu „PLOS Genetics“ tipičan je primer istraživanja oblika lica na nivou celog genoma. Ono je pronašlo nekoliko genetskih varijanti sa malim uticajem – što je upravo kako neka kontinuirana osobina izgleda „iznutra“.
Nema razloga da se smatra ni da je ovaj „špic“ predmet prirodne selekcije.
Evolucioni biolozi koriste termin spandrel, pozajmljen iz arhitekture. On se odnosi se na osobinu koja postoji kao nusproizvod građe, a ne koja je nastala kao posledica prilagođavanja.
Udovičin špic je dobar kandidat za takvu osobinu.
Ništa ne ukazuje na to da je našim precima omogućavao da budu bolje uhranjeni, uspešniji u pronalaženju partnera ili bolje zaštićeni. To je oblik koji jednostavno proizlazi iz načina na koji je lice građeno.
Sam naziv je takođe nusproizvod.
Potiče od starog engleskog verovanja da je špicasta linija kose podsećala na kapuljaču udovice koja tuguje i da je nagoveštavala ranu smrt supružnika.
Ovo sujeverje nema ništa više osnova od kasnijeg holivudskog običaja da negativcima daju upečatljivu liniju kose u obliku slova V.
To što neko ima takvu liniju kose ne govori ništa o njegovom braku, zdravlju ili budućem izgledu kose.
Ono što ona zapravo odražava jeste trenutak embrionalne geografije. Dva područja na licu koje se razvija, i koja se spajaju malo niže nego što je uobičajeno.