Zašto neki od najvećih izdavača zapošljavaju AI inženjere uprkos protivljenju pisaca veštačkoj inteligenciji

Autori ne vole AI. To je očigledno iz desetina tužbi koje su podneli protiv AI kompanija, optužujući ih da su njihove modele obučavale na milionima zaštićenih knjiga bez dozvole ili naknade. Međutim, ispostavilo se da njihovi izdavači nisu toliko protiv toga. Neki od najvećih izdavača, uključujući Penguin Random House, Macmillan, Sourcebooks i Wiley, zapošljavaju AI inženjere. To pokazuju oglasi za posao koje je pregledao Forbes.

Nijedan od njih zasad ne planira da koristi AI za uređivanje ili pisanje. Umesto toga, oglasi pokazuju da izdavači žele da primene AI kako bi bolje vodili svoje poslovanje. Na primer, pravljenjem modela za predviđanje koji mogu pomoći da se proceni koje knjige će dobro proći i po kojoj ceni bi trebalo da se prodaju.

„Mislim da ovo stavlja izdavače u veoma nezgodan položaj, jer moraju da obrate pažnju na činjenicu da ova tehnologija neće nestati“, kaže Džejn Fridman. Ona je stručnjakinja u industriji koja piše popularni njuzleter o poslovanju u izdavaštvu i savetuje nekoliko izdavačkih grupa. „Imaju akcionare koji verovatno pitaju: ‘Kako ćete ovo koristiti da zaradite novac, poboljšate efikasnost itd?‘. Niko ne želi da izdavačka industrija zabije glavu u pesak kada je u pitanju profit“.

Koje profile traže izdavači

Izdavački gigant Macmillan zapošljava dva AI „menadžera za rešenja“ da identifikuju potencijalnu primenu AI i dizajniraju proizvode koji mogu pomoći u rešavanju „kompleksnih poslovnih izazova“. Uloga uključuje pravljenje prototipova, dizajn novih tokova rada i pružanje obuke kako bi se „AI alati ugradili u svakodnevni rad organizacije“, navodi se u oglasu za posao. Kompanija je najavila da koristi AI za zadatke u administraciji, kao što su označavanje ključnih reči da bi knjige bile lakše pronađene, kao i za sažimanje dokumenata, prevođenje i moderaciju sadržaja, prema podacima iz bloga u kojem je objašnjen njihov pristup. Ali izdavač jasno ističe da želi da autori (i njihova zakonska prava) budu iznad mašina. „Mi smo izdavač ljudskih priča, pisanih od strane ljudi“, navodi se. Macmillan nije odgovorio na zahtev Forbes za komentar.

Penguin Random House, najveći svetski izdavač trgovinskih knjiga, zapošljava senior AI inženjera za razvoj AI sistema za marketing i pronalaženje knjiga, i za osiguravanje da AI aplikacije funkcionišu pouzdano, prema oglasu za poziciju. Kompanija koristi AI kako bi postigla „operativnu izvrsnost“, rekla je portparolka Kler fon Šiling za Forbes putem imejla. To uključuje korišćenje AI za bolje upravljanje zalihama i preciznije odlučivanje o tome koliko primeraka treba štampati. U januaru 2025, matična kompanija Penguin Random House – Bertelsmann – najavila je plan implementacije OpenAI ChetGPT Enterprajz za svoje zaposlene.

Zaštita autorskih prava

Ta interna primena AI ne znači da kompanija ne brani autorska prava svojih autora. Krajem 2024, izdavač je počeo da dodaje napomene u svojim knjigama da se one ne smeju koristiti ili reproducirati za obuku AI modela. „Kao izdavači, naša primarna odgovornost je da služimo našim autorima. Iznad svega, posvećeni smo zaštiti njihove intelektualne svojine i autorskih prava“, napisala je Šiling.

Izdavači moraju biti oprezni kako se javno pozicioniraju u vezi sa AI, s obzirom na širok otpor zajednice pisaca koja tehnologiju uglavnom vidi kao mašinu koja usisava njihov rad kako bi napravila konkurentski proizvod koji ugrožava njihov životni opstanak. Poznata spisateljica Margaret Atvud je 2024. rekla za Rojters da je „AI loš pesnik“ i „sakupljač podataka“. Pisac romana Zadi Smit je izjavila da će sve što AI napiše biti „suštinski prazno… kao planete bez gravitacije“ jer nema ljudskog uvida. Džordž R. R. Martin, među 17 tužilaca u tužbi Authors Guild protiv OpenAI iz 2023, nazvao je AI „najskupljom i energetski najzahtevnijom mašinom za plagiranje na svetu“.

Sudovi na strani AI kompanija

Nije iznenađenje što ne žele AI blizu svog rada. U decembru 2025, Amazon je kritikovan zbog dodavanja AI funkcije u Kindl koja je omogućavala čitaocima da „pričaju“ sa knjigom. Mogli su da postavljaju pitanja o sadržaju, poput detalja o zapletu ili imenima likova, kao i da dobiju analize i sažetke. Međutim, Authors Guild i mnogi besni autori kritikovali su funkciju jer su se plašili da je AI model obučavan na njihovim zaštićenim knjigama bez dozvole ili naknade. Takođe, nije postojala opcija isključivanja, ni za pisce ni za čitaoce. (Amazon je odgovorio da se sadržaj knjiga ne koristi za obuku osnovnog modela, već da alat vidi kao „proširenje funkcionalnosti pretrage koja već postoji u Kindlu.“)

Ipak, zakonski gledano, AI kompanije su postigle značajne pobede. U presudnoj odluci o kolektivnoj tužbi za kršenje autorskih prava koju su autori podneli protiv Antropika u junu 2025, američki sudija Vilijam Alsap je odlučio da korišćenje zaštićenih dela za obuku AI modela spada pod doktrinu „fer upotrebe“ (fair use). U sličnim tužbama protiv Mete i Stabiliti AI, sudovi su uglavnom stali na stranu AI kompanija. Neki slučajevi su još u toku. Poput kolektivne tužbe koju su podneli autori i medijske kompanije poput Njujork Tajmsa, gde je sud naložio OpenAI da podeli 20 miliona čet logova sa tužiocima u procesu otkrivanja dokaza. (OpenAI je saopštio da je slučaj bez osnova i da korišćenje javno dostupnih informacija predstavlja fer upotrebu).

Jedno veliko upozorenje: preuzimanje piratskih verzija knjiga iz „biblioteka u senci“, ilegalnih digitalnih repozitorijuma sa hiljadama e-knjiga, nije legalno. U avgustu 2025, Antropik je postigao vanparnični sporazum da isplati 1,5 milijardi dolara autorima 500.000 knjiga u jednoj takvoj bazi podataka. Zauzvrat nisu morali da priznaju bilo kakvu krivicu. U drugim slučajevima, kao kod OpenAI, odgovor je bio mešovit i glavne odluke tek treba doneti.

Velike mogućnosti za izdavače

Neki izdavači su se odlučili za višemilionske licencne ugovore sa AI kompanijama, umesto da se bore na sudu. U fiskalnoj 2025, izdavačka kuća Wiley je ostvarila 40 miliona dolara samo od AI licencnih ugovora, prodajući naslove iz backlist-a i akademske knjige kompanijama poput Antropika. Ali za druge, često manje izdavače, ideja da licenciraju sve svoje naslove AI kompanijama je teška za sprovođenje, rekao je Tad Mekilroj, analitičar i konsultant za tehnologiju u izdavaštvu.

„Postoje beskrajna opravdana zabrinutost da li dajete bebu i kupku takvim licenciranjem. Zato postoji mnogo pomešanih osećanja o tome da li je ovo dobra stvar ili ne“, rekao je Mekilroj.

Ipak, kao i mnogi biznisi, izdavači žele da testiraju AI alate u praksi. AI bi, na primer, mogao da im pomogne da sortiraju, analiziraju i daju uređivačke komentare na gomilu rukopisa koje primaju. „Ali danas, kada bi autor čuo da se to dešava, bio bi izuzetno uzrujan“, kaže Fridman.

„Izdavači prepoznaju da je ovo alat koji će ih učiniti efikasnijima. Može da im omogući da obave više posla uz manje rada. I da im pomogne da prodaju više knjiga“, rekao je Mekilroj. „I zato se suočavaju sa dilemom koliko alata da uključe pre nego što vest procuri“.

Raši Šrivastava, novinarka Forbes