Zašto se Tre Jang, Stef Kari i drugi profesionalci vraćaju u školu

U jeku zlatne groznice NIL (prihodi od imena, slike i imidža), univerzitetski sportski programi u potrazi za prednošću u privlačenju vrhunskih talenata ponovo se povezuju sa svojim bivšim studentima koji su postali zvezde – i šalju ih u regrutaciju.

Prošlog meseca, dok se regularni deo sezone NBA lige približavao kraju, bek Atlanta Hoksa Terens Man imao je na umu nešto više od borbe svog tima za plej-of. Košarkaški program njegovog bivšeg univerziteta, Florida Stejta, zabeležio je samo 17 pobeda. Nije se kvalifikovao za NCAA turnir i Man je želeo da pomogne. Uključio se u regrutaciju, povezao tim sa bekom Martinom Somervilom – igračem koji prelazi sa Univerziteta u Masačusetsu, kojeg je upoznao tokom treninga van sezone – i na kraju ga usmerio ka Talahasiju.

„Martin Somervil će mnogo igrati za nas sledeće godine“, kaže Luk Luks, koji je u martu postao trener Florida Stejta. „Bez Terensa ne bismo imali nikakve šanse da ga dovedemo. A pobedili smo neke zaista velike škole koje su bile spremne da plate mnogo više kroz NIL“.

U četiri godine otkako je NCAA nevoljno dozvolila svojim sportistima da zarađuju na svom imenu, slici i imidžu (NIL), univerzitetski sportovi su se brzo pretvorili u licitaciju za najbolje igrače. Pored sponzorisanih objava na društvenim mrežama i lokalnih TV reklama koje su donosioci pravila možda imali u vidu kada su otvorili vrata komercijalnim ugovorima za sportiste, donatori su udružili resurse i formirali kolektive kako bi usmeravali novac ka regrutima. Nominalno za marketinške usluge, ali u praksi često kao prikriven oblik plaćanja za igranje.

Kraj amaterizma

Tri antimonopolska sudska procesa – Haus protiv NCAA, Habard protiv NCAA i Karter protiv NCAA – trenutno čekaju odobrenje suda za nagodbu koja bi unela još više novca u sistem. Omogućila bi univerzitetima da direktno plaćaju sportistima deo prihoda od medija, ulaznica i sponzora. Time bi se efektivno okončala posvećenost amaterizmu u univerzitetskom sportu.

Na primer, prema pisanju Hjuston Kronikla, Univerzitet u Teksasu planira da sledeće sezone potroši između 35 i 40 miliona dolara na svoj fudbalski tim. Tu spadaju isplate kroz NIL i planirane uplate iz podele prihoda. One će u početku biti ograničene na 20,5 miliona dolara. Međutim, čak i sada su cifre zapanjujuće. Prošlog jula, atletski direktor Ohajo Stejta rekao je za Kolumbus Dispeč da su fudbalski igrači te škole prethodne godine primili oko 20 miliona dolara kroz NIL ugovore putem različitih trećih strana.

Naravno, nisu svi univerziteti u mogućnosti da prate taj tempo. Čak i oni koji mogu pokušavaju da pronađu konkurentsku prednost. Nekoliko institucija veruje da su pronašli rešenje koje nadilazi novac. To su bivši studenti zvezde poput Mana, šestogodišnjeg NBA veterana, koji je za Florida Stejt igrao od 2015. do 2019.

Nema platu na fakultetu

U aprilu se Man zvanično vratio na Florida Stejt kao pomoćnik generalnog menadžera muške košarkaške ekipe. Neće biti zaposleni univerziteta niti će primati platu, ali će se od njega očekivati da učestvuje u razvoju igrača i regrutaciji.

„Sjajna ideja“, kaže Man (28). „Dok god je ovakva situacija, fakulteti bi trebalo da pronađu nekoga ko može da im pomogne. Bilo da je reč o regrutaciji, prikupljanju sredstava, da bude ambasador ili sve u jednom. Mislim da ćemo uskoro videti da većina škola to radi“.

Prve laste predvođene Karijem

Mesec dana pre nego što je Man započeo ovu ulogu, zvezda Golden Stejt Voriorsa Stef Kari utrla je put postavši pomoćnik generalnog menadžera za muške i ženske košarkaške timove svog alma matera, Dejvidson koledža. To je predstavljeno kao prvi put da je aktivni sportista iz velike severnoameričke lige preuzeo administrativnu ulogu u NCAA programu. Tri nedelje kasnije, Tre Jang, Manov saigrač iz Hoksa, vratio se na Univerzitet Oklahome u sličnoj ulozi. Defanzivni end Las Vegas Rejdersa Maks Krozbi pridružio se u aprilu fudbalskom programu Univerziteta Istočni Mičigen. (A tu nije ni kraj: bivši kvoterbek Indijanapolis Koltsa Endrju Lak postao je generalni menadžer fudbalskog tima Stenforda još u novembru, pet godina nakon povlačenja iz NFL-a.)

Naravno, nije prvi put da se škole oslanjaju na poznate bivše studente radi podrške. Bivši igrači košarkaškog tima Djuk univerziteta redovno dolaze na utakmice, primećuje Luks. „Bratstvo“ Djuka već dugo je prodajna tačka u razgovorima sa potencijalnim regrutima. Ali novi trend podrazumeva formalniji odnos i sa sobom nosi dodatnu prednost. Zvanični članovi programa mogu da kontaktiraju regrute, dok alumnisti i donatori prema pravilima NCAA generalno ne smeju da ih direktno pozivaju i ograničeni su na određene tipove interakcije na kampusu.

Kako zadržati igrače i balansirati ego

Ova pojačanja daju univerzitetima novi alat za izgradnju – i očuvanje – svojih timova. I to u eri koju komplikuju ne samo NIL novac već i liberalizovana pravila o transferima. Ona omogućavaju sportistima da potraže bolje uslove na drugim školama bez obaveze da pauziraju sezonu. Ponude mogu biti primamljive. Prema platformi za NIL ugovore Opendorse, 100 najplaćenijih sportista u muškom univerzitetskom sportu u proseku zarađuje više od milion dolara. Taj iznos za sportistkinje je oko 250.000 dolara. Veliki novac se može naći čak i u manjim sportovima, kao što je softbol. Vrhunska bacačica Najdžari Kanadi prošle godine prešla je sa Stenforda na Teksas Tek uz obećanje o više od milion dolara za samo jednu sezonu.

U muškoj košarci NCAA Diviziji I, više od 2.500 igrača ušlo je u transfer portal 2025. godine, prema podacima sajta za regrutaciju VerbalCommits.com. To je gotovo tri puta više od 957 koliko ih je to učinilo 2019, godinu dana nakon uvođenja novog sistema transfera.

„Pošto igrači mogu da odu na druge škole, kako ih zadržati zadovoljne?“, pita se Mark Konrad. On je direktor programa sportskog biznisa na Univerzitetu Fordam. „Ne možete ih potpisati na dugoročne ugovore, a ipak želite da ostanu“.

Kultura zadržavanja igrača

Jedna od strategija može biti angažovanje profesionalnog sportiste poput Janga, četvorostrukog NBA Ol-Star igrača i petog pika na draftu 2018. godine. On bi mogao da pomogne Oklahomi u prepoznavanju talenata, mentorisanju mladih igrača i balansiranju ega u svlačionici gde dolazi do razlika u zaradama, tvrdi Konrad. Jang bi takođe mogao doprineti stvaranju kulture zadržavanja igrača. Iako to deluje pomalo ironično za nekoga ko je proveo samo jednu sezonu na koledžu, 2017–18, pre nego što je postao profesionalac.

Jang kaže da su upravo izazovi koji se javljaju u savremenom univerzitetskom sportu ono što ga je privuklo da se vrati na svoj matični univerzitet. Nakon što je Oklahoma ove godine izgubila u prvom kolu NCAA turnira od Univerziteta Konektikat, bio je dirnut izjavom trenera Sunersa Portera Mozera. On je rekao da se pobede u aprilu i maju – ključnom periodu za transfere i regrutaciju – pretvaraju u pobede u „Martovskom ludilu“.

„To me je zaista pogodilo“, kaže Jang. „Uvek navijam za svoju školu“.

Želja da pomogne

Od kada je napustio studije u Normanu, Jang je održavao bliske veze sa univerzitetom. Kaže da je godinama razgovarao sa atletskim direktorom Džoom Kastiljoneom o tome kako da se uključi. Ideja da postane pomoćnik generalnog menadžera pojavila se neposredno pre nego što je univerzitet to zvanično objavio u martu. (Man kaže da mu se, kada je čuo za Jangov dogovor, „upalila lampica“ i da je istog dana dobio poziv od Luksa.)

Jang, čiji su Hoksi izgubili obe utakmice plej-in turnira i nisu se plasirali u plej-of, već je započeo razgovore sa donatorima sportskog odeljenja, kao i sa regrutima i potencijalnim transferima, iako nije želeo da otkriva imena. Njegov najznačajniji potez do sada ipak je bila donacija od milion dolara koju je uložio u Oklahomu kao deo svog angažmana u programu. Kastiljone nije naveo konkretno kako će novac biti iskorišćen, ali je rekao da će biti upotrebljen za „oblasti koje pomažu košarkaškom programu“, što može uključivati i finansiranje kroz NIL. (Oklahoma takođe nije želela da otkrije koliki iznos NIL novca njihovi sportisti primaju.)

Koliko zvezde imaju vremena za sve ovo

Jang nije isključio mogućnost dodatnih donacija u budućnosti. A svakako bi mogao sebi da ih priušti. Pored NBA plate od 43 miliona dolara za ovu sezonu, Forbes procenjuje da je van terena zaradio još tri miliona dolara. To je zarada u poslednjih 12 meseci kroz sponzorstva, nastupe, licenciranje i druge poslovne poduhvate. Man je, u međuvremenu, zaradio više od 12 miliona dolara ukupno (pre poreza i provizija za agenta). Od toga je dao donaciju nepoznatog iznosa Florida Stejtu. Kari – koji je prema procenama zaradio 156 miliona dolara u prethodnih 12 meseci, što ga svrstava na drugo mesto među najplaćenijim sportistima sveta – učestvuje u formiranju novog fonda od osam cifara za sportiste Dejvidson koledža.

Još se ne zna koliko će vremena ove poznate ličnosti zaista posvetiti svojim univerzitetima. Nijedan od od njih ne planira da se uskoro odrekne profesionalne karijere. Jang, koji je upravo završio izgradnju kuće u Normanu, kaže da će postojati periodi kada će biti više uključen i periodi kada će biti manje prisutan. U zavisnosti od dinamike NBA sezone. Isto važi i za Mana, koji planira nekoliko poseta Talahesiju ovog leta i već je uključen u grupni čet trenerskog osoblja Florida Stejta.

Nismo samo ambasadori

„Ne mislim da je ovo samo neka ambasadorska uloga gde se pojavljujemo, smeškamo se, rukujemo i postavljamo nešto na društvene mreže“, kaže Man. „Mislim da smo i ja i Jang veoma angažovani na našim koledžima i da smo uključeni. Obojica ne želimo da se išta negativno vezuje za naše ime. Mi smo takmičari“.

Jang takođe razmišlja u takmičarskim terminima.

„Treba mi prsten“, kaže. „Imao sam samo jednu priliku i nisam baš briljirao. Izgubili smo u prvom kolu turnira“.

„Treba vam četiri, pet, šest, sedam momaka koji vam mogu doneti titulu. Ja ću ih pronaći i doneti meni i ovom univerzitetu prvu šampionsku titulu“.

Džastin Birnbaum, novinar Forbes