Zašto sve zemlje ne mogu da budu kao Finska kada je reč o bezbednosti na putevima
U poslednjih 10 godina, Finska je smanjila broj smrtnih slučajeva na putevima za značajnih 29%. Prosečan pad u Evropskoj uniji iznosio je 16%. Napredak Finske rezultat je niza mera.
Neke od njih su smanjenje ograničenja brzine u većini urbanih područja i postavljanja automatskih kamera za kontrolu brzine na gotovo 3.000 km glavnih puteva.
Tu su i izgradnja pešačkih i biciklističkih staza i 400 km autoputeva.
Finska je dobila nagradu za Indeks performansi bezbednosti na putevima (PIN) za 2024. godinu, za izvanredan napredak u bezbednosti na putevima.
Vest o nagradi objavio je Evropski savet za bezbednost saobraćaja, nezavisna neprofitna organizacija sa sedištem u Briselu, ranije ovog leta.
Kako je Finska to postigla?
„U Finskoj kažu nesreće ne dolaze sa zvonom oko vrata“, kaže Antonio Avenoso, izvršni direktor Evropskog saveta za bezbednost saobraćaja. „To možda objašnjava zašto Finci imaju tako sveobuhvatan i strateški pristup, koji pokriva mnoge različite aspekte opasnosti na putevima“.
Trenutna strategija Finske za bezbednost saobraćaja vođena je pristupom Vision Zero ili Safe System. On uzima u obzir ljudske greške, a prvi put je primenjen u Švedskoj 90-ih godina.
Cilj ove inicijative je da se eliminišu sve nesreće sa smrtnim ishodom i ozbiljne povrede na putevima kroz stvaranje višestrukih slojeva zaštite. To podrazumeva da ako jedan sloj zakaže, drugi formiraju sigurnosnu mrežu koja će ublažiti posledice sudara.
Infrastrukturna poboljšanja
Pored smanjenja brzine, implementacije infrastrukturnih poboljšanja i postavljanja kamera za brzinu, istraživači navode da finska nacionalna strategija bezbednosti u saobraćaju obuhvata niz mera.
Te mere uključuju poboljšanje saobraćajnih veština različitih korisnika puteva iz raznih starosnih grupa i ispitivanje udela škola koje pružaju saobraćajno obrazovanje za decu. Takođe tu je i smanjenje broja nesreća u kojima su učestvovali deca ili mladi.
Usmereni su i na pitanja mentalnog zdravlja kao dela pristupa bezbednosti u saobraćaju. Finska i Estonija su jedine dve zemlje EU koje uključuju samoubistva na putevima u statistiku smrtnih slučajeva.
Takođe, važna je i podrška nošenju kaciga za motocikliste i vozače mopeda, gde je stopa nošenja između 99% i 100%.
Ništa manje važno nije ni omogućavanje policiji da sprovodi nasumične testove na alkohol i drogu kod vozača.
Ugradnja alko-brava je obavezna u svim školskim autobusima i taksijima u Finskoj.
Instaliraju se i u vozila vozača osuđenih za vožnju u pijanom stanju, kao deo dugoročnog rehabilitacionog programa koji se koristi kao alternativa zabrani vožnje.
„Finska je jedina zemlja u Evropi koja detaljno istražuje svaki pojedinačni smrtni ishod u saobraćaju,“ dodao je Avenoso.
Šta je pokazao izveštaj?
Nagrada Finskoj podudara se s novim izveštajem Evropskog saveta za bezbednost saobraćaja (ETSC) koji pokazuje da je prošle godine na putevima EU bilo 20.418 smrtnih slučajeva.
To predstavlja smanjenje od samo 1% u poređenju sa 2022. što ukazuje na stagnaciju u napretku širom Evrope poslednjih godina.
Kako bi se rešila razlika između uspeha Finske i opšteg nedostatka napretka u EU, Evropski savet za bezbednost saobraćaja poziva na osnivanje agencije za bezbednost saobraćaja u EU.
Ta agencija bi imala širok nadzor nad nekoliko stvari.
To se odnosi na praćenje uvođenja automatskih vozila, sprovođenje istraga o nesrećama, reviziju propisa o bezbednosti vozila i poboljšanje inspekcija.
Grupa je istakla da, dok ostali glavni oblici transporta u Evropi (avio, pomorski i železnički) imaju agencije EU zadužene za bezbednost, ne postoji takva agencija za drumsku sigurnost.
„Bezbednost na putevima mora ponovo postati prioritet”, rekao je Avenoso.
„Na putevima EU poginulo je 100.000 ljudi u poslednjih pet godina, a još 100.000 će stradati u narednih pet ako se ništa ne promeni“, naglasio je.
Tanja Mun, saradnica Forbes