Dva svakodnevna poroka većine ljudi zapravo bi mogli da budu dobri za zdravlje

Kafa i čaj zauzimaju neobično mesto u svetu zdravog života. Oni su među prvim stvarima koje ljudima savetuju da izbace kada žele da žive zdravije, a često se posmatraju kao mali poroci koje treba kontrolisati, a ne kao navike koje treba zadržati.

Velika studija objavljena u časopisu JAMA u februaru 2026. komplikuje takvu sliku. Istraživači sa Harvard T.H. Chan School of Public Health, Mass General Brigham i Broad Institute otkrili su da su ljudi koji su redovno pili umerene količine kafe ili čaja sa kofeinom imali manju verovatnoću da razviju demenciju. Kod kafe bez kofeina takva povezanost nije uočena, a upravo ta razlika čini nalaz posebno zanimljivim.

Ovo nije argument da treba piti više kafe ili čaja. Reč je o detaljnijem sagledavanju dve svakodnevne navike i načina na koji su istraživači došli do svojih zaključaka.

Porok 1: umereno ispijanje kafe, sa kofeinom

Studija se oslanjala na dve zdravstvene studije sa najdužim periodom praćenja u Sjedinjenim Državama. Prva je bila Nurses’ Health Study, u kojoj je od 1980. godine praćeno 86.606 žena. Druga je bila Health Professionals Follow-up Study, u kojoj je od 1986. godine praćeno 45.215 muškaraca. Nijedan učesnik na početku nije imao rak, Parkinsonovu bolest ili demenciju.

Vrednost ovakvih istraživanja upravo je u njihovoj dugotrajnosti. Zamislite medicinsku sestru u srednjim četrdesetim godinama 1980. koja popunjava detaljan upitnik o tome šta jede i pije, a zatim to ponavlja svake dve do četiri godine tokom narednih decenija. Istraživači ovakav pristup nazivaju prospektivnim kohortnim dizajnom. Ljudi prijavljuju svoje navike pre nego što se zna ko će se razboleti, pa njihovi odgovori ne mogu biti obojeni kasnijom dijagnozom.

Učesnici su praćeni do 43 godine, a kod 11.033 osobe razvila se demencija, utvrđena na osnovu lekarskih dijagnoza i podataka iz evidencije o smrtnim slučajevima.

Istraživači su uporedili četvrtinu ispitanika koja je pila najviše kafe sa kofeinom sa četvrtinom koja je pila najmanje. Nakon što su uzete u obzir druge razlike u zdravlju i načinu života, osobe koje su pile više kafe imale su oko 18 odsto manji rizik od demencije.

Isti obrazac pojavio se i kada je reč o tome kako su ljudi doživljavali sopstvene mentalne sposobnosti. Oni koji su pili više kafe nešto ređe su prijavljivali osećaj da im se pogoršavaju pamćenje ili sposobnost razmišljanja. Istraživači to nazivaju subjektivnim kognitivnim opadanjem. Ti procenti iznosili su 7,8 odsto kod onih koji su pili više kafe i 9,5 odsto kod onih koji su pili manje.

Osobe koje su pile više kafe takođe su ostvarile nešto bolje rezultate na kognitivnom testu koji je sproveden telefonom.

Porok 2: šolja ili dve čaja dnevno

Kod čaja je uočen sličan obrazac. Ljudi koji su pili najviše čaja imali su oko 14 odsto manji rizik od demencije. Takođe su ostvarili nešto bolje rezultate na testovima razmišljanja i pamćenja.

Zanimljiviji je bio nalaz koji se odnosi na količinu. Više nije uvek značilo i bolje. Povezanost je bila najizraženija pri umerenoj količini: oko 2 do 3 šolje kafe sa kofeinom ili jedna do dve šolje čaja dnevno, što odgovara količini od približno 300 miligrama kofeina. Kod većih količina nije uočena jasna dodatna korist.

U praksi, to više ukazuje na uobičajenu rutinu jutarnje kafe i popodnevnog čaja nego na četvrti espreso u četiri popodne.

A budući da su učesnici iznova prijavljivali svoje navike tokom više decenija, rezultati odražavaju dugoročne obrasce, a ne ono što neko popije određenog dana.

Zašto bi „porok“ mogao da bude bolji od bezkofeinske verzije

Najzanimljiviji deo istraživanja jeste ono što nije pokazalo povezanost.

Većina ranijih studija o kafi i zdravlju mozga nije razdvajala običnu kafu od bezkofeinske. Bilo je teško utvrditi šta je, ako išta, pravilo razliku.

Ovaj tim ih je analizirao odvojeno, a kod osoba koje su pile bezkofeinsku kafu nije uočen ni manji rizik od demencije niti bolji rezultati na testovima.

Zbog toga je kafa bez kofeina korisno poređenje. Ona zadržava veliki deo onoga što kafa pruža – uključujući ritual, društveni kontekst i mnoge iste biljne sastojke – ali ne i kofein. Ako povezanost nestane kada se ukloni kofein, kofein postaje najverovatnije objašnjenje.

To je poput poređenja dva gotovo identična recepta koji se razlikuju u samo jednom sastojku. Ako samo jedan ispadne dobro, sastojak koji nedostaje prvo je mesto na koje treba obratiti pažnju.

Ipak, poređenje nije savršeno. Ljudi koji biraju kafu bez kofeina mogu se razlikovati od drugih i na druge načine. Na primer, neki mogu preći na bezkofeinsku kafu upravo zbog zdravstvenih problema.

Šta je zajedničko ovim „porocima“ i šta studija ne može da kaže

Verovatna zajednička karakteristika jeste kofein, u umerenim količinama, tokom mnogo godina.

Učesnici su takođe u proseku imali oko 46 godina (žene) i 54 godine (muškarci) kada je praćenje počelo, tako da su proučavane navike uglavnom bile navike iz srednjeg životnog doba. To se uklapa u ideju da srednje životno doba može biti važno za dugoročno zdravlje mozga. Mnogo pre nego što se pojave bilo kakvi simptomi.

Ipak, istraživači su bili oprezni, a trebalo bi da budete i vi. Ovakva vrsta studije može pokazati da se dve pojave često javljaju zajedno, ali ne može dokazati da jedna izaziva drugu. Ljudi koji piju kafu mogu se od onih koji je ne piju razlikovati na načine koje upitnik ne može da obuhvati.

Veza bi delimično mogla da funkcioniše i u suprotnom smeru. Osoba u veoma ranim, neprimećenim fazama kognitivnog opadanja mogla bi da odustane od svoje uobičajene navike ispijanja kafe, zbog čega bi izgledalo da ljudi koji ne piju kafu prolaze gore nego što bi sama kafa mogla da objasni.

Razlike u rezultatima testova razmišljanja takođe su bile male. Jedna ukupna mera sposobnosti razmišljanja bila je tik ispod granice statističke značajnosti.

Težinu nalazu daju veličina studije, višedecenijsko ponavljano praćenje i upečatljiv kontrast sa bezkofeinskom kafom.

Praktičan zaključak je skroman, ali ohrabrujući. Ljudi koji već uživaju u kafi ili čaju i dobro podnose kofein nemaju mnogo razloga da tu naviku posmatraju kao porok kojeg moraju da se odreknu. Podaci ukazuju na umerenost.

Za svakoga kome kofein zbog sna, anksioznosti ili zdravstvenog stanja ne odgovara, ovaj nalaz to ne menja.

Mark Travers, saradnik Forbes