Kako zaštititi kožu tokom toplotnih talasa

Ekcem, rozacea, osipi, osetljivost kože i promene u pigmentaciji mogu se pogoršati kada temperature porastu.

Kako su naveli dermatolozi za Harvard Helath ekstremne vrućine predstavljaju brojne rizike po zdravlje, a mnogi od njih vidljivi su upravo na koži.

Razumevanje načina na koji visoke temperature utiču na kožu može vam pomoći da sprečite ili ublažite osip od vrućine, ekcem, rozaceu, melazmu i druga kožna oboljenja koja se mogu javiti ili pogoršati usled visokih temperatura.

Kako vrućina utiče na kožu?

Toplotni talasi mogu izazvati ili pogoršati više različitih kožnih stanja.

Osip od vrućine (miliarija) – nastaje kada se zapuše znojni kanalići koji pomažu telu da reguliše temperaturu izlučivanjem znoja na površinu kože. Kada se zbog obilnog znojenja kanalići zapuše, pojavljuju se sitne, crvene promene na koži praćene svrabom.

Groverova bolest – ovo oboljenje karakterišu sitne, crvene promene koje svrbe i najčešće se javljaju na grudima i leđima. Prekomerna toplota i znojenje mogu izazvati ili pogoršati simptome. Kod većine ljudi promene nestanu za nekoliko nedelja ili meseci, ali kod nekih bolest može trajati godinama, uz pogoršanja tokom leta.

Ekcem – ovo hronično oboljenje kože karakterišu suve površine kože i intenzivan svrab. Pojačano znojenje tokom toplotnih talasa može izazvati iritaciju i upalu kože, čime se simptomi ekcema pogoršavaju. Dehidratacija usled gubitka tečnosti znojenjem dodatno povećava rizik od pogoršanja bolesti.

Rozacea – ovo stanje izaziva crvenilo lica, proširene krvne sudove i promene nalik aknama. Veoma je osetljivo na toplotu. Kada je organizmu vruće, krvni sudovi se šire kako bi se telo rashladilo, zbog čega se pojačavaju crvenilo i naleti toplote u licu. Visoke temperature, naročito u kombinaciji sa sunčevim zračenjem, mogu izazvati pogoršanje simptoma.

Melazma – poremećaji pigmentacije, poput melazme, takođe se pogoršavaju tokom velikih vrućina. Melazmu karakterišu nepravilne tamne fleke na licu, koje najčešće nastaju usled izlaganja UV zračenju. Toplota povećava aktivnost melanocita – ćelija koje stvaraju pigment – pa fleke postaju izraženije. Istovremeno, kombinacija toplote i UV zračenja ubrzava razgradnju kolagena i elastina, što doprinosi prevremenom starenju kože i gubitku njene elastičnosti.

Rizik od raka kože – rizik od raka kože raste sa većom izloženošću UV zračenju. Toplotni talasi, koji danas počinju ranije, traju duže i završavaju se kasnije nego ranije, povećavaju izloženost suncu, naročito kod ljudi koji rade na otvorenom. Preliminarna istraživanja ukazuju i na to da dugotrajno izlaganje visokim temperaturama može dodatno povećati rizik od razvoja raka kože. To bi moglo biti posebno značajno za vatrogasce, koji su dugo izloženi ekstremnoj toploti.

Toplotni talasi, zagađenje vazduha i koža

Tokom toplotnih talasa povećavaju se koncentracije zagađivača u vazduhu, poput ozona i sitnih čestica. Njihova reakcija sa toplotom i UV zračenjem dovodi do stvaranja sekundarnih zagađivača, kao što su peroksiacetil nitrati (PAN).

Ove materije mogu iritirati kožu i doprineti razvoju upale izazivanjem oksidativnog stresa i oštećenja DNK, zbog čega se upalna oboljenja kože, poput ekcema i rozacee, mogu dodatno pogoršati.

Kako zaštititi kožu tokom velikih vrućina

Rashladite kožu

• Nosite laganu i prozračnu odeću od prirodnih materijala, poput pamuka i lana. Izbegavajte sintetiku koja zadržava toplotu i vlagu.
• Tuširajte se ili kupajte mlakom ili hladnijom vodom. Izbegavajte vruće tuševe jer uklanjaju prirodna ulja sa kože i mogu izazvati isušivanje i iritaciju.
• Boravite u rashlađenim prostorijama. Ako nemate klima-uređaj kod kuće, potražite klimatizovane prostore tokom toplotnih talasa.

Održavajte kožu hidriranom

• Pijte dovoljno vode i jedite namirnice bogate vodom, poput lubenice i krastavca.
• Koristite lagane hidratantne kreme koje ne zapušavaju pore odmah nakon kupanja. Korisni sastojci su hijaluronska kiselina i glicerin.

Ograničite izlaganje suncu i zagađenju

• Nosite šešire sa širokim obodom, naočare za sunce sa UV zaštitom i laganu odeću dugih rukava.
• Svakodnevno koristite mineralne kreme za sunčanje širokog spektra sa cink-oksidom, titanijum-dioksidom ili gvožđe-oksidom.
• U jutarnju rutinu nege uključite preparate sa antioksidansima, poput vitamina C, koji mogu pomoći u smanjenju oksidativnog stresa.
• Na kraju dana operite lice i telo kako biste uklonili zagađujuće čestice iz okoline i ostatke preparata za zaštitu od sunca.