Kazna za trudnoću: Rušenje stigmi na radnom mestu

Trudnoća može da bude jedno od iskustava u životu žene, koja je najviše promene. Ali za mnoge, pozitivan test takođe povećava anksioznost u vezi sa karijerom i kako će drugi reagovati na vesti. Tokom svoje prve trudnoće, rano sam dobila na težini i sećam se da mi je jedan od šefova rekao da izgleda kao da sam imala previše poslovnih ručkova. Nisam nikome rekla. Onda sam osećala potrebu da podelim vesti ranije nego što sam planirala.

To je odredilo raspoloženje i nisam uzela porodiljsko odsustvo jer sam mislila da će me neko zameniti. Takođe nisam koristila pumpu. Pumpe za dojenje su bile ogromne i bučne i nisu mogle lako da se nameste ispod bluze kao danas. Postojale su mnoge stigme i nijedan zakon koji bi štitio trudnice od diskriminacije. A ako ste imali sreće da uopšte dobijete porodiljsko odsustvo, često je bilo neplaćeno.

Nažalost, mnoge stigme koje se odnose na trudnoću i dalje postoje, a ja sam bila trudna pre 30 godina. Neprijatna statistika je da je jedna od četiri majke razmatrala da napusti posao – mnoge se plaše da kažu poslodavcima da su trudne jer strahuju da će im se smanjiti uloge ili da će izgubiti priliku za napredovanje.

Ovo neka posluži kao važan podsetnik: briga se odnosi na sve. Ne radi se samo o deci. Radi se o brizi o roditeljima, supružnicima, kućnim ljubimcima, sopstvenom mentalnom zdravlju. Svi smo negovatelji i svima će nam u nekom trenutku u životu biti potrebno da budemo negovani. To je osnovna, univerzalna istina.

Stvorite kulturu transparentnosti

Lideri bi trebalo da uzmu odsustvo i da postave okvir, a to daje dozvolu osobama sa manje moći u organizaciji da učine isto. Pol Polman (Paul Poleman), bivši izvršni direktor kompanije Unilever, podelio je s nama da bi, ako muškarci u njegovoj organizaciji nisu koristili odsustvo radi nege deteta, zvao i pitao: „Zašto ga ne koristite? Želimo da ga iskoristite“.

Muški negovatelji češće skrivaju svoje privatne živote, a jedan način da normalizujemo negovateljstvo je da ga izvedemo iz senke. Postavite slike svoje dece u kancelariji. Ako se pojave u pozadini tokom video poziva, ne isključujte kameru. Nema ničeg čudnog ili sramotnog u tome što mali ljudi trče po kući.

Počnite sastanke pitajući na koji način se svako brine o sebi, kako daje sebi vazduha. Dosta sa prijatnostima, sa „kako je bilo za vikend?“ Izmenite to u: „Kako ste pronašli vreme za ‘sebe’ ovog vikenda? Da li ste istražili nešto novo?“ To je vazduh za brigu.

Prestanite da se izvinjavate zbog obaveza oko nege

Uvek sam imala „politiku bez izvinjavanja“ kada je reč o prisustvovanju sportskim igrama i drugim važnim događajima moje dece. Nikada nije bilo sastanka ili poziva koji je bio važniji od toga da budem tu za moju decu. Ljudi treba da prestanu da se izvinjavaju što moraju da se brinu o svojoj deci.

Negovatelji čine radnu snagu empatičnijom, sposobnijom za obavljanje više zadataka. „Kompanije troše milione dolara na programe za razvoj veština i obuke, dok briga razvija te veštine prirodnije nego što bi to ikada mogla da učini bilo koja radionica ili doktorat“, rekla je Kejt Zogbi (Cait Zogby), šefica za treninge trenera u kompaniji Kip kompani (Keep Company) i suosnivač Komore majki(Chamber of Mothers).

Počinje kod kuće

Važno je da budemo otvoreni i iskreni prema partnerima, prijateljima i članovima porodice. Nijedna osoba ne može sve sama da nosi; nema nagrade za sagorevanje. Ovi izazivači stresa će uticati na vaše zdravlje, zdravlje vaše bebe, a posledice (i ozlojeđenost) mogu se osećati u vašem odnosu godinama kasnije. Tražite pomoć.

Moj muž i ja nismo imali tradicionalne uloge majka/otac, bili smo roditelji, delili smo odgovornosti za roditeljstvo kod kuće, što je dovelo do jednake odgovornosti na poslu. Delili smo i osvajali, ako je jedan od nas morao da putuje zbog posla, drugi je ostajao kod kuće. Uvek je jedan roditelj bio kod kuće. Ako je njegova odgovornost bila sport, onda je moja bila škola i domaći zadaci, i obrnuto.

Odbacite umorne stereotipe

Da biste se rešili stereotipa, osvežite stari jezik. Nazovite to „odsustvom zbog nege„, a ne porodiljskim ili roditeljskim odsustvom.

Kada organizacije razmatraju beneficije za zaposlene, trebalo bi da razmisle o „novčaniku za negu“, sredstvima koja se dodeljuju za potrebe nege i namenjena su zaposlenima da ih potroše kako žele. Nisu svi roditelji ili neće uzeti porodiljsko odsustvo tokom svoje karijere, ali svakome će u nekom trenutku biti potrebna nega za sebe, roditelje, kućne ljubimce ili mentalno zdravlje.

Obavite taj razgovor

Savet za trudnice, odredite svoje prioritete. Da li ćete raditi do porođaja? Treba li da očuvate nivo stresa na niskom nivou i ranije počnete s odsustvom ili da dobijete unapređenje pre nego što odete?

Takođe je korisno pitati druge zaposlene kako su se nosili sa svojom trudnoćom na radnom mestu, kako su koristili svoje beneficije, da li su mogli da koriste sačuvane dane za izostanke, da li su se prijavili za privremenu nesposobnost za rad, itd. Budite otvoreni prema svom menadžeru i/ili menadžmentu i jasno definišite svoj vremenski okvir i datum povratka. Podelite svoju posvećenost kompaniji i njenom rastu kako biste ojačali njihovo poverenje u vašu ulogu u timu.

Svi smo mi negovatelji i kada pokažemo empatiju i uparimo je sa deljenjem odgovornosti ili preuzimanjem više kad je pomoć potrebna, to je trenutak kada dolazi do unutrašnje promene. Promene su potrebne odozgo, ali su takođe potrebne i unutar organizacije. Budite podrška kolegama koji prolaze kroz promene u načinu života, jer ćete u nekom trenutku u svom životu i sami imati potrebu da dobijete njihovu podršku.

Šeli Zalis, saradnica Forbes