Kratki sprint može da ima velike koristi za zdravlje, posebno za mršavljenje

Studija objavljena 13. avgusta u časopisu Cell Reports Medicine pokazala je da sprint izaziva promene u više od 200 metabolita. Dovodi do naglog povećanja nivoa proteina koji učestvuju u odgovoru organizma na vežbanje i utiče na način na koji masne ćelije koriste energiju, reaguju na hormone i registruju dostupnost hranjivih materija.

Istraživači su sprint ispitivali kroz intervalni trening biciklizma visokog intenziteta. Konkretno, učesnici su ponovili šest serija od po 30 sekundi vožnje bicikla maksimalnim naporom, uz četiri minuta odmora između serija.

Istraživači su takođe ispitivali dužu, ali manje intenzivnu fizičku aktivnost, u vidu 90-minutnog bicikliranja umerenim intenzitetom. Utvrdili su da umereno intenzivna vežba nije izazvala iste pozitivne promene kao sprint.

Veze sa gojaznošću i dijabetesom

„Naš rad je osmišljen tako da ispita da li različite vrste vežbanja izazivaju različite reakcije celog organizma. To smo procenjivali merenjem veoma velikog broja proteina, metabolita i lipida u krvotoku. Utvrdili smo da je to zaista slučaj“, kaže Pol Koen, jedan od autora studije.

Nakon što su otkrili da intenzivna fizička aktivnost utiče na određene proteine, istraživači su želeli da saznaju više o proteinima na koje je uticala. Upoređujući svoje rezultate sa podacima o više od 53.000 ljudi u Velikoj Britaniji, uspeli su da povežu te proteine sa manjim rizikom od kardiovaskularnih i metaboličkih bolesti, poput gojaznosti i dijabetesa. Posebno izražene bile su veze sa gojaznošću i dijabetesom.

„Otkrili smo da su mnogi proteini čiji se nivo menja nakon sprinta povezani sa manjim rizikom od gojaznosti i dijabetesa tipa 2“, kaže dr Koen. „Naši nalazi ukazuju na to da fizička aktivnost delimično može da donese svoje koristi upravo regulacijom ovih proteina“.

Da li je sprint najbolja vežba za mršavljenje?

Iako studija donosi zanimljiva saznanja o tome kako sprint može da doprinese ciljevima poput zdravog gubitka telesne težine, ona ne potvrđuje da je sprint najbolja vežba za mršavljenje. Niti da ljudi treba da izbegavaju umerenu fizičku aktivnost.

„Naša studija nije osmišljena tako da utvrdi koja vrsta vežbanja donosi najveće zdravstvene koristi“, kaže dr Koen. „Za to bi bila potrebna mnogo veća kontrolisana studija sa dugoročnim praćenjem i procenom kliničkih ishoda“.

Džošua Skot, lekar sportske medicine u primarnoj zdravstvenoj zaštiti i jedan od šefova odeljenja za neoperativnu ortopediju i sportsku medicinu pri Cedars-Sinai Orthopaedics and Sports Medicine u Los Anđelesu, slaže se da je potrebno još istraživanja pre nego što lekari mogu da daju univerzalnu preporuku o najboljem nivou intenziteta vežbanja za sve ljude.

„Potrebne su nam dugoročnije studije o tome kako bi, recimo, sprint uticao na kvalitet života ili dugovečnost neke osobe“, dodaje dr Skot. „Ne znamo kakav će dugoročni uticaj imati na zdravlje“.

Kako uključiti vežbanje u rutinu za mršavljenje

Fizička aktivnost može biti neizostavan deo plana za ljude koji žele da smršaju. Mnogi lekovi za mršavljenje, poput agonista receptora glukagonu sličnog peptida 1 (GLP-1), namenjeni su upotrebi zajedno sa povećanom fizičkom aktivnošću i ishranom sa manjim unosom kalorija.

Ljudi koji žele da kombinuju GLP-1 lekove sa zdravom fizičkom aktivnošću mogu da počnu tako što će istražiti najbolje onlajn pružaoce usluga koji nude lekove za mršavljenje, a zatim razgovarati sa svojim lekarom o izradi individualizovanog programa vežbanja.

Dobijanje medicinskog saveta ključno je za rešavanje pitanja o tome kako zdravstvena stanja ili lekovi mogu uticati na fizičke sposobnosti.

„Poslušajte savet svog lekara“, kaže dr Skot. „To je, očigledno, na prvom mestu“.

Od tog trenutka, on savetuje ljudima da ne podležu pomodnim trendovima u vežbanju, a da prethodno ne razmisle malo bolje o sopstvenim potrebama.

„Ne postoji jedno rešenje za sve“, kaže dr Skot o vežbanju. „Svakoj osobi je potreban individualizovan program vežbanja, bilo zbog određenih ograničenja ili povreda, zbog godina ili jednostavno zbog nivoa fizičke aktivnosti“.

Isto važi i za odluku da se uvede sprint.

„Ako se 10 godina niste bavili nikakvom ozbiljnijom fizičkom aktivnošću, ne treba da počnete sprintom“, kaže dr Skot. „To je recept za povredu“.

Padovi, prelomi ili istegnuća mišića samo su neke od mogućih posledica sprinta kod osobe koja nije fizički pripremljena, dodaje dr Skot.

Kada budu spremni, ljudi koji su se adekvatno pripremili, zagrejali i spremni su za napor možda mogu da iskoriste prednosti sprinta.

„Volim vežbe sprinta“, kaže dr Skot. „Veoma su korisne i imaju mnogo prednosti, ali mislim da moraju da se rade na pravi način – i bezbedno“.

Zaključak

Sprint može da proizvede specifične korisne promene u krvotoku, što bi moglo da doprinese gubitku masnog tkiva. Međutim, ljudi koji tek počinju da vežbaju možda bi trebalo da krenu sporije.

O tome kako da uspostave zdrav i individualizovan program vežbanja mogu da razgovaraju sa svojim lekarom.

Kler Volters, novinarka Forbes