Kriket u Srbiji – od učenja iz knjiga sa buvljaka do velikih takmičenja
Prva asocijacija na kriket za prosečnog (ne)poznavaoca ovog sporta u Srbiji verovatno bi bila palica nalik dasci i igrač koji stoji ispred tri stubića pokušavajući da ih odbrani od loptice koju baca protivnik. I na kraju bude veliki rezultat.
Još 2007. u našoj zemlji kriket je bio na nivou potpunog entuzijazma i amaterizma. Nije postojala infrastruktura, igralo se u parku, u Donjem gradu Kalemegdana bez kriket opreme, koristeći bejzbol palice i teniske loptice. Nije bilo trenera niti iskusnih igrača, svi su bili samouki, učili osnove koristeći razne izvore informacija, kao što su knjige kupljene na buvljacima, Jutjub ili kompakt diskovi kupljeni u Indiji preko prijatelja.
Tako Vladimir Ninković, generalni sekretar Kriket federacije Srbije, opisuje početke.
„Danas je, naravno, sve drugačije. Od kriket terena, preko opreme, sertifikovanih trenera, školovanih igrača do učešća na najvećim evropskim i svetskim kriket smotrama. Pioniri domaćeg kriketa su i dalje u igri, kao igrači, administrativci i treneri. Naravno, igrački fokus nam je sada manje važan, budući da smo svi na zalasku karijera, ali se trudimo da svoje znanje i iskustvo prenesemo na mlađe, od kojih očekujemo ne samo da budu bolji igrači, već i da doprinesu daljem razvoju srpskog kriketa budući da ne kreću, kao mi, od nule“, kaže za Forbes Srbija.
Dodaje i da je u prethodnih 16 godina bilo mnogo trenutaka za ponos – od prve zvanične utakmice protiv jedne britanske ekipe, 2009. godine, preko pristupa Sportskom savezu Srbije i Međunarodnom kriket savetu (International Cricket Council – ICC), pa do rezultata reprezentativnih selekcija.
Među najvećim ističe prvo učešće u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2022. u Finskoj, gde su dobili priliku da se oprobaju u utakmicama protiv najjačih evropskih reprezentacija. Naredne kvalifikacije su u julu 2024. u Nemačkoj i s nestpljenjem ih očekuju.
„Takođe, ponosni smo na naše pionire, uzrasta do 13 godina, koji su poslednjih godina bili dominantni u odnosu na svoje vršnjake iz regiona, kao i na devojke koje su za manje od dve godine pokazale izuzetan napredak. Napokon, ponosni smo na uključivanje u naš rad dece iz siromašnijih slojeva populacije, kao i migranata iz Avganistana i Pakistana“, kaže Ninković.
I odmah na početku razgovora, Vladimir upućuje poziv novim članovima, posebno mladima do 13 i 15 godina, kao i devojkama koje će se priključiti okosnici ženskog nacionalnog tima.
Širenje kriketa u svetu
Kriket je danas jedan od najmasovnijih i najpopularnijih sportova u svetu iako kod nas nije toliko poznat. Finalni meč poslednjeg Svetskog prvenstva između Australije i Indije na stadionu Naredna Modi u Ahmedabadu uživo je pratilo 125.000 gledalaca.
Prvi put je igran u Engleskoj i mnogi ga najčešće povezuju s britanskim kolonijama gde je i najpopularniji, ali geopolitička konotacija nije glavni uzrok zašto tek sada stiče globalnu popularnost.
Razlog je praktične prirode. Dugo se ovaj tradicionalni sport nije menjao.
„Postojao je jedan jedini format utakmica koje traju po pet dana“, objašnjava Ninković.
Tek je šezdesetih godina 20. veka prihvaćen format sa ograničenim brojem overa (over se uslovno može uporediti sa gemom u tenisu) tj. utakmica koja traje jedan dan, otprilike osam časova. Ipak, kako je i to u savremenom svetu previše vremena, a i nije televizično, devedesetih godina prošlog veka nastao je format T20, u kojem utakmice traju između dva i tri sata, što je dovelo i do konačnog proboja na netradicionalna kriket tržišta.
To je olakšalo i odluku da se kriket nađe među olimpijskim sportovima na Olimpijadi u Los Anđelesu 2028.
„Danas, Međunarodni kriket savet , i pored vrlo strogih kriterijuma za članstvo, okuplja kriket saveze iz 108 zemalja sveta, među kojima i Kriket federaciju Srbije, što dovoljno govori o jačanju globalne popularnosti ovog sporta. Ipak, i pored toga što su svetske zvezde kriketa na Forbes listi najplaćenijih sportista, kriket se u velikoj većini zemalja i dalje igra amaterski, te je naredni korak njegova dalja profesionalizacija i komercijalizacija“, kaže naš sagovornik.
Kriket je u sedam zemalja nacionalni sport, a primera radi u Indiji – najpopularniji. Za najveći rivalitet fanovi ovog sporta biraju duele Indije i Pakistana koji su očigledno više od igre zbog poznatih odnosa dve države. Drugi najveći rivali su Engleska i Australija.
Samo jedan pravi teren
Kriket je najprisutniji u Beogradu. Na sportskom aerodromu Lisičiji Jarak, nalazi se jedini kriket teren u Srbiji. Pored Beograda, kriket se igra i u Vojvodini – Bački Monoštor ima svoj klub, a takođe i u mestima u okolini Beograda poput Obrenovca i Uba.
„Najveći izazov širenju kriketa jeste infrastruktura, pošto je zvanične utakmice moguće igrati isključivo na kriket terenu, dakle nije moguće koristiti postojeće sportske objekte bez prethodnog adaptiranja ili izgradnje potpuno novih objekata“, navodi Ninković.
Ono što je posebno interesantno je igrački kadar, koji je vrlo heterogen. U seniorskoj konkurenciji postoji zanimljiv miks domaćih i igrača iz tradicionalnih kriket sredina, najčešće zemalja Južne Azije – Indije, Pakistana, Bangladeša, Šri Lanke i Avganistana, zatim Australije, Južne Afrike i sa karipskih ostrva.
Elitno takmičenje, T20 A Liga Srbije, ima četiri kluba, a od klubova se osim učešća u ligi očekuje i rad sa ženama i mlađim kategorijama. Prioritet je razvoj i promocija kriketa u Srbiji i postavljanje federacije na zdrave i održive osnove.
Seniorska reprezentacija je miks najboljih igrača iz domaćeg prvenstva i igrača srpskog porekla koji nastupaju za klubove u tradicionalnim kriket zemljama, pre svega Engleskoj i Australiji.
Igra povezuje region
„U regionu Balkana i centralne Evrope, a mi smo nekako orijentisani i na jedan i na drugi region, kriket je poslednjih desetak godina doživeo znatan razvoj. Velika većina zemalja u regionu ima svoje krovne saveze, nacionalna takmičenja, seniorske, juniorske i ženske reprezentacije. Od naredne godine u planu je i osnivanje regionalnog Balkanskog kriket saveza, kao neformalne platforme za bližu saradnju balkanskih federacija, a kao prvi korak planiraju se balkanska prvenstva u kategoriji juniora i žena“, najavljuje Ninković.
Saradnja sa institucijama
„Mi smo od samog osnivanja federacije 2009. imali za cilj da se institucionalizujemo i da funkcionišemo kao svi drugi granski sportski savezi. Prvi koraci su bili pristupanje Sportskom savezu Beograda i Srbije, a zatim, 2015. i ICC. Naredne godine očekujemo pristupanje Olimpijskom komitetu Srbije, budući da je kriket ponovo, posle preko jednog veka, postao olimpijski sport“, kaže sagovornik Forbes Srbija.
Prema njegovim rečima, saradnja sa nadležnim državnim i međunarodnim organizacijama je od ključnog značaja za sprovođenje programa saveta, strateških i akcionih planova. „Saradnja sa državnim i gradskim institucijama, pre svega sa Ministarstvom sporta, SSS, SSB, Gradskim sekretarijatom za sport i Republičkim zavodom za sport nam omogućava usavršavanje sportskih stručnjaka, unapređenje infrastrukture, legalnosti i legitimiteta nacionalnih takmičenja, pristup osnovnim i srednjim školama, kao i državnim i gradskim fondovima koji su nam od izuzetnog značaja, budući da je reč o amaterskom sportu“, ističe generalni sekretar KFS.
On dodaje i da su zajedničke projekte imali sa Olimpijskim komitetom Srbije (Hi5 Karavan), Komesarijatom za izbeglice i migracije i Fondacijom MCC, humanitarnim ogrankom najstarijeg kriket kluba na svetu – Marylebone CC.
„Povrh toga učestvujemo u nekoliko Erazmus plus projekata sa kriket savezima i akademskim institucijama Evropske unije. Projekti su uglavnom usmereni na razvoj sporta među ekonomski ugroženom populacijom i migrantima„, naglašava Ninković.
Ko može da igra kriket
„Kriket u Srbiji može da igra apsolutno svako. Postoje različiti nivoi takmičenja, tako da svako može pronaći svoj nivo i uživati u fizičkoj aktivnosti i druženju. Za početnike klubovi obezbeđuju opremu, od polaznika se očekuje samo da imaju sportsku odeću i obuću. Većina početnika nema nikakvo predznanje, navikli smo da na prvim treninzima objašnjavamo osnove igre i pravila“, kaže Ninković.
Treninzi su otvorenog karaktera, podeljeni prema uzrasnim kategorijama. Za decu se promocije organizuju u školama, ali su i deca iz škola koje nisu obuhvaćene promocijama dobrodošla. Za sve dodatne detalje na raspolaganju su mejl adresa i telefon na vebsajtu Kriket federacije i stranice na društvenim mrežama.