Melatonin može da ublaži hronični bol, sugeriše nova studija

Studija objavljena 30. juna u časopisu Pain (Bol) pokazala je da melatonin smanjuje bol. I to u meri koja je „uporediva sa efektom široko korišćenih lekova protiv bolova“, poput nesteroidnih antiinflamatornih lekova i acetaminofena, poznatog i kao paracetamol.

Studija je analizirala podatke iz 23 nasumična kontrolisana ispitivanja sprovedena u više zemalja, uključujući SAD, Rusiju, Brazil, Egipat i Kinu. U istraživanjima je učestvovalo ukupno 2.028 odraslih osoba koje su imale stanja poput bola u donjem delu leđa, osteoartritisa i fibromialgije. Ili su se oporavljale nakon operacija, kao što su ugradnja veštačkih zglobova i hirurški zahvati na kičmi. Istraživači smatraju da melatonin predstavlja bezbedan i pristupačan način da ljudi lakše dođu do terapije za ublažavanje bolova.

„Melatonin se već nalazi u domovima mnogih ljudi, jeftin je i znamo da je bezbedan“, rekao je Kangčao Vu. On je glavni autor studije i doktorand na Univerzitetu u Sidneju u Australiji.

Potencijal prenamene lekova

Istraživači dodaju da njihovi nalazi ukazuju na potencijal takozvane prenamene lekova, odnosno mogućnosti da se postojeći lekovi koriste za lečenje bolesti i stanja za koja prvobitno nisu bili namenjeni. Mnogi naučnici trenutno istražuju sličnu mogućnost i za GLP-1 lekove.

„Koristimo lek koji već dobro poznajemo i primenjujemo ga na problem koji pogađa ogroman deo svetske populacije“, rekao je profesor Paulo Fereira. On je koautor studije i direktor Centra za istraživanje mišićno-koštanih oboljenja na Univerzitetu u Sidneju.

Efikasne doze melatonina razlikovale su se u zavisnosti od pacijenta i uzroka bola. Zbog toga istraživači nisu mogli da preporuče jedinstvenu dozu za ublažavanje bolova.

Kako melatonin ublažava bol?

Studija je pokazala da melatonin može da ublaži bol putem više različitih mehanizama. Između ostalog, utiče na određene neurotransmitere i receptore u mozgu. Ima antioksidativna i protivupalna svojstva, kao i sposobnost da obnovi poremećene cirkadijalne ritmove, čije narušavanje može biti povezano sa hroničnim bolom.

Njegova sposobnost da poboljša kvalitet sna takođe može imati važnu ulogu.

„Kod mnogih pacijenata bol ne postoji izolovano, već je usko povezan sa lošim snom“, kaže Vu. „Čini se da melatonin deluje na oba problema, zbog čega može biti posebno koristan za osobe koje se bore sa hroničnim bolom“.

Dodaje da bi uključivanje melatonina kao terapije sa niskim rizikom u lečenje hroničnog bola bilo značajan napredak, jer bi moglo da smanji potrebu pojedinih pacijenata za lekovima koji nose veći rizik od neželjenih efekata.

Bol nije ista kod svakog

Ipak, iskustvo hroničnog bola razlikuje se od osobe do osobe. Intenzitet i uzrok bola nisu uvek takvi da se mogu ublažiti preparatima koji se izdaju bez recepta, poput melatonina. Zbog toga je važno razgovarati sa lekarom o najboljoj terapiji za konkretno stanje. Takođe, pre započinjanja, prekidanja ili promene bilo koje terapije neophodno je konsultovati zdravstvenog radnika.

„Ne savetujemo da melatonin zameni sve druge lekove protiv bolova“, rekao je Vu u saopštenju. „Umesto toga, nakon konsultacije sa lekarom, može se koristiti kao dopuna postojećem lečenju, naročito kod ljudi koji uz bol imaju i probleme sa spavanjem“.

Nakon konsultacije sa lekarom, osobe koje žele da koriste melatonin mogu ga nabaviti u lokalnim ili internet apotekama.

Bezbednost melatonina

Iako se smatra da melatonin nosi manji rizik od pojedinih drugih lekova protiv bolova, njegova upotreba nije potpuno bez rizika. Studija predstavljena 2025. na skupu Američkog udruženja za srce povezala je dugotrajnu upotrebu melatonina sa povećanim rizikom od srčane insuficijencije. Istraživanje je pokazalo da su odrasle osobe sa nesanicom koje su dugoročno koristile melatonin imale 90% veći rizik od razvoja srčane slabosti tokom pet godina u poređenju sa odgovarajućom grupom koja nije koristila melatonin. Predoziranje melatoninom takođe predstavlja problem kod dece.

Pored toga, američka Agencija za hranu i lekove (FDA) melatonin klasifikuje kao dodatak ishrani, a ne kao lek. Zato njegova proizvodnja i kontrola nisu podjednako strogo regulisane kao kod registrovanih lekova. To može dovesti do razlika u kvalitetu i sadržaju aktivne supstance između različitih proizvoda.

U Australiji, gde je studija sprovedena, melatonin je regulisan kao lek koji se izdaje isključivo na recept ili uz savet farmaceuta. Australijska Uprava za terapijska sredstva upozorava građane da ne kupuju neregulisane proizvode sa melatoninom putem interneta.

Zaključak

Na osnovu novih istraživanja, melatonin ima potencijal da postane značajan dodatak terapijama za ublažavanje bola. Međutim, za sada ga ne treba posmatrati kao zamenu za postojeće lekove, već kao moguću dopunsku terapiju. Takođe, korisnici treba da budu oprezni prilikom kupovine melatonina, jer se kvalitet preparata i količina aktivne supstance mogu značajno razlikovati od proizvoda do proizvoda.

Kler Volters, novinarka Forbes