Mogućnosti ili žalbe: Odbacite sumnju, upustite se u nepoznato

Da li ste ikada naišli na talas negativnosti kada predlažete nešto novo? Fraze poput „To nije moguće“, „Nije pravo vreme“, „Ne možete to uraditi“, „Propašćete“ ili „Niste kvalifikovani“ često su podrazumevani odgovori na inovativne ideje.

Ovi skeptični i oprezni komentari mogu obeshrabriti čak i najzagriženije pojedince. Ali šta se dešava kada odlučimo da ignorišemo ova upozorenja? Koje nove obrasce bismo mogli stvoriti ako bismo se usudili da izađemo iz konvencionalnih staza koje su pred nama?

Biti pionir nije samo o kršenju starih obrazaca – radi se o stvaranju novih. Radi se o hrabrosti da se iskorači, da se krene drugačijim putem od drugih i da se otisne iz sigurnosti poznatog.

Postoji nešto uzbudljivo u tome da postavite svoja pravila i stvorite svoje obrasce. Ovi potezi ne bi trebalo da budu viđeni kao potencijalni neuspesi, već kao praćenje srca i preuzimanje racionalnih rizika.

Odlučiti se da sledite svoje instinkte i idete za onim što smatrate ispravnim, umesto da se prilagođavate konvencionalnoj mudrosti, često vodi ka otkrićima i inovacijama.

Hrabre ideje i nepokolebljiva odlučnost mogu imati veliki uticaj na oblikovanje karijere i ostvarivanje trajnog uticaja.

Razumem ovu realnost suviše dobro: mnogo puta su mi govorili da grešim, da nije pravo vreme ili da treba da sačekam. Da sam poslušala, ne bih bila tu gde sam danas.

Rano u mojoj karijeri, 1999. godine, predložila sam svojim šefovima da pomerimo istraživanje sa oflajn na onlajn, u vreme kada je većina ljudi koristila modeme od 14.4. Rekli su mi da nije pravo vreme jer niko nije bio onlajn osim bogatih starijih muškaraca koji su bili rani korisnici širokopojasnog interneta.

U to vreme bila sam na panelu sa izvršnim direktorom kompanije Procter & Gamble i pitala ga: „Kada je pravo vreme da dođem i razgovaram s vama o migraciji sa oflajna na onlajn?“ Rekao je: „Sledeće nedelje.“ Sastanak je bio zakazan. Međutim, moj šef je rekao da će na sastanak koji sam ja inicirala ići svi muškarci.

Ostala sam čvrsto pri stavu i rekla: ako ne idem ja, otkazaću sastanak, a vi možete ići drugi put. Znala sam da moram ili da slušam svoje šefove ili da idem za svojim srcem i budem svoj šef. Da, skok u nepoznato može biti zastrašujuć – uvek postoji mogućnost da budete krivi.

Ali razmotrite suprotno: mogućnost da budete u pravu. Šta je gore, pokušati i naučiti iz iskustva ili nikada ne znati šta bi moglo da bude? Ovo poslednje može dovesti do života punog žaljenja, „trebalo bi, moglo bi, možda bi“, ili da se nađete poraženi od nekoga ko se usudio da igra svoju igru – igru koju niste ni započeli.

Podstičem vas da ne posmatrate svaku priliku kroz prizmu mogućeg neuspeha, već kao šansu da istražujete nove teritorije i učite, šansu da vidite šta je moguće.

Radi se o promeni načina razmišljanja – od straha od nepoznatog do radoznalosti i uzbuđenja zbog onoga što može biti. Pravo pitanje koje treba da postavimo sebi nije o našem omiljenom neuspehu, već „Šta je najveća stvar koja može da se desi?“

U ovom svetu brzih promena, jedini pravi rizik je neaktivnost. Oni koji se usude da inoviraju i izazivaju status kvo nisu samo učesnici u svojim oblastima već lideri koji otvaraju put za nove metode, ideje i uspehe.

Ovaj način razmišljanja nije rezervisan samo za hrabre ili bez straha – namenjen je svakome ko je voljan da prihvati mogućnost da napravi značajan uticaj.

Hajde da preformulišemo priču o riziku i strahu.

Umesto da vas zaustavljaju pitanjem „šta ako“, budite motivisani potencijalom onoga što može biti. Napravite korak. Razbijte obrazac. Ostavite svoj pečat. Na kraju krajeva, najgori ishod nije da ste pogrešili, već da nikada niste saznali koje visine možete da dostignete.

Prihvatite nepoznato, jer su upravo u prostorima neizvesnosti da se igraju – i pobeđuju – najuzbudljivije igre. I uvek zapamtite, povedite sve sa sobom…

Šeli Zalis, saradnik Forbes