Ni proleće više ne miriše isto: Porast broja alergičnih na polen, kako alergiju razlikovati od aktuelnih virusa

Sezonske alergije, na polen drveća, trave, korova, predstavljaju veliki javnozdravstveni problem širom sveta. Procenjuje se da od alergija danas pati gotovo 30 odsto svetskog stanovništva. Danas se mogu javiti u bilo kom životnom dobu, što ranije nije bilo toliko izraženo.

Savremeni način života i promene u životnoj sredini utiču na osetljivost organizma, pa alergijske reakcije postaju sve učestalije kako kod odraslih tako sve više i kod dece, upozoravaju alergolozi.

Ovih dana merenja u Srbiji su pokazala porast koncentracija polena trava koji ulazi u intenzivni period svetanja. Takođe i drveća – najviše breze i hrasta.

Kijanje, otežano disanje, svrab očiju, nosa i grla i umor samo su neki od simptoma koji pogađaju mnoge tokom prolećnih i letnjih meseci i značajno im narušavaju kvalitet života.

Razumevanje uzroka i posledica ključno je za prevenciju, pravovremeno lečenje i prilagođavanje svakodnevnog života sve izraženijem prisustvu sezonskih alergena, ukazuju stručnjaci za Forbes Srbija.

Porast broja pacijenta koji reaguju na polen

Pedijatar, alergolog i imunolog dr Olivera Čović Nestorović kaže da u svakodnevnoj praksi primećuje porast broja pacijenata sa sezonskim alergijama iz godine u godinu.

Ono što je posebno uočljivo jeste da se sve češće javljaju i osobe koje ranije nisu imale nikakve alergijske tegobe, uključujući i stariju populaciju.

Ukazuje da se beleži porast učestalosti alergijskih bolesti i kod dece. Sezonski alergijski rinitis sve češće počinje u ranijem uzrastu, a kod određenog broja dece može biti udružen i sa astmom ili atopijskim dermatitisom, kaže doktorka za Forbes Srbija.

To da li će neko steći alergiju na neki polen ili uopšte neku drugu vrstu alergena, kako objašnjava, zavisi od kombinacije genetske predispozicije i faktora spoljašnje sredine. Treba razumeti da uzrok nastanka alergija nije jedan.

Veća koncentracija polena u vazduhu, zagađenje, klimatske promene, ali i način života (manje boravka u prirodi, promenjena ishrana, veća izloženost alergenima u zatvorenim prostorima) doprinose porastu alergijskih bolesti.

Dominantan polen trave

U ovom periodu godine najčešće dominira polen trava. To je najjači alergen u našoj sredini. Pre toga su bili, ili su i dalje, aktuelni poleni drveća (breza, leska, hrast). Krajem leta mnogi muče muku sa ambrozijom koja ume da cveta i do kasnih jesenjih meseci.

U septembru je na Novom Beogradu u jednom danu izmereno 1.010 pz/m3 polenovih zrna. Granična vrednost za koju se smatra da može izazvati alergijsku reakciju je inače 30pz/m3.

Simptomi sezonske alergije koji se javljaju, a spadaju u lakše, jesu kijanje, svrab u nosu i očima, suzenje očiju, curenje nosa…

Teži su izražena zapušenost nosa, otežano disanje, zamor, poremećaj sna, kao i pojava kašlja ili simptoma donjih disajnih puteva.

Kako i da li se možemo zaštiti

Doktorka savetuje preventivne mere. One uključuju izbegavanje boravka napolju u periodima visoke koncentracije polena, odnosno držanje prozora zatvorenim u ranim jutarnjim satima.

Naročito od pet do 10 časova ujutru. Preporučuje tuširanje i promenu garderobe nakon boravka napolju i korišćenje naočara za sunce.

Lečenje podrazumeva antihistaminike, intranazalne kortikosteroide, a po potrebi dodatnu terapiju, u zavisnosti od težine simptoma.

Kod osoba koje već imaju dijagnostikovanu alergiju, terapiju je preporučljivo započeti pre sezone polinacije.

„Najčešće se preporučuje 15 dana pre početka cvetanja alergena kako bi se simptomi koliko-toliko držali pod kontrolom“.

Razlika između simptoma virusa i alergije

Doktorka objašnjava da je alergijski kašalj najčešće suv, nadražajan i javlja se uz druge simptome alergije (kijanje, svrab, suzenje očiju), ali bez povišene telesne temperature.

Kod prehlade i virusnih infekcija češće su prisutni i povišena temperatura, malaksalost, bol u grlu, gušći sekret koji menja boju. Simptomi prolaze za pet do 10 dana.

Simptomi alergije razlikuju se i po tome što mogu da traju duže i ponavljaju se sezonski.

Šta je uzrok porasta sezonskih alergija

U Nacionalnom udruženju pacijenata „Alergija i ja“ koje se bavi edukacijom i savetovanjem pacijenata, kao i razmenom iskustava, takođe kažu da primećuju porast broja osoba koje imaju simptome u ovom periodu godine.

Kako kaže Snežana Šundić Vardić iz ovog udruženja za Forbes Srbija, beleži se porast sezonskih, ali i drugih alergija, kako nutritivnih, alergija na grinje, atopijskog dermatitisa…

Što se tiče aktuelnih sezonskih, klimatske promene produžavaju sezonu cvetanja biljaka i povećavaju koncentraciju polena u vazduhu.

Takođe, zagađenje vazduha dodatno iritira disajne puteve. Time čini organizam osetljivijim na alergene.

Jedan od mogućih razloga porasta alergija, kako objašnjava Vardić, jeste i takozvana higijenska hipoteza.

To znači da smanjena izloženost mikroorganizmima u ranom detinjstvu usled savremenih, „sterilnijih“ uslova života, može dovesti do toga da imuni sistem postane skloniji razvoju alergijskih reakcija, dodaje.

Od najranijeg uzrasta moguće razviti alergiju

Sa druge strane, uticaj mikroplastike i rani kontakt (pa čak i u placenti) sa različitim zagađivačima i hemijskim supstancama može dodatno uticati na razvoj imunog sistema. Odnosno da poveća sklonost ka alergijskim bolestima već od najranijeg uzrasta.

Ipak, sagovornica ukazuje da potpuno odsustvo kontakta sa alergenima nije moguće.

Kod osoba sa astmom, alergije mogu dovesti i do pogoršanja simptoma bolesti, upozorava.Zato je važno da se osobe koje imaju problem pridržavaju i redovno koriste propisanu terapiju.

Mere koje mogu pomoći:

Praćenje dnevne koncentracije polena i izbegavanje boravka napolju kada je visoka

Zatvaranje prozora u periodima najveće koncentracije polena

Tuširanje i presvlačenje nakon boravka napolju

Nošenje naočara za sunce kao zaštite očiju

Redovno uzimanje terapije koju je propisao lekar

Kako utvrditi na šta smo alergični

Da bi se utvrdilo na šta je osoba alergična, najčešće se rade kožni (prick) testovi. To je najbrži i najčešći metod. Takođe, tu su laboratorijske analize iz krvi (specifični IgE testovi).

Važno je da se testiranje radi uz konsultaciju sa lekarom, jer postoji mnogo neadekvatnih testova, pa pacijenti onda žive u zabludi da jesu ili nisu reagovali na određeni alergen, upozorava Snežana Šundić Vardić.

„Pacijentima pre svega savetujemo da ne ignorišu simptome i prepoznaju okidače i informišu se. Ali i da uvek idu na redovne kontrole, kako bi sam tok bolesti bio pod praćenjem“, dodaje.

Mnogima kojima redovna terapija antihistaminicima, sprejevima i inhalacijama ne pomaže preporučuje se imunoterapija. Ona, kako alergolozi objašnjavaju, deluje na uzrok bolesti i smatra se efikasnom nakon određenog vremena. Traje barem dve do tri godine. Podrazumeva primenu rastućih doza alergenskih ekstrakata tokom određenog vremenskog perioda. Daje se pacijentima u vidu injekcija ili kapi/tableta ispod jezika.

Imunoterapija se sprovodi i na respiratorne alergene – poleni trava, drveća, korova, kućna prašina, grinje.

Takođe, i na venome insekata kod osoba koje su doživele teške reakcije nakon uboda pčele, ose ili stršljena.

Mogu li se alergije sprečiti

Imuni sistem ima važnu ulogu u regulaciji alergijskih reakcija.

Njegovo „jačanje“ zdravim stilovima života, a to je dovoljno sna, izbalansirana ishrana, fizička aktivnost, pre svega doprinose boljoj opštoj otpornosti organizma. Ipak, ne predstavlja garanciju da se alergija na polen ili bilo koja druga neće razviti, kaže dr Čović Nestorović.

„Zdrav način života može imati zaštitni i ublažavajući efekat. Ipak, ne može u potpunosti sprečiti pojavu alergije kod osoba koje su za nju sklone“, dodaje doktorka.