Ovo su tri najčešća parazita koji možda upravo sada žive u nama

Vaše telo je stanište. Toplo je, vlažno, puno hranljivih materija i neobično stabilno – upravo oni uslovi koji čine svako okruženje vrednim naseljavanja. A staništa naseljavaju paraziti.

Većina nas to prihvata kada je reč o bakterijama. Mikrobiom creva učinio je tu ideju sasvim uobičajenom. Ali bakterije nisu jedini organizmi koji su prilagođeni životu na čoveku. To rade i jednoćelijski paraziti. Organizmi daleko složeniji od bakterija, koji se po načinu ponašanja više približavaju sićušnim životinjama. A tu su i prave životinje: grinje i crvi, sa nogama, organima za varenje i sopstvenim životnim ciklusima.

Nijedan od njih ne zahteva da budete bolesni, neuredni ili da vas jednostavno „neće sreća“. Oni su uobičajeni i kod zdravih ljudi. Zato za većinu odraslih zanimljivo pitanje nije da li nešto drugo živi u njima. Pitanje je šta. Ovo su tri najčešća stanovnika i ono što nam svaki od njih otkriva o načinu na koji je moguće živeti unutar drugog živog bića.

Parazit 1: Toxoplasma gondii, od mačke do čoveka

Toxoplasma je jednoćelijski parazit sa neobičnim ograničenjem. Može da zarazi gotovo svaku toplokrvnu životinju, ali svoj polni životni ciklus može da završi samo u organizmu neke životinje iz porodice mačaka. Sve ostalo – stoka, glodari, ljudi – samo su usputne stanice.

Kod takozvanog prelaznog domaćina parazit se nastanjuje u mišićnom i moždanom tkivu u obliku cista koje miruju i, kod osobe sa zdravim imunim sistemom, uglavnom tamo tiho ostaje do kraja života. Izloženost ovom parazitu veoma se razlikuje u zavisnosti od regiona i ishrane. Američki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) procenjuju da je oko 11% ljudi u SAD starijih od šest godina bilo zaraženo. U nekim populacijama u drugim delovima sveta taj udeo prelazi i 60%.

Ono što posebno privlači pažnju biologa jeste ono što ovaj parazit, čini se, radi glodarima. U studiji objavljenoj 2000. u časopisu Proceedings of the Royal Society B, zaraženi pacovi izgubili su urođeni oprez prema područjima koja su mirisala na mačke. U nekim slučajevima izbegavanje su zamenili ponašanjem koje je više ličilo na privlačnost. Iz perspektive parazita, to je strategija transporta. Biolozi to nazivaju manipulacijom domaćina. Parazit menja ponašanje domaćina na način koji pogoduje prenošenju samog parazita, a ne preživljavanju domaćina.

Uticaj na ljude

Da li se nešto slično dešava i kod ljudi, sasvim je drugo pitanje i ono u kojem je popularna priča otišla znatno dalje od dokaza. Već godinama se objavljuju istraživanja koja povezuju izloženost Toksoplazmi sa ličnošću ljudi ili njihovom sklonošću ka rizičnom ponašanju. Ali ta povezanost ostaje predmet rasprave. Studija iz 2016. objavljena u časopisu PLOS ONE, koja je pratila čitavu generaciju od rođenja do odraslog doba, pronašla je malo dokaza za uticaj na ličnost, psihijatrijske poremećaje ili kontrolu impulsa kakav popularna verzija ove priče sugeriše.

Klinički rizici su uži i mnogo preciznije definisani: prva infekcija tokom trudnoće i reaktivacija infekcije kod osoba sa ozbiljno oslabljenim imunskim sistemom.

Parazit 2: Demodex folliculorum, grinja na vašim dlakama

Gotovo svaka odrasla osoba koja ovo čita ima mikroskopske grinje u folikulima dlaka. Najviše na licu – obrazima, nosu i trepavicama. Njihova prisutnost raste sa godinama i gotovo je univerzalna kod starijih odraslih osoba.

One žive glavom nadole u porama, hrane se sebumom, odnosno masnoćom koju proizvodi vaša koža. Noću izlaze i puze po koži u potrazi za partnerom za parenje. Dobijamo ih u ranom detinjstvu, uglavnom kroz blizak kontakt sa roditeljima, i one nas nikada ne napuštaju. Folikul je džep u koži, što ove grinje stavlja upravo na granicu između toga da žive na vama i u vama.

One se, prema merilima sopstvenog tipa životinja, takođe raspadaju na najzanimljiviji mogući način. Sekvenciranje genoma koje su sproveli istraživači sa Univerziteta Reding i Univerziteta Bangor pokazalo je da imaju jedan od najmanjih brojeva gena među srodnim člankonošcima, uz drastično smanjenje broja ćelija. Svaki segment noge pokreće samo jedna mišićna ćelija.

To je ono što evolutivni biolozi nazivaju reduktivnom evolucijom genoma. Ona je posledica života u potpunoj zavisnosti od domaćina. Organizam koji nikada neće živeti negde drugde, suočiti se sa konkurencijom ili morati da pronađe novog domaćina može sebi da priušti da odbaci gotovo svaki alat koji mu više nije potreban. Ova grinja je upravo to uradila.

Uticaj na kožu ili ne

Studija objavljena 2022. godine u časopisu Molecular Biology and Evolution tvrdi da se Demodeks nalazi negde na putu prelaska od parazita ka obaveznom simbiontu. Organizmu toliko vezanom za svog domaćina da razlika između te dve kategorije prestaje da bude naročito značajna. Ta interpretacija zasnovana je na samo jednom sekvenciranom genomu i još nije prihvaćena kao konačna, ali pravac evolucije deluje dovoljno jasan.

Kod većine ljudi ove grinje ne izazivaju baš nikakve probleme. Istorijski su im pripisivani brojni problemi sa kožom za koje nema dovoljno dokaza da su zaista njihova posledica. Mada je meta-analiza iz 2017. godine objavljena u Journal of the American Academy of Dermatology pokazala da je veća gustina grinja povezana sa rozaceom.

Parazit 3: Enterobius vermicularis, crv koji uspeva i u čistim domovima

Dečija glista najčešća je infekcija crvima u Sjedinjenim Državama. Daleko najčešća kod dece školskog uzrasta, a obično je istovremeno prisutna kod više članova istog domaćinstva.

Tokom noći ženka crva izlazi iz creva i polaže jaja na kožu oko analnog otvora. Svrab koji potom nastaje prenosi jaja na prste i ispod noktiju. Odatle prelaze u usta, na posteljinu i odeću, gde mogu da prežive nedeljama.

Biologija koja je ovde ključna jeste direktan životni ciklus. Nema posrednog domaćina niti perioda sazrevanja u toplom zemljištu. Mnogi parazitski crvi su zbog tih zahteva praktično vezani za određene klimatske i sanitarne uslove. Dečija glista nije. Ona prelazi sa osobe na osobu u zatvorenom prostoru, zbog čega je opstala u bogatim zemljama sa umerenom klimom dugo nakon što su iz njih nestali crvi koji se prenose preko zemljišta.

Infekcije su obično blage ili prolaze bez simptoma, lako se leče i čuveno su sklone tome da se vrate gotovo odmah.

„Parazit“ zvuči kao trajna klasifikacija. Ali nije. To je samo pozicija na spektru koji se proteže od smrtonosnog iskorišćavanja preko običnog „švercovanja“ do istinskog partnerstva. Organizmi se tokom evolucije pomeraju duž tog spektra. Grinja sa lica možda se upravo sada kreće u tom pravcu.

Skot Travers, saradnik Forbes