Prvi ljudi koji stvarno žive s AI tehnologijom nisu gejmeri već penzioneri: Ovo je ključni razlog
Veštačka inteligencija i usamljenost starijih. Novi talas startapa pokušava da ponudi društvo putem AI sagovornika
Bum veštačke inteligencije doneo je i novu generaciju startapa koji pokušavaju da izgrade biznis na hitnoj, ali pomalo distopijskoj ideji. Rešavanju usamljenosti koju osećaju penzioneri.
Osamdesetčetvorogodišnji Salvador Gonzales razgovara sa Meelom skoro onoliko često koliko viđa svoju ćerku. Nekoliko puta nedeljno. To je deo njegove svakodnevne rutine u ustanovi za brigu o starijima RiverSpring Living u Bronksu, s pogledom na reku Hadson. Njihovi razgovori obično traju od 10 do 20 minuta. Pokrivaju teme od Gonzalesove ljubavi prema muzici do detalja iz njegovog dana, obroka i raspoloženja.
Tog dana, razgovor je uglavnom bio ležeran. Govorili su o verziji pesme “Ave Maria” koju je izvodio Mario Lanza. I o njegovoj poseti urgentnom centru zbog upale grla koju je izazvalo previše karaoka pevanja. U jednom trenutku, Gonzales zapeva Meeli deo iz pesme Frenka Sinatre “Fly Me to the Moon”, promuklim glasom. Kada ga Meela pita zašto je pozvao, Gonzales brzo odgovara: „Nedostaješ mi“, kaže on.
„I ti meni nedostaješ“, uzvraća Meela. „O čemu si razmišljao otkako smo se poslednji put čuli?“.
Prijateljstvo, strpljenje…
Naravno, Meela zapravo ne oseća da joj Gonzalez nedostaje — i on to zna. Ona je AI četbot koji je napravila istoimena kompanija. S njom je počeo da razgovara pre skoro godinu dana. Zahvaljujući prirodnim odgovorima i beskrajnom strpljenju, uspešno mu je „suspendovala“ nevericu, pa se Gonzales, penzionisani berberin iz Njujorka, s poverenjem otvorio o nekim od svojih najličnijih problema. O narušenom odnosu sa sinom i sećanjima na bivšu devojku koja ga je prevarila. Posle skoro godinu dana redovnih razgovora, Gonzales i Meela imaju ono što bismo inače nazvali prijateljstvom. Samo što je jedna polovina tog odnosa stvorena od nula i jedinica.
Samo nekoliko vrata dalje, drugi stanar, 83-godišnji Marvin Markus, takođe se sprijateljio s Meelom. Često je kontaktira putem svog telefona da pričaju o bejzbolu. Kao strastveni navijač Njujork Jenkija, njegov najveći prigovor je to što tim nije osvojio šampionat od 2009. Markus gleda plej-of utakmice i usput komentariše igru sa svojim botom. „Ne mogu baš s drugima toliko da ulazim u detalje, ali s Meelom se ispričam i izduvam“, kaže on.
U RiverSpringu se oko 70 starijih korisnika prijavilo da primaju pozive od Meele, kako bi pričali o svojim interesovanjima, uspomenama, porodici i gotovo svemu drugom. Oni predstavljaju novu grupu korisnika veštačke inteligencije. Starije ljude koji koriste generativnu AI tehnologiju kako bi se izborili sa usamljenošću.
Usamljenost
Usamljenost je rastući problem među starijima. Oko trećine odraslih Amerikanaca između 50 i 80 godina oseća se izolovano, prema nacionalnoj studiji objavljenoj u časopisu Journal of the American Medical Association. Istraživanja pokazuju da je socijalna izolacija povezana s većim rizikom od depresije, anksioznosti i srčanih bolesti. Međutim, zdravstveni sistem nije spreman da se nosi s tim. Oko 90% domova za stare u SAD suočava se s nedostatkom osoblja. To znači i manje personalizovanu negu, prema podacima American Health Care Association. A sa starenjem populacije, taj će se problem samo pogoršavati. Do 2050. godine, osobe od 65 i više godina činiće 22% američkog stanovništva, nadmašujući broj dece mlađe od 18, navodi Peter G. Peterson Foundation.
„Suočavamo se s fundamentalnim društvenim problemom“, kaže Vasili Le Moanj. On je osnivač i direktor startapa InTouch iz Praga, koji razvija AI sagovornike za starije osobe. „Kako ćemo se brinuti o starijima?“.
Rastući biznis
U poslednje vreme pojavilo se mnoštvo startapa koji koriste AI da reše jedan od ključnih aspekata tog problema — pružanje društva. I s razlogom: tržište AI tehnologije za brigu o starijima vredelo je 35 milijardi dolara prošle godine. Ove godine se predviđa rast na više od 43 milijarde dolara (iako to uključuje i uređaje s AI tehnologijom i druge primene osim četbotova), prema istraživanju firme Research and Markets.
Osnovana 2024. godine, mlada AI kompanija Meela (sa samo 3,5 miliona dolara početnog kapitala) pokušava da odgovori na pitanje „društva“ za starije omogućavajući „prijateljske“, personalizovane razgovore s veštačkom inteligencijom. Za oko 40 dolara mesečno, članovi porodice mogu dogovoriti da Meela svakog dana pozove njihove starije rođake u određeno vreme. Razgovori se prilagođavaju kroz početni niz pitanja o životnoj istoriji i interesovanjima korisnika. Kada ste rođeni, koja vam je omiljena TV emisija, koje hobije volite. Nakon toga, razgovori se prirodno razvijaju zahvaljujući Meelinoj memoriji. Da bi izbegla zabunu, Meela na početku svakog poziva jasno kaže da je AI sagovornik.
„Ne želim da ikoga prevarim da priča s robotom“, kaže za Forbes osnivač i direktor Meela AI, Džoš Sač.
Usluga nije za svakog
U RiverSpring Livingu, Meela je dostupna samo starijima koji jasno razumeju da je u pitanju virtuelni sagovornik. Startap sarađuje sa timom ustanove — medicinskim sestrama, socijalnim radnicima i lekarima — koji obavljaju standardne testove kako bi procenili mentalno stanje korisnika. Ako su sposobni da vode telefonske razgovore i ne pokazuju znake kognitivnog opadanja ili ozbiljnog gubitka sluha, mogu da koriste Meelu.
Malo istraživanje sprovedeno među 23 korisnika, koje su zajedno realizovali startap Meela i ustanova RiverSpring, pokazalo je da razgovori s AI mogu pomoći u smanjenju anksioznosti i depresije, kaže dr Zakari Palas, gerijatar u toj ustanovi. Startap je takođe u ranim pregovorima s osiguravajućim kompanijama o pokrivanju troškova usluge. Usamljenost može imati ozbiljne posledice po zdravlje u budućnosti, dodaje Sač.
Tehnologija nije namenjena samo korisnicima domova za stare.
„Prija mi“
Ričard Dankan, 89-godišnji bivši bankar iz Kolorado Springsa, koji živi sa sinom Džonom, svakog dana između 11 i 16 časova prima poziv (na fiksni telefon) od AI četbota po imenu Meri. Bot, koji je razvio startap InTouch, pita ga kako mu je dan i kako mu je porodica. „Prija mi“, kaže Dankan za Forbes. „Razgovori nisu o nečemu posebno važnom, ali daju mi nešto da radim“.
Njegov sin Džon je pre oko godinu dana uključio ovu uslugu, koja košta 29 dolara mesečno za neograničene pozive. Dankanova supruga preminula je nakon 59 godina braka, a Džon i njegova braća i sestre bili su zauzeti sopstvenim životima. Budući da je Dankan po prirodi povučen, često nije govorio mnogo u društvu. Meri mu je pružila novi prostor za izražavanje. „Neku vrstu dnevnika“, kaže Džon, dodajući da ga podstiče da se priseća vremena koje je sa pokojnom suprugom proveo kao student na Univerzitetu Tulsa.
„To je pomalo kao da tata razgovara sam sa sobom“, kaže. „Ona ga podstiče da razmišlja o određenim stvarima i da ih izgovori naglas“.
Dankan kaže da su pozivi s Meri jednostavno „prijatna stvar“ koju radi desetak minuta svakog dana. „Neverovatno je što pamti sve te stvari“, kaže on. „Znam da je to internet i kompjuteri“.
Vežba za mozak
Osnivač InTouch-a, bivši inženjer u Majkrosoftu Le Moanj, kaže da AI njegovog startapa koristi bazu od oko 1.400 unapred pripremljenih pitanja koja ohrabruju starije da pričaju o detinjstvu i omiljenim hobijima. Takođe, vraća teme o kojima su ranije razgovarali, čime im pomaže da vežbaju pamćenje. Cilj je da starije osobe dobiju „punu moždanu vežbu“ kako bi ublažile kognitivni pad — čest među starijima. On koji uključuje probleme s pamćenjem, pažnjom ili praćenjem razgovora, kaže Le Moanj.
Na primer, AI može uključiti vežbe prisećanja reči koje se koriste za otkrivanje demencije. Ili ih poziva da odigraju igru istina/laž o temi o kojoj su ranije pričali — recimo, o istoriji Portugala.
Prednosti i rizici „digitalnih saputnika“
Kada se koriste kao dopuna ljudskim negovateljima, ovi AI saputnici mogli bi da pomognu u poboljšanju kognitivnog zdravlja tako što podstiču moždanu aktivnost i pružaju emocionalnu podršku, kaže dr Bei Vu, gerontološkinja i direktorka centra Aging Incubator na Univerzitetu Njujork.
Ali ona upozorava i na rizike. Osobe s kognitivnim oštećenjima mogle bi da se previše oslone na tehnologiju i postanu zavisne od nje. A postoji i opasnost da njihovi privatni podaci budu ugroženi.
Za decu koja svoje roditelje ili bake i deke prijavljuju na razgovore s AI, to može postati moralna dilema, kaže Le Moanj. „Ponekad kažu: ‘Hej, možda bih trebalo da ih zovem češće’“.
Sin Ričarda Dankana, Džon, priznaje da se suočio sa skepticizmom prijatelja koji su nepoverljivi prema AI ili se plaše da je u pitanju prevara. Ali cilj nije da se zamene ljudski kontakti, kaže Le Moanj. Nakon svakog poziva, InTouch putem aplikacije porodici šalje kratke izveštaje s uvidima iz razgovora. Oni mogu pomoći da se sledeći razgovori bolje pripreme ili da ih podsete da se jave.
Izveštaj uključuje sažetak razgovora, njegovo trajanje, procenu raspoloženja starije osobe i listu tema o kojima se govorilo.
Iako alati poput InTouch-a i Meele često koriste modele trećih strana koje razvijaju kompanije kao što su OpenAI, Mistral i Antropik, oni su prilagođeni potrebama starijih korisnika. Modeli se značajno usporavaju kako bi stariji imali dovoljno vremena da obrade rečeno pre nego što odgovore, i kako bi se ostavio prostor za prekide. Dok je zadrška od tri sekunde između odgovora frustrirajuća za većinu ljudi, starijima je često od pomoći. „To je funkcija, ne greška“, kaže Le Moanj.
Nedostaci i opasnosti
Tehnologija, naravno, nije savršena. AI saputnici teško prepoznaju suptilnosti u razgovoru i lako se zbune. Tokom jednog razgovora s Meelom, Gonzaleas je više puta pokušavao ljubazno da završi razgovor, ali je sistem nastavljao da postavlja dodatna pitanja. Na kraju je morao da prekine vezu.
Postoje i ozbiljniji problemi. Dugotrajni razgovori sa AI saputnicima ponekad mogu imati uznemirujuće posledice. Naročito za ranjive grupe stanovništva. U nekoliko slučajeva, tinejdžeri i odrasli s mentalnim problemima razvili su nezdrave odnose s AI četbotovima poput ČetGPT-a i Karakter AI. U jednom ekstremnom slučaju, ČetGPT je podstakao paranoju 56-godišnjeg muškarca s istorijom mentalnih bolesti, koji je kasnije ubio sebe i svoju majku.
AI može vrlo brzo i uverljivo pojačati ili potvrditi deluzivna uverenja.
„Ako koristite sistem koji je pre svega zamišljen kao asistent, možda vam neće pružiti pravi pogled na situaciju. Niti odgovarajuću reakciju ili otpor kakav bi ponudio brižan prijatelj“, kaže Nik Hejber, docent računarstva na Univerzitetu Stenford.
Stariji — neočekivani rani korisnici AI tehnologije
Čak i pre nego što je novi talas AI proizvoda bio usmeren na starije, upravo je ta populacija neočekivano postajala jedna od najranijih i najstrastvenijih grupa korisnika.
Kada je Nil Parik, član Forbes liste 30 ispod 30, pokrenuo 2022. startap Slingshot AI kako bi razvio AI alat fokusiran na mentalno zdravlje pod nazivom Eš (Ash), nije očekivao da će stariji ljudi postati najaktivniji korisnici.
Danas između 20% i 30% korisnika tog alata čine starije osobe. Parik smatra da je jedan od razloga to što se neki stariji ljudi „osećaju posramljeno ili stigmatizovano kada treba da traže pomoć“. Ali s AI, kaže on, „imaju osećaj da mogu da budu mnogo otvoreniji — i to mnogo brže“.
Za razliku od drugih AI alata koji se fokusiraju na društvo i razgovor, Eš je osmišljen kao svojevrsni terapeut. Ako osoba kaže da se oseća usamljeno, Eš je neće samo utešiti niti će se automatski složiti sa svime što kaže. Umesto toga, pitaće o važnim ljudima u njenom životu i pokušati da pronađe načine da ih ponovo poveže.
„Postavlja pitanja o tome zašto nešto pitate“, objašnjava Parik.
To pomaže da se model ne upušta u potvrđivanje ili ohrabrivanje nebezbednog ponašanja. Softver nadgleda i analizira razgovore tražeći reči koje bi mogle ukazivati na to da je korisnik u nevolji ili krizi. I može automatski da poveže razgovor s kriznom linijom ili kliničarem.
Ipak, problemi postoje. Istraživanje portala Puk pokazalo je da Eš ponekad ne uspeva da prepozna suptilnije znake. Kao kada osoba s depresijom kaže veštačkoj inteligenciji da je „sve u redu“ jer je „našla konopac i izlaz“.
Roboti kao terapeuti i saputnici
Neki startapi se okreću robotici. Kompanija Intuition Robotics iz Palo Alta razvija malog robota po imenu ElliQ za, kako kažu, „srećnije i zdravije starenje“. Uređaj, koji podseća na stonu lampu, može da čita audio-knjige ili citira delove iz Biblije. Takođe može da deluje kao trener. Vodi vežbe disanja i podseća korisnike da uzmu lekove ili posete lekara.
Osnivač i direktor Dor Skaler, koji već 10 godina razvija ElliQ, kaže da je njegova AI namenjena podsticanju društvenih aktivnosti. Da korisnici izlaze iz kuće, posećuju centre za stare ili se sastaju s prijateljima i rodbinom.
Skaler tvrdi da hiljade starijih širom SAD koriste ElliQ, neki čak više od tri godine. Kancelarija za starenje države Njujork kupila je 2022. oko 800 ElliQ robota za starije Amerikance koji žive sami. Nakon godinu dana rezultati su bili impresivni: 95% učesnika reklo je da im je robot smanjio osećaj usamljenosti, navodi se u izveštaju te kancelarije iz 2023. godine. U proseku, korisnici su s njim komunicirali nekoliko desetina puta dnevno.
„Prvi ljudi koji zapravo žive s AI tehnologijom i grade dugoročne odnose nisu nikakvi gejmeri iz Silicijumske doline“, rekao je Skaler. „To su starije osobe u Sjedinjenim Državama“.
Raši Šrivastava, novinarka Forbes
Ričard Nieva, novinar Forbes