Samo 35% odraslih može da vari mleko: Da li pogrešno tumačimo intoleranciju

Ako izbegavate mleko, možda pogrešno verujete da vašem organizmu nešto nedostaje, dok svi drugi bez problema rade ono što vi ne možete. I sam jezik kojim opisujemo ovu osetljivost podstiče takvo tumačenje. „Intolerancija“ zvuči kao nesposobnost da se podnese uobičajena namirnica. Biološki gledano, to baš i nije tačno.

Gotovo svi sisari proizvode laktazu, enzim u crevima koji razgrađuje mlečni šećer na dovoljno male delove da bi mogao da se apsorbuje, dok su još u periodu dojenja. Kod gotovo svih vrsta gen odgovoran za proizvodnju laktaze isključuje se neko vreme nakon prestanka sisanja. Dakle, njegovo isključivanje nije kvar. To je jednostavno biološko „održavanje“, jer nema razloga da se i dalje proizvodi enzim za hranu sa kojom se životinja više nikada neće susresti.

Većina ljudi prati isti obrazac. MedlinePlus, informativni resurs Nacionalnih instituta za zdravlje SAD o genetici namenjen široj javnosti, navodi da je takvih ljudi oko 65% na globalnom nivou. To znači da otprilike trećina ljudi nastavlja da proizvodi ovaj enzim u punoj meri tokom celog života. Biolozi manjinsku varijantu ove osobine nazivaju perzistencijom laktaze. Sam naziv govori koja je grupa zapravo anomalija.

Tolerancija na mleko ima geografsku pozadinu

Perzistencija laktaze nije ravnomerno rasprostranjena širom sveta. U severozapadnoj Evropi gotovo je univerzalna – prisutna je kod gotovo 90% odraslih. U velikom delu istočne i jugoistočne Azije veoma je retka i javlja se kod samo malog procenta stanovništva. Visoku učestalost ima i kod pojedinih stočarskih zajednica u istočnoj Africi, kao i u delovima Bliskog istoka i južne Azije.

Kada ovaj obrazac uporedimo sa istorijom područja u kojima su ljudi uzgajali životinje čije se mleko može koristiti, preklapanje je teško ne primetiti. Tamo gde su odrasli ljudi dugo imali svakodnevni pristup svežem mleku, veliki deo stanovništva može da ga vari.

I genetika pokazuje u istom pravcu. Promena se ne nalazi u samom genu za laktazu, koji funkcioniše sasvim normalno. Ona se nalazi u obližnjim delovima DNK koji deluju kao prekidač i kontrolišu kada će se gen isključiti. Nekoliko različitih mutacija tog „prekidača“ proizvodi isti rezultat.

Studija objavljena 2007. u časopisu Nature Genetics pokazala je da su varijante koje nose stočari u istočnoj Africi nastale nezavisno od one koja je uobičajena u Evropi, na potpuno različitim genetskim osnovama. Dve populacije, suočene sa istim problemom, nezavisno su došle do istog rešenja. To je konvergentna evolucija – pojava koja se obično objašnjava primerima poput krila ili očiju – a koja se ovde odvija unutar jedne vrste.

Zašto se tolerancija na mleko tako brzo proširila

Populacioni genetičari ubrajaju širenje perzistencije laktaze među najsnažnije pokazatelje novije prirodne selekcije bilo gde u ljudskom genomu. Današnje procene ukazuju da su se ove mutacije proširile u poslednjih nekoliko hiljada godina, uporedo sa širenjem stočarstva i proizvodnje mlečnih proizvoda. U evolutivnom smislu, to je gotovo trenutak.

Najjednostavnije objašnjenje je ishrana. Stočar koji može da pije mleko bez grčeva dobija pouzdan izvor energije i proteina od životinje koja ostaje živa.

Jedan od vodećih alternativnih scenarija izložen je u pregledu istraživanja objavljenom 2017. godine u časopisu Annual Review of Genomics and Human Genetics. On se fokusira na geografsku širinu, ukazujući na to da je perzistencija najzastupljenija kod severnih populacija, gde slaba sunčeva svetlost ograničava proizvodnju vitamina D. Mleko je bogato kalcijumom, a čini se da laktoza pomaže njegovu apsorpciju u crevima, što bi bilo posebno značajno za ljude koji od sunca dobijaju malo vitamina D. Treća hipoteza ukazuje na to da je u sušnim područjima mleko često bezbednija tečnost od vode koja je dostupna.

Dilema

Novija teorija tvrdi da nijedna od tih svakodnevnih prednosti nije dovoljno snažna da objasni brzinu širenja ove osobine. Studija objavljena 2022. u časopisu Nature predložila je da je pravi evolutivni pritisak nastajao tokom retkih katastrofalnih događaja. Za vreme gladi ili epidemije, osoba koja je mogla da izvuče punu nutritivnu vrednost iz mleka, umesto da zbog njegovog konzumiranja gubi tečnost, imala bi prednost kakvu joj normalne godine nikada ne bi pružile. Ovo pitanje i dalje nije razrešeno – među naučnicima zaista postoji debata.

Isto istraživanje otkrilo je i jedan nezgodan podatak sa kojim svako objašnjenje mora da se suoči. Analizirajući tragove mlečnih proizvoda na grnčariji sa stotina evropskih lokaliteta, istraživači su utvrdili da se mleko i mlečni proizvodi konzumiraju hiljadama godina pre nego što su mutacije povezane sa perzistencijom laktaze postale uobičajene.

Ljudi su pili mleko mnogo pre nego što je većina njih mogla pravilno da ga vari. Rešenje je tada bilo kulturno, a ne genetsko. Fermentacija obavlja taj posao, jer bakterije u siru i jogurtu potroše veliki deo laktoze pre nego što ona dospe u organizam. Zato mnogi ljudi koji ne mogu da popiju čašu mleka bez problema mogu da jedu zreli sir. Ishrana i genom oblikovali su jedno drugo – dvosmerni proces koji biolozi nazivaju koevolucijom gena i kulture.

Šta je zapravo neprijatnost kod intolerancije na mleko

Intolerancija na laktozu nije alergija i ne uključuje reakciju imunog sistema. Nesvarena laktoza jednostavno nastavlja put do debelog creva, gde privlači vodu u creva, dok je bakterije koje tamo žive fermentišu i pretvaraju u gas. Posledica je neprijatna, ali nije opasna, a prag tolerancije veoma se razlikuje od osobe do osobe. Zato mnogi ljudi sa niskim nivoom laktaze mogu da konzumiraju male količine mlečnih proizvoda, a da ništa ne osete.

Dakle, većina čovečanstva zapravo sledi standardni program sisara upravo onako kako je „napisan“. Manjina nosi noviju regionalnu genetsku izmenu koja se proširila zato što su njihovi preci slučajno počeli da drže životinje čije je mleko bilo vredno koristiti.

Nemogućnost pijenja mleka nikada nije bila ono što je trebalo objašnjavati.

Skot Travers, saradnik Forbes