Sedam stvari koje emocionalno inteligentni ljudi ne rade
Emocionalna inteligencija je važan koncept koji sve više dobija na popularnosti poslednjih godina. Emocionalna inteligencija ili EQ se odnosi na sposobnost prepoznavanja i upravljanja sopstvenim emocijama, kao i emocijama drugih ljudi. Ljudi sa visokom emocionalnom inteligencijom su generalno uspešniji i zadovoljniji u životu, bilo da se radi o privatnim ili poslovnim odnosima.
Istraživanja pokazuju da emocionalno inteligentni ljudi ređe pate od depresije i anksioznosti. Njihovi životi nisu haotični, već ispunjeni promišljenim i smislenim odlukama. Postižu bolje rezultate na poslu, srećniji su u vezama i kontinuirano rade na ostvarivanju pozitivnih ishoda u svim aspektima života.
Ali šta je to što emocionalno inteligentni ljudi NE rade? Evo 7 primera:
1. Ne upliću se u tuđe drame
Empatija je jedna od ključnih osobina emocionalne inteligencije. Međutim, postoji velika razlika između saosećanja sa nekim i dopuštanja da nas tuđi bes ili tuga potpuno obuzmu. Emocionalno inteligentni ljudi pažljivo slušaju, daju nežne ali konstruktivne savete i nude pomoć. Ali ne dozvoljavaju da tuđi životi i reakcije diktiraju njihovo sopstveno stanje.
2. Ne žale se
Žaljenje implicira dve stvari – da smo žrtve i da za naše probleme ne postoji rešenje. Emocionalno inteligentni ljudi se retko osećaju kao žrtve, a još ređe misle da je rešenje van njihovog domašaja. Umesto da traže krivca, odmah razmišljaju kako da konstruktivno pristupe problemu.
3. Ne govore uvek „da“
Samokontrola je siguran znak emocionalno stabilne osobe. Oni su svesni da će, na primer, druga čaša vina dovesti do negativnih posledica sledećeg jutra. Odlučni su u svojim izborima, umesto da kažu „ne znam, možda“. Što češće praktikuju pravo da kažu „ne“, to su slobodniji da se fokusiraju na svoje ciljeve.
4. Ne tračare
Emocionalno inteligentni ljudi izbegavaju ogovaranje jednako odlučno kao i dramu. Svesni su da je osuđivanje drugih samo prilika za lični razvoj i poboljšanje.
5. Ne oslanjaju se na druge za sreću
Oni su samodovoljni u svim aspektima života, uključujući zadovoljstvo i mir. Naučili su da oslanjanje na druge da ih usreće vodi razočarenju. Umesto toga, sami pronalaze hobije koji ih ispunjavaju i ciljeve čije ostvarenje gradi samopoštovanje.
6. Ne upuštaju se u negativne unutrašnje monologe
Retko ko je potpuno imun na pesimistične misli poput „ružan sam“ ili „trebalo je da uradim bolje“. Ali emocionalno inteligentni ljudi imaju sposobnost da preusmere takve misli pre nego što odu predaleko. Oslanjaju se na činjenice da donesu zaključke. Prepoznaju da su negativne misli samo misli i da imaju moć da ih ignorišu.
7. Ne žive u prošlosti
Ljudi koji više žive u prošlosti nego u sadašnjosti podložni su mnoštvu mentalnih problema, od kajanja do strepnje. Emocionalno inteligentni poštuju svoju prošlost, ali su svesni važnosti življenja u sadašnjem trenutku. Uče iz prošlosti, ali ne dopuštaju da umanji njihovu sposobnost da napreduju i neguju vitalne emocije samozadovoljstva, zahvalnosti i nade.
Zaključak je da emocionalna inteligencija igra ključnu ulogu u postizanju uspeha i ispunjenja u životu. Iako neki imaju prirodno viši EQ od drugih, dobre vesti su da se emocionalna inteligencija može razvijati i negovati. Svest o stvarima koje emocionalno zrele osobe ne rade je odličan prvi korak ka razvoju emocionalne inteligencije.
S druge strane, niska emocionalna inteligencija često stoji na putu ličnom rastu i uspešnim odnosima. Uplitanje u tuđe drame, žaljenje, nedostatak samokontrole, ogovaranje, oslanjanje na druge za sreću, negativni self-talk i življenje u prošlosti su neki od pokazatelja da nam je EQ nizak. Uvid u ove destruktivne obrasce ponašanja nam daje moć da počnemo da ih menjamo.
Bez obzira u kojoj se tački nalazimo, nikada nije kasno da počnemo da radimo na sebi i unapređujemo svoju emocionalnu inteligenciju. Život emocionalno svesne, samodovoljne i psihički otporne osobe je cilj vredan truda. A put do njega počinje prepoznavanjem i eliminisanjem kontraproduktivnih navika koje nas sputavaju.