Sportsko srce: Kada je bezazleni znak dobre kondicije, a kada uvod u veći problem

Sportsko srce – dijagnoza je sa kojom se najčešće sreću sportisti i osobe koje se bave intenzivnom fizičkom aktivnošću.

Ova dijagnoza u kardiologiji opisuje izgled srca koje je veće u odnosu na srce prosečne osobe.

Ipak, ako se ova pojava smatra benignom i uobičajenom, svaki uvećani srčani mišić, pa tako i srce profesionalnih sportista, zahteva preventivni pregled, savetuju stručnjaci.

Neophodno je utvrditi da li se radi o sportskom srcu, normalnoj i bezazlenoj pojavi ili se iza toga krije neki veći problem za koji je potrebno detaljnije praćenje ili terapija.

Detaljnija dijagnoza se postavlja kliničkim pregledom i ultrazvukom srca, EKG, a ponekad se radi i ehokardiografija.

Kako nastaje sportsko srce

Kardiolog dr Rodoljub Ristić objašnjava za Forbes Srbija da se u ordinaciji sa konkretnom dijagnozom sportskog srca retko sreću. Uglavnom u svom dugogodišnjem radu više sreće promene na srcu koje liče na sportsko srce. To su situacije kada je srčani mišić uvećan.

Pojašnjava i da je sportsko srce fiziološko stanje i da nije oboljenje, već samo adaptacija srčanog mišića na dugotrajne vežbe i intenzivne treninge.

„Kao posledica toga dolazi do zadebljanja srčanog mišića leve komore i dobijamo uvećano srce koje se svojim oblikom naziva sportsko srce iako je fiziološko stanje sasvim u redu i srce potpuno normalno radi“, objašnjava dr Ristić.

Kako kaže, svakodnevno sreće mlade koji imaju ozbiljne kardiološke tegobe, a bave se sportom, odlaze u teretane.

Važan pregled ako se intenzivno trenira

Vrlo je bitno da se pre upražnjavanja jače sportske aktivnosti obave odgovarajući preventivni pregledi, dodaje.

„Važno je da se uradi kardiološki pregled koji će pokazati da je srce u redu i da nema rizika da se nešto dogodi ako se intenzivno trenira“, dodaje.

Naime, objašnjava da se događa neretko da mladi koji treniraju ponekad osete bol odnosno žiganje iza grudne kosti. To je opomena, ali ne mora nužno da znači da je uvek u pitanju veliki problem. Ipak, važno je da se kardiološkim pregledom konstatuje da ne postoji oboljenje srca ili krvnih sudova.

Na tim pregledima pacijent bi trebalo da detaljno opiše lekaru tegobe.

„Treba razlikovati bol koji traje par sekundi i izgleda kao probadanje iglom od pritiska i stezanja. Od osećaja nelagode koja se širi ka vratu i skreće levo i spušta se niz ruku, a to trnjenje traje 10-15 minuta pa nestane. Takođe, ako se javi opet za dva-tri dana, to je zaista opomena koja zahteva detaljan kardiološki pregled“, dodaje.

Kada su bol i probadanje signal za brigu?

Kardiolog Ristić kaže i da treba sagledati da li postoji nešto što nije uobičajeno i što ukazuje da se radi o otežanom protoku krvi.

„Može da bude reč o hipertrofiji leve komore, zadebljalog srčanog misića koji ne dobija dovoljnu količinu krvi jer je sužen mišić i to može da dovede do bola i stezanja“, navodi.

Ako se ne preduzme ništa konkretno, može da se desi infarkt, dodaje Ristić.

Doktor navodi da infarkt danas nije retkost među mlađom populacijom. On se ranije vezivao za populaciju iznad 60 godina, a danas mladi od 30-35 godina sve češće dolaze kod lekara zbog toga.

Prema njegovim rečima, sportsko srce nastaje usled fizičkog optrećenja koje dovodi do ubrzanijeg srčanog rada i pritiska unutar srčane šupljine leve komore.

Takvo srce veće je nego kod onih koji ne treniraju. Sve dok srce i tokom intenzivnog vežbanja dobija dovoljnu količinu krvi i kiseonika i nema nikavih znakova da nešto nije u redu na elektrokardiogramu, može se smatrati da nema problema.

Broj otkucaja srca kod sportista manji nego uobičajeno

Ristić navodi da sportsko srce dovodi do toga da se usporava srčani rad kada osoba sedi i umiri se.

Kod sportista srčani rad i broj otkucaja manji je nego uobičajeno. Kod sportskog srca javlja se bradikardija, gde srce u miru ima 40-50 otkucaja u minutu. To se smatra uobičajenim. (Kod drugih osoba, broj otkucaja je 70-85)

Dr Miloš Radenović, specijalista sportske medicine objašnjava da pojam sportsko srce predstavlja benigno uvećanje mase odnosno remodelovanje srčanog mišića kao fiziološki odgovor na redovan fizički trening.

Kao što pri treningu snage dolazi do hipertrofije skeletnih mišića, tako se i srčani mišić adaptira na dugotrajan i intezivan napor uvećanjem srčanih šupljina, navodi primer. Takođe i zadebljanjem zidova komora.

Sportsko srce se ne leči ako nema drugih tegoba

Češće se javlja kod sportista koji dugo treniraju. Naročito koji se bave sportovima izdrživosti (trčanje, plivanje, biciklizam, skijanje).

Učestalije je kod muškaraca nego kod žena i češće kod sportista crne rase.

Na pitanje da li se iza takvog srca kriju i neki drugi potencijalni rizici, odgovara da mogu da se dese, ali samo ako potencijalni sportista (obično mlađi od 35 godina) ima neku neprepoznatu genetsku ili urođenu bolest srca. Najčešće hipertrofičnu kardiomiopatiju. Kod nje dolazi do patološkog zadebljanja srčanog mišića i tada bi trebalo sportistu isključiti iz sportskih aktivnosti.

Kod osoba koje vežbaju umerenijim intenzitetom, manje od 10 sati nedeljno, malo je verovatno da će se srce transformisati u morfološki oblik ’’sportskog srca’’.

Doktor kaže i da ne treba da postoje nikakva specijalna ograničenja za bavljenje sportom kod osoba sa sportskim srcem. Svi sportisti jednom u šest meseci prolaze uobičajene sportsko-medicinske preglede.

Pregledi bar jednom godišnje

Oni sa sportskim srcem bi trebalo barem jednom godišnje da urade ergometriju/ergospirometriju i jednom u dve godine ehokardiografiju, savetuje.

Ukoliko je na svim tim pregledima uredan nalaz, osoba se može najnormalnije baviti sportom, dodaje.

Takođe se profesionalcima nakon završetka karijera uvek savetuje da se bave nekom fizičkom aktivnošću. Objašnjava da sportista čim prestane sa redovnim treninzima, morfološke promene se polako povlače.

„Tada sa sigurnošću možemo znati da je reč o fiziološkoj adaptaciji srčanog mišića. Kod profesionalnih sportista nikada se u potpunosti ne vraća na veličinu srca osobe koja se nikad nije bavila sportom“.

Budući da se sportsko srce ne leči, ako postoje neke tegobe (poput bolova u grudima, preskakanje srca, vrtoglavice, nesvestice) u takvim situacijama treba odmah uraditi detaljan fizikalni pregled.

Takođe i dijagnostiku gde će se proceniti da li se radi o fiziološkoj ili patološkoj adaptaciji srca ili nekom drugom poremećaju koje zahteva lečenje, dodaje sagovornik.