„Sve mi je to od stresa“: U kakvoj su tačno vezi mozak i creva i šta može da maskira ozbiljniju bolest

Grčevi, nadutost, mučnina, drugi stomačni problemi ili osećaj nelagode u stomaku, iritirana creva mogu se pojaviti u periodima kada smo pod velikim pritiskom i stresom.

Razlog je, kako to stručnjaci objašnjavaju, složena komunikacija između mozga i digestivnog sistema. Poznata je kao „osa mozak–creva“, preko koje nervni, hormonski i imuni sistem neprestano razmenjuju signale.

Međutim, rečenica „sve mi je od stresa“ može biti i opasna zabluda, upozoravaju stručnjaci.

Stres može značajno pogoršati simptome sindroma iritabilnog creva. Takođe i uticati na tok inflamatornih bolesti poput, recimo, Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa iako sam po sebi nije njihov jedini uzrok.

Iako ponekad stomak i creva zaista reaguju na ono što se dešava u glavi nekada bol u stomaku nije poruka da smo samo pod stresom. Već signal da je vreme za pregled.

U razgovoru za Forbes Srbija gastroenterolog, nutricionistkinja i psihološkinja objašnjavaju šta se zaista događa u organizmu kada smo pod hroničnim stresom. Kao i kako prepoznati razliku između tegoba usled stresa i ozbiljnije bolesti.

Takođe i koliko ishrana, fizička aktivnost i san mogu pomoći i zašto zdravlje creva ne može da se posmatra odvojeno od mentalnog zdravlja.

Stres utiče na digestivni sistem

Nemanja Milisavljević, gastroeneterolog, objašnjava da stres ima značajan uticaj na digestivni sistem.

Hronični stres može da utiče na pokretljivost creva i želuca, njihovu osetljivost i način na koji mozak doživljava signale koji dolaze iz digestivnog trakta, objašnjava.

Zbog toga se mogu javiti ili pojačati bolovi u stomaku, nadutost, dijareja, zatvor i različite dispeptične tegobe.

Najizraženija veza postoji kod sindroma iritabilnog creva. Kod inflamatornih bolesti creva, kao što su Kronova bolest i ulcerozni kolitis, stres može doprineti pogoršanju simptoma i same bolesti. Važno je, međutim, naglasiti da stres sam po sebi nije uzrok ovih organskih bolesti.

Tegobe povezane sa stresom kao stručnjak viđa kod pacijenata u svim životnim dobima. Veoma su česte kod mlađih i sredovečnih ljudi. Posebno kod osoba koje su izložene dugotrajnom poslovnom, ali hroničnom životnom stresu.

Kod mlađih pacijenata češće viđa funkcionalne poremećaje, poput sindroma iritabilnog creva.

Kako razlikovati posledice stresa od simptoma ozbiljnije bolesti?

Ne postoji jednostavno pravilo po kome možemo reći da je neki simptom „od stresa“, kaže doktor.

„Ono što je važno je da obratimo pažnju na takozvane alarmne simptome: krv u stolici, neobjašnjiv gubitak telesne težine, anemiju, temperaturu, izražene ili progresivne bolove, simptome koji pacijenta bude noću… U tim situacijama ne treba sve pripisivati stresu, već je potrebno uraditi preglede“, dodaje Milisavljević.

Takođe ni mlađa životna dob pacijenta više nije garancija da se radi o funkcionalnim bolestima jer sve više mlađih pacijenata oboleva od malignih bolesti.

Kako dr Milisavljević objašnjava, creva i mozak su u stalnoj komunikaciji i ta veza je poznata kao osa mozak–creva. Ona se ostvaruje preko nervnog, hormonskog i imunološkog sistema. Zato nije neobično da stres ili jaka emocija vrlo brzo izazovu reakciju u stomaku.

S druge strane, signali koji dolaze iz creva mogu uticati na naše raspoloženje i osećaj stresa.

„Upravo zbog toga danas digestivni sistem ne posmatramo izolovano. Gledamo ga kao deo veoma složenog sistema u kome mozak i creva međusobno komuniciraju“.

Koji su najčešći pokazatelji stresa koji utiču na creva

Najčešće su to bol ili nelagodnost u stomaku, nadutost, promena ritma pražnjenja creva, odnosno dijareja ili zatvor. Takođe i osećaj mučnine i različite dispeptične tegobe.

Karakteristično je da pacijent često primećuje vezu između simptoma i stresnih situacija – na primer, da se tegobe pojačavaju tokom intenzivnog poslovnog perioda ili emotivnog stresa. Ipak, ponavljane ili dugotrajne tegobe ne treba automatski pripisivati stresu bez odgovarajuće procene.

Šta se može preduzeti?

Ishrana može značajno da utiče na simptome, ali ne postoji jedna univerzalna „dijeta protiv stresa“. Važnije je imati redovne obroke i prepoznati namirnice koje konkretnoj osobi pogoršavaju tegobe.

Generalno, prednost treba dati raznovrsnoj ishrani sa dovoljno vlakana, uz adekvatan unos tečnosti i što manje ultra prerađene hrane. Veoma su važni i redovna fizička aktivnost i kvalitetan san.

Ako se tegobe ponavljaju, traju duže vreme ili značajno utiču na svakodnevni život, mislim da je već to dovoljan razlog za razgovor sa lekarom, kaže gastroenterolog.

U praksi se pacijenti najčešće javljaju zbog bolova u stomaku, nadutosti, dijareje, zatvora i promena u ritmu pražnjenja. Česta greška je da pacijent mesecima govori da je „samo pod stresom“, a da se prethodno nije proverilo zbog čega simptomi nastaju.

Šta od pregleda uraditi?

Dijagnostika zavisi od simptoma, godina pacijenta i njegove lične i porodične anamneze. Počinje detaljnim razgovorom i pregledom, a zatim se po potrebi rade laboratorijske analize, analize stolice, uključujući markere intestinalne inflamacije, ultrazvuk, gastroskopija ili kolonoskopija, potom i eventualna dodatna radiološka dijagnostika u vidu CT ili MR-a.

Kod sumnje na inflamatornu bolest creva, endoskopski pregled sa biopsijama ima veoma važnu ulogu. Sa druge strane, kod tipične kliničke slike sindroma iritabilnog creva, bez alarmnih simptoma, nije cilj pacijenta izložiti velikom broju nepotrebnih ispitivanja, već racionalno isključiti značajniju organsku bolest, kaže Nemanja Milisavljević.

Najčešće zablude

Postoje i mnoge zablude što se ovog problema tiče.

Najveća zabluda je, kako doktor navodi, rečenica: „Sve mi je od stresa. “Stres jeste važan faktor, ali ne smemo njime objasniti svaki simptom. Krv u stolici, gubitak telesne težine, anemija ili dugotrajna promena ritma pražnjenja zahtevaju medicinsku procenu, bez obzira na to koliko je osoba pod stresom“.

Druga zabluda je da su simptomi kod sindroma iritabilnog creva „umišljeni“.

Oni su potpuno realni, samo njihov mehanizam nije isti kao kod bolesti kod kojih postoji vidljivo oštećenje ili zapaljenje creva, a pre postavljanja dijagnoze sindroma nervoznog creva potrebno je isključiti čitav spektar organskih bolesti koje u trbuhu mogu dati slične tegobe kod pacijenta, objašnjava dr Milisavljević.

Takođe brojni lekovi i interakcije među lekovima se ne smeju zaboraviti kao potencijalni uzrok tegoba kod pacijenta.

Zato pacijentu treba objasniti šta se dešava, uputiti ga na dalju dijagnostiku, sagledati celokupnu kliničku sliku na kontrolnom pregledu, a ne reći mu da je problem „samo u glavi“.

Kako da se hrani osoba koja ima ove probleme

Nutricionista Marija Glušac kaže da joj se veoma često javljaju osobe zbog različitih digestivnih tegoba.

Među najčešćim problemima su sindrom iritabilnog creva (IBS), divertikularna bolest i opstipacija, dok se kod Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa nutritivna podrška najčešće sprovodi kao deo šireg, multidisciplinarnog pristupa.

Kada je reč o ishrani kod ovih problema, pristup mora biti individualan, kaže ona. Na primer, kod određenih pacijenata sa iritabilnim crevom može se primeniti low-FODMAP pristup, ali ne kao trajno restriktivna dijeta. Nakon početne faze sledi postepeno vraćanje namirnica i pronalaženje lične tolerancije. Pokazalo se da rastvorljiva vlakna, poput psilijuma, mogu pomoći u kontroli simptoma, objašnjava Glušac.

Kod divertikularne bolesti nema dovoljno dokaza da orašasti plodovi, semenke ili kokice treba da se izbegavaju, a to se recimo najčešće savetuje pacijentima da izbace.

Kod osoba koje nisu u akutnoj fazi bolesti, adekvatan unos vlakana i generalno kvalitetna, raznovrsna ishrana mogu biti deo prevencije problema. Kod akutnog divertikulitisa, međutim, ishrana se prilagođava trenutnom stanju i preporukama lekara, dodaje.

Da li je restrikcija uvek pravo rešenje

Kod inflamatornih bolesti creva, poput Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa, ne postoji jedna univerzalna „dijeta za creva“.

Cilj je da se obezbedi adekvatan unos energije, proteina, vitamina i minerala, uz prilagođavanje ishrane simptomima i fazi bolesti.

„U periodu remisije, kada je moguće, prednost se daje raznovrsnoj ishrani koja podseća na mediteransku ishranu, sa dosta biljnih namirnica, kvalitetnim izvorima proteina i zdravim mastima, uz ograničavanje mnogo prerađene hrane“, dodaje Glušac.

„Ono što smatram posebno važnim jeste da se kod bolesti creva ne fokusiramo samo na pitanje „šta izbaciti iz ishrane“. Preterana restriktivnost može dovesti do nepotrebnog izbacivanja velikog broja namirnica i nutritivnih deficita. Cilj nutritivne terapije treba da bude što raznovrsnija i nutritivno adekvatna ishrana, uz kontrolu simptoma i poštovanje medicinske terapije“.

Povezanost tela i psihe

Kristina Karanović REBT i KBT psihoterapeut i master psihologije, priča da u praksi gotovo svakodnevno vidi povezanost tela i psihe.

Kada smo pod stresom, organizam luči hormone stresa, kortizol i adrenalin. Oni imaju svoju funkciju ako je stres kratkotrajan. Ako stres traje mesecima ili godinama mogu ostaviti posledice na organizam, pa i na digestivni sistem.

Objašnjava da se oko 90% serotonina, takozvanog hormona sreće, proizvodi u crevima.

„Većina ljudi je bar nekad doživela kako emocije utiču na telo. Pred neki važan događaj možda ste osetili nekad stezanje u grudima, znojenje dlanova, drhtanje, knedlu u grlu, bol u stomaku, mučninu, proliv…ili ste bar videli da je nekome tako. Kod nekih ljudi je prosto „slaba tačka“ stomak“.

A kako pomaže psihoterapija?

Na psihoterapiji se bavimo između ostalog i psihosomatskim tegobama, odnosno situacijama kada stres pronalazi svoj izraz kroz naše telo, priča Karanović.

Telesne simptome povezane sa stresom viđa kod svih uzrasta. Kod dece to često budu mučnina pred kontrolni zadatak, povraćanje ili proliv pred odgovaranje, bolovi u stomaku ili zatvor u periodima koji su za njih stresni.

Kod adolescenata i odraslih tegobe nekad postanu hronične, naročito ako stres dugo traje. Osobe srednjih godina, poslovni ljudi, menadžeri često dođu tek kada su simptomi već narušili kvalitet života ili kada se već leče od ovih bolesti, pa tada psihoterapija postaje deo procesa lečenja.

Uvek je prvi korak pregled kod doktora/gastroenterologa kako bi se isključio organski uzrok tegoba, dodaje sagovornica.

Ako lekar proceni da stres doprinosi simptomima, psihoterapija može biti veoma korisna u ublažavanju, dodaje Karanović.

Danas veliki broj istraživanja pokazuje da hronični stres i depresija mogu značajno pogoršati simptome sindroma iritabilnog creva, kao i Kronove bolest ili kolitisa.

Reakcija „bori se i beži“

Kada naš mozak proceni da smo u opasnosti, aktivira se reakcija „bori se ili beži“ (fight or flight).

Kada se jednom pokrene, naš organizam svu svoju energiju usmerava na ono što je najvažnije da bismo preživeli. Srce radi brže, mišići se pripremaju za beg ili borbu, a varenje tada pada u drugi plan, jer smo u režimu „bori se ili beži“.

Zbog toga ljudi u stresnim situacijama mogu da osete grčeve, mučninu, bol u stomaku, proliv ili zatvor.

Problem nastaje ako organizam mesecima ili godinama ostaje u tom režimu preživljavanja i pripravnosti. Tada digestivni sistem nema priliku da normalno funkcioniše, pa se tegobe mogu održavati ili čak i pogoršavati, dodaje Karanović.

„U psihoterapiji često kažemo da ne lečimo simptome, već želimo da vratimo organizam iz režima preživljavanja u stanje oporavka, i da telo može normalno da funkcioniše“, ističe sagovornica.

Prvo pregled kod lekara, pa smanjenje stresa

Prvi savet koji daje pacijentu je pregled kod lekara.

„Kada lekar utvrdi da stres ima značajnu ulogu u tegobama, tada radimo na njegovom smanjenju. Klijentima često govorim o pet faktora dobrog života, a to su: dobar san, redovna fizička aktivnost, zdrava ishrana, racionalan način razmišljanja i neka aktivnost koja im donosi osećaj mira i opuštanja. To može biti meditacija, molitva, joga, boravak u prirodi, plivanje, masaža ili neka druga aktivnost koja njima odgovara i opušta ih“.

Često joj dolaze ljudi koji doživljavaju tzv. burnout (sagorevanje), sa menadžerskim stresom, ili koji su pod velikim poslovnim ili porodičnim pritiskom. Možda telo tada počinje da govori ono što ignorišemo i pretvaramo se da nam ne smeta.

Bitno je da se prati i to da li simptomi nestaju kada pacijent ode na odmor, more ili kada se stres smanji.

„Volim da nekad postavim jedno jednostavno pitanje: Kada bi tvoje telo moglo da govori, šta bi ti sada reklo? Hajde da pokušamo da protumačimo šta ti telo poručuje i zbog čega. To često bude početak razumevanja šta je potrebno promeniti. Svako zna odgovor za sebe i koji su to stresori u životu za njega“, zaključuje sagovornica Forbes Srbija.