Viši standard ne znači i bolju ishranu: Deca u razvijenim zemljama jedu manje hrane biljnog porekla kako rastu

Neka deca možda se najzdravije hrane upravo dok su bebe. Nova globalna studija koja analizira ishranu pratila je unos namirnica biljnog porekla od najranijeg detinjstva do kasne adolescencije. Pokazala je da u SAD i drugim zemljama sa visokim prihodima kvalitet ishrane opada kako deca odrastaju. U tim zemljama unos zdrave hrane biljnog porekla bio je najveći tokom prve godine života, a najniži kod dece uzrasta od pet do devet godina. Nakon devete godine, pa sve do 19. godine života (što je bio najstariji uzrast obuhvaćen istraživanjem), zabeležen je blagi porast unosa.

Ovakav trend razlikuje se od onoga u pojedinim zemljama sa niskim i srednjim prihodima, gde se unos hrane biljnog porekla povećavao kako su deca rasla.

„Glavna poruka je da veća dostupnost hrane i veća kupovna moć ne znače automatski i zdraviju ishranu“, kaže Sidni Jerli. Ona je glavna autorka studije i doktorandkinja kliničkih i translacionih nauka na Univerzitetu Tafts.

„Na ishranu dece utiču praktičnost, oglašavanje, vršnjaci, porodica, školska ishrana i kulturne norme. Tradicionalni načini ishrane, bogati minimalno prerađenim namirnicama biljnog porekla, u mnogim zemljama sa niskim i srednjim prihodima verovatno su bolje očuvani“.

Ograničenja istraživanja

Kako bi sproveli istraživanje, Jerli i njen tim analizirali su gotovo 30 godina podataka iz Globalne baze podataka o ishrani (Global Dietary Database). Ona obuhvata više od 1.200 istraživanja o ishrani iz 185 zemalja, objavljenih između 1990. i 2018. godine. Rezultati su objavljeni 8. jula u časopisu BMJ Global Health.

Studija nije istraživala zbog čega unos hrane biljnog porekla opada sa uzrastom. Biće potrebna dodatna istraživanja kako bi se utvrdili uzroci.

„Naše istraživanje ne može da utvrdi tačne razloge, ali kako deca odrastaju postaju sve samostalnija i češće jedu u restoranima. Posežu za gotovom hranom, izložena su reklamama i visoko prerađenim grickalicama“, kaže Jerli. „Sve te promene zajedno mogu objasniti zašto unos zdrave hrane biljnog porekla ostaje nizak tokom adolescencije“.

Ona je ukazala i na nekoliko ograničenja istraživanja. Količina i kvalitet podataka razlikovali su se od zemlje do zemlje. Nije bilo moguće analizirati detaljnije podgrupe namirnica, a nisu obuhvaćena istraživanja objavljena nakon 2018.

„Ovi rezultati predstavljaju trenutno najbolji globalni pregled, ali istovremeno pokazuju koliko je važno nastaviti praćenje ishrane širom sveta“, dodaje ona.

Zašto je teško održati zdravu ishranu dece?

Doktor Ašiš Čogle, direktor pedijatrijske gastroenterologije u zdravstvenom sistemu Rady Children’s Health u Orindžu u Kaliforniji, kaže da porodicama može biti posebno teško da održe zdravu ishranu tokom faze kada su mala deca izbirljiva u jelu. Ali, i kasnije tokom adolescencije, kada mladi postaju samostalniji i imaju sve više obaveza.

Kako naglašava, to su uobičajene razvojne faze i „nisu znak neuspeha niti lošeg roditeljstva“.

Prema njegovim rečima, porodice u SAD suočavaju se i sa dodatnim izazovima, jer su visoko prerađene grickalice i zaslađena pića lako dostupni. Često su jeftiniji, praktičniji i mnogo agresivnije reklamirani od zdravijih alternativa. Voće, povrće i druge celovite namirnice dobijaju znatno manje pažnje.

„Čak i kada su zdrave namirnice dostupne, užurban porodični raspored i kratke pauze za ručak u školama mogu otežati uravnoteženu ishranu. Zbog toga je za mnoge porodice dosledno zdrava ishrana i dalje veliki izazov“, dodaje Čogle.

Na kvalitet ishrane utiču i finansijske mogućnosti porodice, mesto stanovanja, radne obaveze i dostupnost prevoza.

„Neka deca nemaju siguran pristup dovoljnoj količini hrane ili svežem voću i povrću. Posebno ako žive u oblastima koje se često nazivaju ‘pustinjama hrane’, gde je zdrava hrana teško dostupna“, kaže doktorka Ketrin Vilijamson. Ona je pedijatar iz zdravstvenog sistema Rady Children’s Health u okrugu Orindž.

Mali koraci do uspeha

„Čak i kada zdrava hrana jeste dostupna, problem mogu predstavljati nedovoljna informisanost roditelja ili nespremnost dece da jedu neprerađene namirnice“.

Bez obzira na uzrok, izbegavanje celovitih namirnica može značajno narušiti kvalitet dečije ishrane.

„Većina dece jede previše prerađene hrane bogate ugljenim hidratima, a premalo nemasnih proteina, povrća i voća“, kaže doktorka Vilijamson.

Porodicama koje žele da poboljšaju ishranu svoje dece može pomoći konsultacija sa registrovanim dijetetičarem ili izbor plana ishrane prilagođenog njihovim potrebama.

Vilijamson savetuje da se počne malim koracima. Uspostavljanjem redovnog rasporeda obroka i uvođenjem zdravih užina koje će deci pružiti dodatnu nutritivnu vrednost, ali i mogućnost izbora.

„Užine su odlična prilika da decu postepeno naviknete na zdravije obroke“, kaže ona. „Ponudite im dve zdrave opcije i dozvolite da sami izaberu. Ako ne žele užinu, nema razloga za brigu. Ješće tokom sledećeg obroka“.

Zaključak

Nova studija pokazuje da deca u zemljama sa visokim prihodima, uključujući SAD, kako odrastaju jedu sve manje zdravih namirnica biljnog porekla. Stručnjaci ističu da male, ali dosledne promene u ishrani mogu pomoći u stvaranju zdravih prehrambenih navika koje će trajati tokom celog života.

Kler Volters, novinarka Forbes