Zašto je kupanje u ledenoj vodi najaktuelniji zimski trend u Evropi

Možete da ga nazovete „viking plivanje“, „ledeno zaranjanje“, „polarno zaranjanje“, „ledeno plivanje“ ili „medveđe zaranjanje“, između ostalih mnogobrojnih naziva. Možete ga praktikovati u grupama ili sami, goli, u kupaćem ili u nekom drugom kostimu, obično noseći toplu kapu, pošto je, ipak, zimska aktivnost i veoma popularna u ovo doba godine. Čak i kapa Deda Mraza deluje prikladno.

Mesto nije važno sve dok je voda hladna, po mogućstvu ispod nule. More, jezero, reka, ledena rupa ili smrznuti bazen mogu poslužiti.

Važno je da je ovo aktivnost za hrabre – i testiranje takve hrabrosti postalo je ludilo među starijima od 16 godina širom sveta, od Kine do Portugala, Turske do Sjedinjenih Američkih Država.

Postoje udruženja i grupe entuzijasta koji putuju širom sveta u potrazi za najboljim destinacijama za ledeno plivanje i ozbiljni sportisti posvećeni su ostavljanju traga na različitim međunarodnim takmičenjima u hladnoj vodi.

Nije ništa novo u vikinškom plivanju. Praktikovano je vekovima u skandinavskim i istočnoevropskim zemljama, Rusiji, Kanadi, kao i u Kini i drugim zemljama koje organizuju takmičenja, festivale, kampove i programe oko te aktivnosti. Na mnogim mestima, to je novogodišnja tradicija koja se proširila širom sveta.

Više od uzbuđenja i izazova

Renesansa je ono kako „stručnjaci“ nazivaju ovu obnovljenu zaluđenost ledenom vodom koja se, osim svoje hrabre prirode i ‘jednostavnog’ uzbuđenja uranjanja u ledenu vodu na jedan ili dva minuta (mnogi zaljubljenici pomeraju granice koliko dugo mogu ostati u vodi), reklamira i kao „moćno“ i „transformišuće“ korisno iskustvo za telo i dušu.

Aktivnost je dobila veliki podsticaj tokom pandemije, kada su ljudi koji nisu mogli da obavljaju svoje uobičajene aktivnosti sa oduševljenjem pristupili uranjanju u hladnu vodu i doseglo je još veće visine kako je ušlo u prepunjeni prostor sveta dobrog zdravlja na društvenim medijima jer slavne ličnosti, influenseri i mnoštvo zdravstvenih „stručnjaka“ hvale njegove osvežavajuće efekte.

Ledena uranjanja: Branioci

Ali to nije samo hajp na internetu. Tako NPR objašnjava glavne efekte hladnog zaranjanja:

„Prva reakcija vašeg tela na zaranjanje u hladnu vodu je „reakcija na hladnoću“. Vaša srčana frekvencija skače. Hormoni stresa rastu. Iznenada zevate i možete hiperventilirati. Vaša nagrada ako ostanete dovoljno dugo da podnesete ove početne bolne trenutke? Počnete da drhtite.

Ali, oni koji su zavoleli ovo ludilo hladnom vodom – bilo da je to u ledenom jezeru, moru ili ledenoj kadi u dvorištu – često opisuju snažne, čak i transformišuće efekte na svoje mentalno stanje i osećaj blagostanja“.

Navodno, uranjanje u led izaziva oslobađanje adrenalina, serotonina, kortizola i dopamina koji se prevode, između ostalih koristi, u pojačanje imunološkog sistema, poboljšanje cirkulacije krvi, povećanje libida, sagorevanje kalorija i smanjenje stresa.

Dodajte toj listi povećanje sposobnosti suočavanja sa stresnim situacijama i smanjenje upala i rizika od depresije.

Među glavnim promoterima polarnih uranjanja su oni koji su ovu aktivnost doveli u sferu ekstremnih sportova. Među njima je „guru“ sa milionima pratilaca na društvenim medijima: „Ledeni čovek“ (The Iceman), Vim Hof, Holanđanin koji je razvio posebnu sposobnost da izdrži temperature tako niske da je oborio Ginisov rekord plivanja ispod leda i produženog celokupnog kontakta tela s ledom.

Takođe drži rekord u bosonogom polumaratonu po ledu i snegu.

Plivao je 65 metara ispod leda i potopio se u rupu isečenu u ledu 1 sat, 52 minuta i 42 sekunde. Kaže da je sposoban da kontroliše svoju telesnu temperaturu koristeći svoj um i razvio je ličnu metodu koja se sastoji od kombinacije čestih izlaganja hladnoći, tehnika disanja i meditacije koja je dobila visoke pohvale – kao i ozbiljne kritike.

Bar troje ljudi se utopilo u leto 2023. godine, a njihove porodice navode Vima Hofa kao uzrok.

Ledena uranjanja: Protivnici

„Masovna popularnost ovog trenda – s društvenim medijima preplavljenim polusmrznutim telima i „zaluđenicima“ koji troše hiljade dolara na visokokvalitetne kade za hladno uranjanje – inspirisala je tražnju za rigoroznim naučnim dokazima“, objašnjava NPR.

„Informacije koje trenutno postoje bazirane su na ‘veoma tankom istraživanju’ – i neki popularni stavovi su daleko ispred onoga što stvarno znamo“.

Osim činjenice da vas „medveđe“ uranjanje približava prirodi, efekti zavise od vrste izloženosti, trajanja, intenziteta i prirodno od fizičkih i mentalnih karakteristika svake osobe.

Ode na društvenim mrežama o koristima ledenog zaranjanja nasuprot sebe imaju naučnu literaturu o potencijalnim lošim stranama – uključujući rizik od srčanog zastoja, utapanja i hipotermije.

Istorijski gledano, „reference o prednostima hladnog tretmana datiraju još od 3500. godine p. n. e. Rimski lekar Klaudije Galen navodno je koristio uranjanje u hladnu vodu kako bi pomogao u lečenju groznica. Sportisti su se dugo potapali u ledenim kupkama kako bi ubrzali oporavak. I od 1903. godine, članovi kluba polarnih medveda iz Koni ajlenda okupljaju se svake zime kako bi zaronili u ledene vode Atlantika“, izveštava Gardijan.

Tekst dalje kaže da su „stvarni naučni dokazi o koristima ledenog zaranjanja nejasni“. Na pitanje ‘Da li je to korisno za vaše zdravlje ili ne?’ Džejms Mercer, profesor emeritus na Institutu za zdravstvene nauke na UiT, Arktičkom univerzitetu u Norveškoj, odgovara: „Ne znamo“.

Sesilija Rodrigez, saradnica Forbes