Zašto na noktima imamo beli polumesec i da li pokazuje kakvo nam je zdravlje

Beli polumesec na noktima imate čitavog života i postoji velika šansa da se nikada niste zapitali šta je on. Sve novo na svom telu primetimo gotovo odmah, a iznenađujuće smo nezainteresovani za ono što je oduvek bilo tu. Trajnost često pogrešno shvatamo kao objašnjenje.

Kada ljudi primete taj polumesec, obično pretpostave da govori nešto o njihovom zdravlju. Gotovo podjednako često primete da ga nema na malom prstu i pretpostave da i to nešto znači. Nijedno od tih tumačenja nije utemeljeno, a ono što se zapravo dešava zanimljivije je od oba.

Taj polumesec naziva se lunula, od latinske reči za „mali mesec“. To nije oznaka na noktu. To je jedini deo mehanizma koji proizvodi nokat, a koji je slučajno vidljiv spolja.

Šta radi polumesec na vašem noktu?

Vaš nokat je mrtvo tkivo. Tvrda ploča koju sečete nema nerve ni krvne sudove i sastoji se od sabijenog keratina. Istog strukturnog proteina koji se nalazi u kosi. Živi deo nalazi se iza nje, skriven ispod kožnog nabora u osnovi nokta, u području ćelija koje se dele, a koje se naziva matriks nokta.

Tamo nastaju nove ćelije i polako se potiskuju napred kako se iza njih stvaraju nove, usput očvršćavajući pomoću keratina. Sve što se nalazi iza zanoktice jeste gotov proizvod na pokretnoj traci. Studija iz 2010. godine, objavljena u časopisu Journal of the European Academy of Dermatology and Venereology, izmerila je da se ta „pokretna traka“ na prstima pomera približno tri milimetra mesečno, dok je rast noktiju na nožnim prstima znatno sporiji.

Lunula je prednja ivica tog matriksa koja se vidi kroz kožu. Kod većine prstiju matriks je u potpunosti skriven ispod kožnog nabora. Tamo gde se prostire dovoljno napred da može da se vidi, pojavljuje se polumesec. Zakrivljen je zato što je zakrivljena i prednja ivica matriksa.

Zašto je ovaj deo nokta beo?

Ostatak nokta izgleda ružičasto zato što je proziran i zato što se neposredno ispod njega nalazi gusta mreža kapilara. Međutim, iznad matriksa taj pogled je blokiran. Tkivo je tu deblje i neprozirnije, a ćelije još nisu završile proces sabijanja u proziran keratin, pa rasipaju svetlost umesto da je propuštaju. Naše oko rasutu svetlost vidi kao belu.

Dermatolozi uglavnom smatraju da kombinacija ta dva efekta objašnjava belu boju lunule. Ali još nije u potpunosti razjašnjeno koliki doprinos svakog od njih tačno postoji. To je dobar podsetnik da čak i sasvim obična anatomija može kriti pitanja na koja još nemamo konačan odgovor.

To takođe razrešava nedoumicu u vezi sa malim prstom. Ako tamo ne možete da pronađete lunulu, ništa nije pošlo po zlu. Vaš matriks je jednostavno smešten dublje ispod kože. Palčevi imaju najveće polumesece zato što imaju najveće matrikse.

Da li ovaj polumesec na noktu ima evolutivnu svrhu?

Očigledno sledeće pitanje jeste čemu taj polumesec služi. Tu većina ljudi pravi grešku, a razlog je više psihološki nego biološki. Naš mozak je podešen tako da vidljive karakteristike tumači kao da imaju određenu svrhu, jer upravo tako funkcioniše gotovo sve što ljudi prave. Evolucija, međutim, nema to ograničenje.

Neke osobine oblikovane su prirodnom selekcijom. Druge su strukturne posledice osobina koje jesu bile oblikovane selekcijom, a biolozi su za njih pozajmili arhitektonski termin. Stiven Džej Guld i Ričard Levontin su ih u radu objavljenom 1979. godine u časopisu Proceedings of the Royal Society B nazvali spandrelima. Prema trouglastim prostorima koji nastaju tamo gde se spajaju dva luka. Niko ne projektuje spandrel. On nastaje sam od sebe onog trenutka kada napravite luk.

Lunula pripada toj drugoj kategoriji. Nokat je ono što je evolucija zapravo oblikovala.

A nokti su zaista evolutivna adaptacija, karakteristična za primate. Većina sisara ima kandže, dok su ih primati uglavnom izgubili u korist ravnih noktiju. Taj prelaz je dokumentovan u studiji iz 2018. objavljenoj u časopisu Journal of Human Evolution.

Vodeće objašnjenje jeste da čvrsta ploča iza mekog vrha prsta daje jagodici oslonac o koji može da pritisne, pa ona može da se deformiše i uhvati predmet umesto da se samo spljošti. Takav raspored omogućava finu taktilnu osetljivost i omogućava precizan hvat koji koristite kada držite iglu ili tanku grančicu.

Neki mali majmuni Novog sveta, uključujući marmozete i tamarine, kasnije su ponovo evoluirali uske nokte nalik kandžama, koji su pogodniji za držanje za stabla, navodi studija iz 2021. godine objavljena u časopisu BMC Ecology and Evolution. Nokti se očigledno menjaju kada to zahteva način života. Polumesec nikada nije morao da „opravda“ svoje postojanje na taj način, zato što on zapravo nije posebna struktura. On je samo vidljiva ivica jedne druge strukture.

Da li boja vašeg nokta ukazuje na nešto u vezi sa zdravljem?

Tvrdnje da veliki, svetli polumesec ukazuje na dobro zdravlje, a mali na loše, nemaju mnogo utemeljenja. Normalne anatomske razlike objašnjavaju najveći deo onoga što ljudi vide. Postoje stvarne povezanosti između određenih promena na noktima i sistemskih bolesti, ali one su retke. Svaku iznenadnu promenu na noktu trebalo bi da proceni lekar, a ne internet pretraživač.

Ono što polumesec pouzdano označava jeste mesto na kojem se nalazi osetljivo tkivo. Ako oštetite ploču nokta, ona će izrasti tokom nekoliko meseci. Ako oštetite matriks ispod lunule, usled nagnječenja ili duboke infekcije, nastala brazda ili rascep mogu biti trajni, jer je oštećeno tkivo koje proizvodi nokat, a ne sam gotov proizvod.

Postoji još jedna sporija posledica koju vredi znati. Noktu na ruci potrebno je otprilike šest meseci da pređe put od matriksa do vrha prsta. To ga pretvara u neku vrstu hronološkog zapisa. Horizontalne brazde poznate kao Boove linije pojavljuju se kada ozbiljna bolest nakratko prekine proizvodnju nokta. Zatim se tokom narednih meseci pomeraju ka vrhu nokta, dugo nakon što se osoba oporavila, navodi pregledni rad iz 2016. godine objavljen u časopisu Cleveland Clinic Journal of Medicine.

Gotovo sve što vaše telo radi odvija se na mestima koja ne možete da posmatrate. Lunula je jedan od retkih izuzetaka i neobična je upravo zato što ne obavlja neku posebnu funkciju, već vam pokazuje proces za koji inače ne biste imali razloga ni da znate da se odvija.

Skot Travers, saradnik Forbes