Živi sa nama, a ne vidimo ga: Ovaj alergen ne bira godišnje doba i može biti okidač za nastanak astme
Iza simptoma koje mnogi godinama pripisuju prehladama ili osetljivom nosu neretko se kao uzrok kriju grinje kao alergen.
Kijanje, zapušen nos, kašalj, suzne oči i otežano disanje naročito noću i ujutru mogu biti znak da problem nije sezonski, već da se alergen nalazi upravo tamo gde provodimo najveći deo dana – u sopstvenom domu.
Savremeni način života, topli stanovi, veća vlažnost i mnogo tekstila stvaraju uslove u kojima grinje opstaju.
Ovaj alergen se nekada teško prepozna kao uzrok tegoba
Stručnjaci upozoravaju da rano prepoznavanje alergije na grinje može biti ključno za sprečavanje ozbiljnijih respiratornih tegoba, neretko i astme. Grinje su jedan od glavnih okidača alergijske astme jer dugotrajna izloženost dovodi do stalne upale disajnih puteva, upozoravaju alergolozi i pulmolozi.
Posebno su ugrožena deca. Dr Olivera Čović Nestorović, pedijatar, alergolog, imunolog objašnjava da se u praksi sve češće susreće sa alergijom na grinje, kako kod dece, tako i kod odraslih.
Ovaj alergen se dovodi u vezu sa savremenim načinom života, boravkom u zatvorenim prostorijama i većom izloženošću kućnim alergenima.
Stanovi koji se slabije provetravaju, centralno grejanje i klima uređaji stvaraju toplu i vlažnu sredinu koja pogoduje razmnožavanju grinja. Takođe, upotreba tepiha, zavesa, tapaciranog nameštaja i predstavlja idealno mesto za njihovo razmnožavanje, kaže sagovornica.
Kada posumnjati na alergiju na grinje?
Na alergiju na grinje treba posumnjati kada postoje uporne tegobe disajnih puteva i nosa koje traju tokom cele godine.
Naročito se simptomi pojačavaju u spavaćoj sobi, u krevetu, jer grinja ima najviše tamo gde se spava, u jastucima, dušecima, posteljini…
Tegobe koje bi trebalo da budu znak za odlazak lekaru javljaju se u vidu kijanja, zapušenosti ili curenja nosa i svraba nosa. Takođe, krvarenja nosa, kašlja, otežanog disanja ili pogoršanja astme, naročito noću ili ujutru.
Testiranje i analize
Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze i alergološkog testiranja.
Najčešće se radi kožni prick test na grinje, a po potrebi i određivanje specifičnih IgE antitela iz krvi. U određenim slučajevima uključuju se i funkcionalna ispitivanja pluća (spirometrija), posebno ako postoje simptomi astme.
Najvažnije je uraditi kompletan alergološki pregled kako bi se procenilo da li postoji i preosetljivost na druge inhalacione alergene (polen, dlaku životinja, buđ).
Brojne zablude u vezi grinja kao alergena
Za grinje se vežu i brojne zablude. Među najčešćim je verovanje da su grinje vidljive golim okom.
Takođe, često se misli da postoje isključivo u „nečistim“ domovima, iako su prisutne i u urednim, jer se hrane ljuspicama kože koje svi prirodno gubimo, kaže Nestorović.
Zabluda je i da grinje „lebde u vazduhu“.
One se najviše zadržavaju u prašini, dušecima, jastucima, tepisima i tapaciranom nameštaju. Nije tačno ni da ih je moguće potpuno ukloniti jednim proizvodom, dodaje.
Mnogi veruju da su simptomi sezonski poput polenske alergije, ali alergija na grinje najčešće traje tokom cele godine.
Takođe, nije reč samo o dečijem problemu. Vrlo je česta i kod odraslih.
Razbijanje ovih zabluda ključno je za pravovremeno prepoznavanje i adekvatno lečenje alergije. Prvi korak, koji je često dovoljan kod blagih simptoma je promena životnih navika i smanjenje izloženosti grinjama.
Kako uništiti ovaj alergen
Da biste zaštitili i suzbili grinje moraju se redovno provetravati prostorije, zatim obezbediti da u njima bude niska vlažnost, zaštitne navlake, pranje posteljine i redovno čišćenje.
Ako su simptomi jači ili dugotrajni (zapušen nos, kašalj, astma), potrebno je uvesti terapiju – antihistaminike i intranazalne kortikosteroide.
Imunoterapija se razmatra kod upornih tegoba jer deluje na uzrok i može smanjiti potrebu za lekovima.
Rano postavljanje dijagnoze alergije na grinje je ključno jer omogućava pravovremene mere i terapiju, čime se sprečava pogoršanje i razvoj komplikacija. Ako se ne prepozna na vreme, simptomi mogu postati hronični i povećava se rizik od astme, dodaje Ćović Nestorović.
Grinje jedan od glavnih uzroka alergijske astme
Grinje su jedan od glavnih okidača alergijske astme, jer dugotrajna izloženost dovodi do stalne upale disajnih puteva, upozorava dr Nestorović.
Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, alergoloških testova i spirometrije, čime se utvrđuje da li su grinje uzrok tegoba.
Dr Tatjana Radosavljević, pulmolog objašnjava da su grinje najznačajniji unutrašnji alergen. To su mali, golim okom nevidljivi mikroorganizmi iz grupe pauka, koji se hrane ljudskom peruti.
Međutim, alergeni nisu same grinje, to su produkti koje oni izbacuju preko izmeta, koji su jako mali i mogu dospeti duboko u respiratorne organe i kožu. Nažalost, one se običnim usisivačima ne mogu očistiti, dodaje.
Grinje „vole toplotu“, dok im hladnoća ne prija i ubija ih.
„Dok su zime na našim prostorima bile jake, unazad vekovima se posle spavanja posteljina iznosila napolje ujutru, po mrazu, a i spavalo se u hladnim sobama. Tada nije bilo alergije na grinje jer nisu preživljavale hladnoću“, kaže.
Grinje takođe vole i vlagu, te se i tu mogu naći, ali se često alergija na grinje može pomešati sa alergijom na buđ. Smatra se da oko 80 miliona ljudi u svetu pati od ove vrste alergije, dodaje Radosavljević.
Ovaj alergen opasniji za decu nego odrasle
Kod dece je ona opasnija pošto su dečija pluća nedovoljno razvijena, a posledice hroničnog delovanja mogu biti dugotrajne i nepopravljive, pojašnjava sagovornica Forbes Srbija.
Dr Radosavljević savetuje da je najbolje izbaciti iz stana zavese i tepihe, pogotovo one od zida do zida, plišane igračke…
Posteljinu treba prati na visokim temperaturama, a plišane igračke staviti u zamrzivač, da se unište preostale grinje. Ovo treba često ponavljati.
„Ukoliko sve promene koje smo učinili u stanu i redovno usisavanje ne pomaže, potrebno je uključiti terapiju. To su lekovi iz grupe antihistaminika, sprejeve za nos sa lokalnim kortikosteroidima koji se moraju redovno koristiti i nisu opasni, pošto vrlo malo idu u krv i deluju da ojača sluzokoža nosa“, dodaje.
Imunoterapija-desenzibilizacija uključuje se kod osoba kod kojih se nakon analiza ispostavi da imaju visoke klase specifičnog IgE.
„Njena suština jeste da se postepeno, godinama, osoba izlaže prvo najmanjim dozama alergena, koji se posebno pravi u nadležnim institucijama i isključivo je sprovode lekari alergolozi. Doza se polako povećava, ali pod stalnom kontrolom lekara“, objašnjava doktorka.
Važno je ustanoviti i što pre početi lečenje alergije na grinje, pogotovo kod dece pošto se kod njih može remodelovati disajno stablo i astma može postati tešak problem.
Međutim, doktorka kaže da nisu grinje jedini od okidača za pojavu astme.
„Alergijska astma je posledica kako pojedinačne, tako i udružene alergije, kako na spoljašnje, tako i na unutrašnje alergene. Zato treba znati na šta je osoba alergična, a testovi iz krvi danas polako zamenjuju kožne testove zbog svoje preciznosti i specifičnosti“.
Sve više dece u Srbiji ima ovu alergiju
Snezana Šundić Vardić iz Udruženja „Alergija i ja“ kaže da posebno zabrinjava činjenica da sve više dece od najranijeg uzrasta pokazuje znake alergijske bolesti.
„Međutim, ne smemo zaboraviti ni odrasle. Mnogi ljudi godinama žive sa simptomima, ne znajući da nisu „stalno prehlađeni“, već da imaju nelečenu alergiju“, dodaje.
Ukazuje na još jedan važan detalj: danas više ne govorimo samo o broju obolelih, već o tome koliko alergije utiču na kvalitet života, san, obrazovanje, radnu sposobnost i mentalno zdravlje ljudi.
„Jedan od najvećih problema je što ljudi često normalizuju simptome. Godinama koriste kapi za nos, bez ikakve konsultacije sa lekarom ili druge lekove. Alergija nije stanje koje treba trpeti. Ona je hronična bolest koja zahteva dijagnozu i odgovarajući pristup“, dodaje.
Kako se rešiti grinja?
Ne postoji proizvod koji može zauvek „izbrisati“ grinje iz doma, ali kombinacija određenih mera može pomoći, kažu sagovornice. Najčešća greška je što ljudi ulažu mnogo novca u različite proizvode, a zanemare osnovne, naučno potvrđene mere i redovno pridržavanje tih preventivnih mera, dodaje Vardić.
Tehnologija donosi značajne mogućnosti – od kvalitetnijih filtera za vazduh do novih materijala za posteljinu koji smanjuju kontakt sa alergenima.
Budućnost ide ka pametnim domovima koji prate kvalitet vazduha, vlagu i prisustvo čestica, ali ne može fizički ukloniti grinje bez angažovanja samog čoveka.
Doktorka Čović Nestorović takođe ukazuje da prečišćivači vazduha mogu smanjiti koncentraciju određenih alergena u vazduhu, ali grinje same po sebi uglavnom borave u prašini i tekstilu, pa njihov efekat nije dovoljan, ako se ne kombinuju sa drugim merama.
„Slično važi i za savremene usisivače. Nisu dovoljni kao jedina mera. Novi materijali za dušeke i posteljinu koji sprečavaju prolazak alergena imaju zaštitnu ulogu, ali samo ako se koriste u kombinaciji sa pranjem na visokim temperaturama i dobrim održavanjem prostora“, dodaje.
Važno je naglasiti da ne postoji jedna mera koja potpuno eliminiše grinje. Najbolji rezultati se postižu kombinacijom više mera. Naučni dokazi podržavaju pojedine pristupe, ali mnoge marketinške tvrdnje su često preuveličane i treba ih posmatrati sa dozom rezerve, kaže Nestorović.
„Visoka cena“ i veliki problemi u lečenju
Vardić ukazuje i da alergije imaju cenu koju društvo često ne vidi.
To nisu samo pregledi i lekovi – to su izgubljeni radni dani, smanjena produktivnost, loš san, umor i narušen kvalitet života.
Zdravstveni sistem mora omogućiti bržu dijagnostiku i dostupnost savremenih terapija. Posebno je važno da pacijenti kojima je potrebna imunoterapija imaju mogućnost da je dobiju, upozorava sagovornica.
„Poslodavci mogu doprineti kroz zdravije radno okruženje, bolji kvalitet vazduha i razumevanje da osoba sa nekontrolisanom alergijom nije manje produktivna – ona je osoba kojoj je potrebna adekvatna podrška i lečenje. Godinama nelečena alergija znači godine života sa lošim snom, umorom, ograničenjima i rizikom od pogoršanja bolesti“, upozorava sagovornica.
Posebno kod dece moramo reagovati na vreme. Ne smemo dozvoliti da generacije dece odrastaju misleći da je normalno da svakog dana imaju zapušen nos, kašlju ili ne spavaju dobro, dodaje Vardić.
Molekularna dijagnostika, savremene imunoterapije i biološki lekovi za najteže oblike alergijskih bolesti već decenijama se primenjuju u svetu, a limitirano kod nas.
„Često se dešava da pacijenti sami finansiraju i dijagnostiku i imunoterapiju, a da su biološki lekovi nedostupni i ne nalaze se na pozitivnoj listi lekova. Njihova cena je značajno visoka i njih sami pacijenti ne mogu kupiti“, skreće pažnju Vardić.