Forbes objavio listu 10 najbogatijih ljudi na svetu u decembru – bogatiji su za 115 milijardi dolara

Od 1. decembra, 10 najbogatijih ljudi na svetu zajedno vrede skoro 115 milijardi dolara više nego pre mesec dana. Četvrtinu tog porasta duguju rastu bogatstva Ilona Maska tokom novembra. Milijarderi na vrhu Forbes liste imali su veoma dobar novembar, barem kada je reč o vrednosti njihovih akcija. Svih 10 najbogatijih ljudi na svetu sada su bogatiji nego pre mesec dana. Njihova bogatstva skočila su za gotovo 115 milijardi dolara, što je skok od 9%, zbog rasta vrednosti akcija, od Tesle do Alfabeta.

Forbes prati milijardere širom sveta od 1987. Ranije ove godine, pronašli smo 2.640 njih za našu godišnju listu. Tokom godine, ažuriramo njihova bogatstva svakodnevno. Mnogi milijarderi poseduju veći deo svoje neto vrednosti u akcijama kompanija koje su osnovali ili suosnovali. Kako se cena tih akcija menja, menja se i njihovo bogatstvo.

Prema Forbes listi, 10 najbogatijih ljudi na svetu zajedno vrede 1,44 biliona dolara, zaključno sa ponoći 1. decembra, što je porast sa 1,32 biliona dolara pre mesec dana. Najveći dobitnik u proteklom mesecu (u dolarima) bio je Ilon Mask, najbogatija osoba na svetu; skok od gotovo 17% cene akcija Tesle tokom novembra podigao je Maskovo bogatstvo za 28 milijardi dolara – na 245 milijardi dolara.

Arno i dalje zauzima drugo mesto po bogatstvu i vredan je procenjenih 191 milijardu dolara. To je porast sa skoro 178 milijardi dolara početkom novembra.

Softverski tajkun Leri Elison iz Orakla bio je drugi najveći dobitnik među prvih 10, sa porastom bogatstva za 15,6 milijardi dolara tokom novembra, zahvaljujući skoku akcija Orakla za gotovo 10%.

Skok cene akcija Majkrosofta za gotovo 10% pomogao je povećanju bogatstva i osnivača te kompanije Bila Gejtsa (na šestom mestu) i bivšeg izvršnog direktora Stiva Balmera (osmo mesto) u novembru, za 7,3 milijarde odnosno 10,4 milijarde dolara.

Ovo su 10 najbogatijih ljudi na svetu:

1. Ilon Mask

Ilon Mask (Elon Musk) je izvršni direktor automobilske kompanije Tesla, raketne firme SpaceX i društvene medijske kompanije X, ranije poznate kao Tviter. On poseduje 23% Teslinog kapitala u vidu akcija i opcija, ali je stavio deo svog kapitala kao kolateral za zajmove. Automobilska kompanija čini otprilike dve trećine njegovog bogatstva. Kupio je X za 44 milijarde dolara u oktobru 2022. i poseduje procenjenih 74% ove kompanije, koja sada vredi manje od polovine onoga što je platio.

Mask je poreklom iz Južne Afrike, preselio se u Kanadu pre svog 18. rođendana, radio je različite poslove, upisao se na Kraljičin univerzitet u Ontariju, a zatim prešao na Univerzitet u Pensilvaniji, gde je stekao diplomu iz ekonomije. Godine 2000. spojio je onlajn banku koju je suosnovao, X.com, sa sličnom kompanijom koju je suosnovao Piter Til kako bi formirao Pejpal, koji je Ibej (eBay) kupio 2002. godine za 1,4 milijarde dolara. Osnovao je SpaceX 2002. u El Segundu, blizu Los Anđelesa. Godine 2004. pridružio se Tesli kao investitor i predsednik upravnog odbora, godinu dana nakon njenog osnivanja; kasnije mu je dodeljena titula suosnivača.

2. Bernar Arno

Bernar Arno (Bernard Arnault) je izvršni direktor i predsednik LVMH-a, najveće kompanije za luksuznu robu na svetu sa oko 70 brendova u modi i kozmetici. Među najpoznatijima su Louis Vuitton, Christian Dior, Moet & Chandon i Sephora. U januaru 2021. godine, LVMH je kupio juvelirsku kuću Tiffany & Co. za 15,8 milijardi dolara. Arnoov otac stekao je milione u građevinskom biznisu. Kako bi započeo svoju karijeru, Arno je upotrebio 15 miliona dolara iz te porodične imovine da kupi Christian Dior. Petoro Arnoove dece radi u delovima LVMH carstva. U januaru 2023. Arno je imenovao svoju ćerku Delfin za vođenje Diora, drugog najvećeg brenda u grupi.

3. Džef Bezos

Džef Bezos (Jeff Bezos) je odstupio sa pozicije izvršnog direktora giganta elektronske trgovine Amazon u julu 2021. godine, ali je ostao predsednik; istog meseca otišao je u svemir raketom koju je izgradio privatni raketni gigant Blu oridžin (Blue Origin), koji je osnovao i finansirao sa milijardama dolara. Između 1. novembra i 1. decembra, njegovo bogatstvo poraslo je za 12,5 milijardi dolara usled porasta vrednosti akcija Amazona. Bezos je osnovao onlajn maloprodajnu kompaniju Amazon.com u svojoj garaži u Sijetlu 1994. godine, nakon što je napustio posao u Njujorku u hedž fondu D.E.Šo. Amazon je počeo kao prodavnica knjiga na internetu u vreme kada malo ljudi kupuje proizvode onlajn. Kompanija je izrasla u vodeću klaud kompaniju za skladištenje podataka i proširila se na proizvodnju filmova i serija radi zadovoljenja potreba Amazon prajm video usluge.

4. Leri Elison

Leri Elison (Larry Ellison) suosnovao je softversku firmu Orakl (Oracle) 1977. godine i vodio je kao izvršni direktor do 2014. godine; sada je predsednik i glavni tehnološki direktor kompanije. Tokom godina, Orakl je izvršio niz velikih akvizicija, uključujući kupovinu San majkrosistemsa (Sun Microsystems) 2010. godine. Elison je 2012. kupio havajsko ostrvo Lanai za 300 miliona dolara. Preselio se iz Kalifornije na Lanai 2020. godine, ali je zadržao svoje domove u Kaliforniji i Nevadi. Elison je investirao u Teslu i bio u odboru te kompanije od 2018. do avgusta 2022.

5. Voren Bafet

Poznat kao „Prorok iz Omahe“, Voren Bafet (Warren Buffett) jedan je od najuspešnijih investitora svih vremena. Vodi investicioni konglomerat Berkšajr Hetavej (Berkshire Hathaway), koji poseduje desetine kompanija, uključujući osiguravajuću kuću Gajko (Geico), proizvođača baterija Durasel (Duracell) i lanac restorana Deri kvin (Dairy Queen). Sin kongresmena SAD, prve akcije kupio je sa 11 godina, a prvi put podneo prijavu za porez sa 13 godina. Bafet je 2010. godine zajedno sa Bilom Gejtsom i Melindom Gejts stvorio Inicijativu davanja, pozivajući milijardere da se obavežu da će donirati barem polovinu svog bogatstva dobrotvornim grupama. Bafet je rekao da bi donirao 99% svog bogatstva. Do sada je donirao najmanje 51,5 milijardi dolara.

6. Bil Gejts

Kao tinejdžer, Gejts je razvio strast prema programiranju. Napustio je Harvard da bi suosnovao softversku firmu Majrosoft (Microsoft) sa svojim prijateljem iz srednje škole, Polom Alenom, 1975. godine, stvarajući jedan od prvih softverskih programa dostupnih za tadašnju industriju ličnih računara. Bio je izvršni direktor kompanije 25 godina i ostao je predsednik do 2014. Na kraju se povukao iz odbora direktora 2020. godine, ali je rekao za Forbes početkom 2023. da još uvek provodi oko 10% svog vremena konsultujući se sa timovima u Majkrosoftu. Danas ima investicije u desetinama kompanija, uključujući firmu za uklanjanje otpada Ripablik servisis (Republic Services) i proizvođača poljoprivredne opreme Dir (Deere & Co.), te je jedan od najvećih vlasnika poljoprivrednog zemljišta u SAD.

7. Mark Zakerberg

Zackerberg je suosnovao Fejsbuk (Facebook), sada poznat kao Meta Platforms, dok je bio student na Harvardu 2004. Prerasla je u najveću društvenu mrežu na svetu, sa 3,88 milijardi mesečnih korisnika. Kompanija takođe poseduje Instagram i Vocap (WhatsApp), koje je stekla i značajno proširila. Zakerberg, izvršni direktor Meta Platformsa, izveo je kompaniju na berzu 2012. I dalje poseduje oko 13% udela u njoj. On i njegova supruga Prisila Čen obećali su da će usmeriti 99% svojih akcija u kompaniji ka „merama koje promovišu ljudski potencijal“. Jedan od ambicioznih ciljeva koje finansiraju je razvoj alatki koje će drugima pomoći da izleče, upravljaju ili spreče sve bolesti do kraja ovog veka.

8. Stiv Balmer

Stiv Balmer (Steve Ballmer), kolega Bila Gejtsa na Harvardu, pridružio se Majkrosoftu kao zaposleni broj 30 1980. godine nakon što je napustio MBA program na Univerzitetu Stenford. Vodio je Majkrosoft kao izvršni direktor od 2000. do 2014. Kada se povukao iz Majkrosofta, kupio je košarkaški tim Los Anđeles Klipers za dve milijarde dolara – tada rekordno visoku cenu za NBA tim. Forbes sada procenjuje vrednost tima na 4,65 milijardi dolara. Balmerovo bogatstvo poraslo je za 10 milijardi dolara u proteklom mesecu usled rasta cena Majkrosoftovih akcija za 9%.

9. Leri Pejdž

Leri Pejdž (Larry Page) je suosnovao pretraživač Gugl (Google) sa svojim kolegom sa doktorskih studija na Stenfordu, Sergijem Brinom, 1998. godine i bio je izvršni direktor do 2001. i od 2011. do 2015. Sada je član odbora matične kompanije Alfabet (Alphabet). I dalje je akcionar koji kontroliše kompaniju. Pejdž je bio prvi investitor u kompaniju za iskopavanje asteroida, Planetari risorsis (Planetary Resources), koja je kupljena od strane blokčejn firme Konsensis (ConsenSys) 2018. godine.

10. Sergej Brin

Sergej Brin (Sergey Brin) se povukao sa mesta predsednika Alfabeta, matične kompanije Gugla, u decembru 2019. godine, ali ostaje akcionar s najvećom kontrolom i član odbora direktora. Osnovao je Gugl zajedno s Lerijem Pejdžom nakon poznanstva na Stenfordu gde su studirali kompjuterske nauke.

Brin, koji je došao u SAD iz Rusije sa porodicom kada je imao šest godina kako bi izbegli antisemitizam, sada je najbogatiji imigrant u Americi. Njegovo bogatstvo se povećalo za oko 6,3 milijardi dolara tokom novembra usled rasta cena akcija Alfabeta za gotovo 5%.

Brin je pre više od 10 godina otkrio da ima povećan rizik dobijanja Parkinsonove bolesti u odnosu na opštu populaciju, a donirao je 1,1 milijardu dolara za unapređenje istraživanja neurodegenerativnih bolesti.