Cirih, Beč i Berlin imaju najbolje železničke stanice, Nemci drže i začelje

Cirih je drugu godinu zaredom najbolja evropska železnička stanica posmatrano prema korisničkom iskustvu odnosno kvalitetu usluge koju putnici dobijaju. Na drugom mestu je nova glavna železnička stanica u Beču, koja je već u debitantskom nastupu na listi uspela da se ovako visoko pozicionira. Treće mesto podelili su glavna železnička stanica u Berlinu i u švajcarskom Bernu.

Kancelarija Grada Beča u Beogradu saopštila je da je Glavna bečka železnička stanica otvorena u oktobru 2014. a u decembru 2015. preuzela je funkciju nacionalnog, internacionalnog i regionalnog čvorišta sa direktnom vezom sa svim glavnim gradovima austrijskih pokrajina i bečkim aerodromom.

Ovo je četvrto rangiranje pod nazivom Evropski indeks železnički stanica, koji objavljuje organizacija Centar za pravo potrošača na izbor (Consumer choice center), a predstavlja se kao nezavisna grupa za zagovaranje potrošačkih prava.

U rangiranje je uključeno 50 najvećih železnički stanica u Evropi koje su potom bodovane na osnovu 16 kriterijuma.

Maksimalni broj bodova koje jedna stanica može da osvoji je 123, a u obzir su uzeti kriterijumi kao što su radno vreme blagajni, da li postoje karte za različite kategorije putnika (stariji, deca, grupne karte itd.), kašnjenje vozova, vreme čekanja, raspoloživost informacija na stanici, dostupnost liftova, prodavnica i kioska, restorana, postojanje aplikacija za mobilne telefone, besplatnog interneta, povezanost sa drugim oblicima transporta, da li ima i međunarodne rute, da li na stanici postoji konkurencija više železničkih kompanija i da li su putnicima dostupne usluge Ubera, Lifta i Bolta.

Cirih je osvoji 102 boda od maksimalnih 123, Beč 94, Berlin i Bern po 90, a holandski Utreht 89,5. Na začelju su tri stanice u Berlinu (Ostkrojc, Gesunbrunen i Zoologišer garten) sa po 54, Minhen Pasing sa 52, a najlošije plasirana je glavna železnička stanica u Bremenu – 39.

Najveći pad doživela je glavna stanica u Minhenu koja je nekada bila druga, a sada je 23. S druge strane, londonski St. Pankras bio je prvi na prvom rangiranju iz 2020. a sada nije ušao ni u prvih 50.

Autori liste navode da se brojke putnika oporavljaju nakon kovid ere i da je u Velikoj Britaniji korišćenje vozova na 95% nivoa pre pandemije. To dovodi do više odlaganja polazaka vozova i dužih čekanja. I veliki priliv izbeglica iz Ukrajine takođe je imao udela u promeni brojki i pozicija na listi.

Velika odlaganja polazaka i dugo čekanje uticali su na to da Nemačka ima samo dve stanice (Berlin i Frankfurt) u prvih 10 dok su ostale uglavnom na začelju tabele. U poslednjem Bremenu, 39% vozova kasnilo je duže od pet minuta. Da bi smanjila upotrebu automobila, Nemačka je ponudila program subvencija karti pa je cena regionalnog prevoza pala na devet evra. To je povećalo broj putnika, ali su i premašeni kapaciteti manjih stanica, a broj vožnji automobilima nije smanjen. Nemačka vlada je reagovala i ponudila mesečne karte od 49 evra, ali je šteta manjim stanicama i putnicima već načinjena.