Evropa više nema kompaniju među 25 najvećih na svetu

Među 25 najvećih kompanija u svetu nema evropskih odnosno onih čije je sedište u nekoj od evropskih država. To pokazuju podaci sajta companiesmarketcap.com, a odnose se na one biznise koji su listirani na berzama i čija se vrednost obračunava prema ceni akcija.

Osam od 10 prvih mesta suvereno drže američki giganti. Na prvom mestu je proizvođač čipova Envidija sa tržišnom vrednošću od 4,5 biliona dolara. Sledi Majkrosoft sa 3,84 biliona vrednosti i Epl koji je nešto iza.

Najbolje plasirana evropska kompanija je ASML koja je na 27. poziciji sa kapitalizacijom od 400 milijardi dolara. Tek na 33. mestu je francuski brend luksuznih proizvoda (LVMH) koji trenutno vredi 322 milijarde.

Ni kada se u obzir uzme širi raspon, odnosno prvih 100 kompanija, slika nije bolja. Prema podacima sajta koji prati tržišnu vrednost berzanskih kompanija, tek je 15 kojima je Evropa sedište. Među njima su Prosus (Holandija), SAP (Nemačka), Roš (Švajcarska), Arme (Francuska), Astra Zeneka (Britanija), Novo Nordisk (Danska) i dr.

Lista je objavljena i na društvenim mrežama, a komentari zašto je do ovoga došlo su slični. Korisnici pre svega problem vide u previše regulacije na tržištu Evropske unije i nedovoljno ulaganje u istraživanje i razvoj odnosno u inovacije. Takođe, primetno je da su u vrhu upravo tehnološke kompanije i one koje su prepoznale značaj veštačke inteligencije gde Evropa značajno zaostaje.

Komentari na internetu

„Kapital prati inovacije. Evropa bira birokratiju, a Amerika brzinu“, bio je jedan od komentara. Nešto slično naveo je drugi korisnik. „Postoji izreka – Amerika inovira, Evropa reguliše, Kina imitira“.

Jedan od američkih komentatora, ocenio je da je Evropa davno bila u vrhu i da u suštini sada predstavlja muzej.

„Moć se pomerila na stranu SAD zbog velikih tehnoloških kompanija i veštačke inteligencije i Kine zbog e-trgovine i električnih vozila. Evropi nedostaju tehnološki giganti, vrednovanje i razmišljanje u pravcu rasta. Uprkos jakim industrijama kao što su automobilska, farmaceutska i industrija luksuza, rizikuje da postane „dobavljač i regulator“ u svetu koji vode SAD i Kina. Ovo je poziv na buđenje za evropsku konkurentnost“, stoji u komentaru.

Slično razmišlja još jedan korisnik, pozivajući se na ranije uspehe Evrope. „Evropa je nekada svetu dala Industrijsku revoluciju. Sada ne može da da ni kompaniju u prvih 25. Ali, hej, makar Brisel i dalje vodi u regulaciji do smrti industrija koje nema“.

Jedan od korisnika izneo je tvrdnju da je 1989. bilo 14 evropskih kompanija među 25 najvrednijih u svetu.

Tehnologija promenila svet, birokratija ga vuče nazad

Brojni komentari se osvrću na pitanje regulacije u EU. Tako se navodi da je vođenje ili pokretanje biznisa u Evropi bolan proces. Upravo zbog brojnih pravila koje bi trebalo poštovati. Zato se ocenjuje da investitori gube interesovanje da ulažu na evropskom kontinentu.

Dodaje se i da ovo nije samo berzanska slika već prikaz tehnološkog suvereniteta. To pokazuje i da je Evropa veoma zavisna od SAD i Tajvana u pogledu svoje digitalne budućnosti.

Ovo je pokazatelj neuspeha evropskih politika. Velika birokratija i nedostatak inovacija oslabile su konkurentnost. Dat je i osvrt na evro, kao nešto što umesto da ujedinjuje i jača tržište ustvari ga usporava i otežava kompanijama da postanu globalni lideri.

Ismevanje Evrope

Kao što se može očekivati na društvenim mrežama bilo je i šaljivih opaski.

„Evropa se odjavila nakon što je izmislila luksuzne brendove“, još jedan je šaljiv komentar na račun Evropske unije.

„Evropa je rekla – mi ćemo da pravimo istoriju, a vi kapitalizam“. „Napraviću novu kompaniju u Evropi, rekao je niko nikad“.

„Da li je ovo net zero koji su jurili? Lol“, aludirajući na politiku nulte stope emisija štetnih gasova.

Drugi korisnik dodao je da su Evropljani otišli na pauzu za kafu i nikada se nisu vratili dok je još jedan umesto komentara postavio snimak Betovenove Ode radosti (himne Evropske unije).

„Ovo je zato što imate toliko vrednosti i inovacija da izvučete iz vina, sira i skupih torbica“, bio je još jedan ironični komentar.

Sa nelistiranim kompanijama još niže na listi

Kao što je napomenuto na sajtu koji objavljuje listu, reč je o kompanijama koje su listirane na berzi. Kada bi bile uvrštene i one koje Amerikanci nazivaju privatnim (ustvari one koje nisu izašle na berzu), situacija bi bila još nepovoljnija za Evropu.

Ispred većine njih bi uskočile kompanije poput OpenAI koja je sada procenjena na 465 milijardi dolara. Visoko na listi bi se sigurno našao i Maskov SpaceX koji prema nekim procenama vredi gotovo 400 milijardi. Mesta bi bilo i za kineski Bajtdens, vlasnika Tiktoka.

Nešto bolje po drugim parametrima

Nešto bolje Evropa bi stajala na listi ako bi se posmatrali drugi parametri kao što su profit, prihod, broj zaposlenih. Međutim, ne mnogo bolje.

Posmatrano po profitu, norveški Ekvinor bi se približio grupi od top 20. Tačnije zauzima 21. mesto sa zaradom od 30 milijardi dolara u poslednja četiri kvartala. Dva mesta niže je nemački Dojče Telekom sa 27,6 milijardi dolara profita. Na 26. i 27. mestu su dva britanska biznisa, banka USBC i naftna kompanija Šel, a u prvih 30 je i francuski energetski gigant Total Eneržis (29. mesto).

Posmatrano prema prihodima, čast Evrope brani Folksvagen na visokom 12. mestu. Sledi Šel na 18. poziciji, Glenkor (sedište u Švajcarskoj) na 24. i Eksor (Holandija) na 25. mestu.

Više kompanija u vrhu liste Evropljani imaju posmatrano prema broju radnika. U Irskoj registrovani Accenture broji 791.000 radnika, navodi sajt, i to je šest pozicija u svetu. Odmah iza je Folksvagen sa 656.000 radnika. Deveti je nemački DHL, a deseta Kompas grupa iz Britanije. Ruski Gasprom sa 468.000 radnika je 14. dok je u prvih 25 još francuski Teleperformans.