Forbes lista najmoćnijih žena sveta
Ničim izazvana invazija ruskog predsednika Vladimira Putina na Ukrajinu bila je trenutak istine za Evropu. Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lejen, odgovorila je na izazov.
Nedelju dana nakon početka rata, Ursula fon der Lejen (von der Leyen) najavila je uvođenje tri ekonomske sankcije protiv Rusije – zabranu transakcija s ruskom centralnom bankom, zatvaranje vazdušnog prostora za ruske avione i zabranu medijskih agencija u vlasništvu Kremlja.
“Zaštita naše slobode ima svoju cenu,” rekla je fon der Lejen. “To je naš princip: sloboda je neprocenjiva„.
Vođstvo koje je pokazala tokom rata u Ukrajini kao i za vreme pandemije koronavirusa, fon der Lejen je donelo prvo mesto na Forbesovom 19. godišnjem popisu najmoćnijih žena sveta. Uticaj fon der Lejen je jedinstven – niko drugi na Forbes popisu ne osmišljava politike u ime 450 miliona ljudi – ali njena posvećenost slobodnom i demokratskom društvu nije jedinstvena. Fon der Lejen samo je jedno ime u najvećoj priči 2022. godine: onoj o ženama koje nepokolebljivo brane demokratiju.
Amerikanke su prošle godine pretrpele najveći gubitak svojih prava u poslednjih nekoliko decenija: tamošnji Vrhovni sud ograničio je pravo žene na pobačaj. U odgovoru na tu odluku, glasačice su predvodile izlaznost na američkim takozvanom “međuizborima” za Kongres. U Iranu, hiljade žena izašlo je na ulice protestujući zbog teokratskih zakona zbog kojih su tretirane kao građani drugog reda.
Na ovogodišnjoj listi, njih predstavlja Džina Mahsa Amini (Jina “Mahsa” Amini) na stotom mestu, čija je smrt prošlog septembra pokrenula dosad neviđenu revoluciju žena. Ostatak žena na listi dolazi iz tradicionalnih sektora moći – 39 njih su izvršne direktorke, 10 je moćnih političarki, a na popisu se nalazi i 11 milijarderki s ukupnim bogatstvom od 115 milijardi dolara.
Popis je sastavljen na osnovu četiri glavna kriterijuma: novac, mediji, sfera uticaja i utisak. Kod političarki, Forbes je u obzir uzimao i populaciju i BDP zemalja koje vode, kao i spominjanje u medijima. Rezultat je popis žena koje se bore protiv statusa kvo.
“Ako ne reagujete na kršenje vaših prava,” kaže Roja Borumand (Roya Boroumand), iranska istoričarka i aktivistkinja za ljudska prava, “ono će se dogoditi i drugi put, i treći put.”
Forbes donosi 10 najmoćnijih žena sveta za 2022. godinu:
1. Ursula fon der Lejen
Predsednica Evropske komisije
DOB: 65 godina | MESTO: Belgija | KATEGORIJA: Politika |
Ursula fon der Lejen postala je predsednica Evropske komisije u julu 2019. Ona je prva žena na toj poziciji, a pre toga je bila nemačka ministarka odbrane u mandatu kancelarke Angele Merkel.
Fon der Lejen je 2020. predvodila donošenje zakona o 750 milijardi evra vrednom paketu pomoći za borbu protiv pandemije koronavirusa, a 2022. je postala jedna od najčvršćih zapadnih saveznika Ukrajine.
2. Kristin Lagard
Predsednica Evropske centralne banke
DOB: 67 godina | MESTO: Nemačka | KATEGORIJA: Politika |
Kristin Lagard (Christine Lagarde) je 1. novembra 2019. postala prva žena u istoriji na čelu Evropske centralne banke. Lagard, kao odgovorna osoba za evropsku monetarnu politku, mora da prođe ključan test: osigurati da pandemija koronavirusa ne unese dodatan haos u evro zonu. Od 2011. do sredine 2019. ona je bila na čelu Međunarodnog monetarnog fonda, čiji je zadatak da osigura stabilnost globalnog monetarnog sistema. Bila je prva žena na toj poziciji.
Analizirajući finansijsku krizu iz 2008. godine, Lagard je naglasila ulogu “groupthinka” – odnosno insistiranja na istim mišljenjima – u industriji kojom dominiraju muškarci, pozvavši na rodnu reformu.
3. Kamala Heris
Potpredsednica Sjedinjenih Američkih Država
DOB: 59 godina | MESTO: SAD | KATEGORIJA: Politika |
Kamala Heris (Kamala Harris) je 20. januara 2021. postala prva žena, prva crnkinja i prva Amerikanka južnoazijskog porekla na poziciji potpredsednice Sjedinjenih Američkih Država. Heris je i ranije rušila stereotipe: 2016. je postala prva Amerikanka indijskog porekla izabrana u američki Senat, a 2010. je postala prva crnkinja i prva žena na poziciji glavnog državnog pravobranioca savezne države Kalifornije.
Heris je rođena u Kaliforniji, u gradu Ouklendu. Njena majka u SAD je imigrirala iz Indije, a otac s Jamajke. Studirala je na Univerzitetu Hauard, i tako postala prvi alumni nekog univerziteta, koji mahom pohađaju crnci, na poziciji potpredsednice SAD-a.
4. Meri Bara
Izvršna direktorka, Dženeral Motors
DOB: 61 godina | MESTO: SAD | KATEGORIJA: Biznis |
Meri Bara (Mary Barra) postala je izvršna direktorka Dženeral Motorsa 2014. kao prva žena na čelnoj poziciji jednog od tri najveća autoproizvođača u SAD.
Bara je investirala milijarde dolara u razvoj električnih vozila, automobila na samoupravljanje i uslugu deljenja vožnji Mejven (Maven).
U proleće 2020. promenila je način proizvodnje GM-a kako bi pomogla kompaniji za medicinske uređaje Ventek Lajf Sistems (Ventec Life Systems) u proizvodnji preko potrebnih ventilatora.
GM već dugo ostvaruje odlične rezultate po pitanju rodne ravnopravnosti: 2018. bila je jedna od samo dve globalne kompanije u kojoj nije postojala rodno uslovljena razlika u platama.
5. Ebigejl Džonson
Izvršna direktorka, Fideliti Investments
DOB: 61 godina | MESTO: SAD | KATEGORIJA: Novac |
Ebigejl Džonson (Abigail Johnson) postala je izvršna direktorka kompanije Fideliti Investmenst (Fidelity Investments) 2014. godine, preuzevši tu poziciju od svog oca. Predsednica uprave postala je 2016.
Njen deda, Edvard Džonson II, osnovao je ovaj investicioni fond 1946. Džonson ima vlasništvo nad 28,5 odsto udela u kompaniji, koja, zaključno s podacima iz septembra ove godine, upravlja imovinom vrednom 4,5 milijardi dolara.
Džonson je prihvatila pojavu kriptovaluta: 2018. godine, Fideliti je pokrenuo platformu koja institucionalnim investitorima omogućava trgovanje bitkoinom i eterom.
Kao studentkinja, radila je letne poslove u Fidelitiju, a kompaniji se na puno radno vreme pridružila kao analitičarka 1988. nakon što je diplomirala na Harvardu.
6. Melinda Frenč Gejts
Kopredsednica, Bil & Melinda Gejts Fondacije
DOB: 59 godina | MESTO: SAD | KATEGORIJA: Filantropija |
Melinda Frenč Gejts (Melinda French Gates) jedna je od najmoćnijih žena u svetu filantropije. U maju 2021. godine, Bil i Melinda Gejts najavili su da se razvode, ali nastavili su da zajedno vode svoju humanitarnu fondaciju.
Frenč Gejts je i sama postala milijarderka nakon što joj je Bil prebacio akcije u vrednosti od 2,4 milijarde dolara u maju 2021.
U sklopu misije fondacije da pomogne ljudima da vode zdrave i produktivne živote, Melinda je svoju energiju posvetila pravima žena i devojaka. Sada se fokusira na zatvaranje jaza u investiranju u kompanije koje osnivaju žene, a to želi postići svojim inkubatorom za investicije Pivotal (Pivotal Ventures).
7. Đorđa Meloni
Premijerka Italije
DOB: 46 godina | MESTO: Italija | KATEGORIJA: Politika |
U oktobru prošle godine, Đorđa Meloni (Giorgia Meloni) postala je premijerka Italije, prva žena u istoriji te zemlje na toj poziciji. Meloni je takođe predsednica italijanske desničarske stranke Braća Italije (Fratelli d’Italia), a tu poziciju preuzela je u martu 2014. godine. Kao petnaestogodišnjakinja pristupila je mladima Italijanskog socijalnog pokreta, stranke koju su osnovali pristalice bivšeg italijanskog diktatora Benita Musolinija (Benito Mussolini), a koju opisuju kao “neofašističku.”
“Da prirodnim porodicama, ne LGBT lobijima, da seksualnom identitetu, ne rodnoj ideologiji,” rekla je Meloni u govoru u junu prošle godine, što je izazvalo strahove da će njena pobeda na izborima dovesti do smanjenja prava za žene i LGBTQ osobe.
8. Keren Linč
Izvršna direktorka, CVS Helt
DOB: 59 godina | MESTO: SAD | KATEGORIJA: Biznis |
Keren Linč (Karen Lynch) je za izvršnu direktorku kompanije za zdravstvene usluge imenovana u februaru 2021. CVS-u se pridružila kao zamenica izvršnog direktora 2018, nakon što je kompanija dovršila 70 milijardi dolara vrednu akviziciju Etne (Aetna).
U martu 2020. godine, Linč je preuzela vođstvo nad organizacijom CVS-ovog odgovora na pandemiju koronavirusa. CVS Helt (CVS Health) upravlja najvećim brojem nezavisnih lokacija za testiranje na koronavirus u SAD.
Linč je članica neprofitne organizacije Biznis raundtejbl (Business Roundtable) i izvršnog odbora globalne koalicije za vrednost zdravstva pri Svetskom ekonomskom forumu, a takođe je i članica ženskog veća Boston koledža.
Svoju karijeru započela je kao javni računovođa u kompaniji Ernst i Jang (Ernst & Young).
9. Džuli Svit
Izvršna direktorka, Aksenčer
DOB: 56 godina | MESTO: SAD | KATEGORIJA: Biznis |
Pre nego je u septembru 2019. godine postala izvršna direktorka kompanije za globalne usluge Aksenčer (Accenture), Džuli Svit (Julie Sweet) je bila na čelu ogranka kompanije za Severnu Ameriku, što je najveće tržište Aksenčera.
Kao i Linč, i Svit je članica neprofitne organizacije Biznis raundtejbl, kao i međunarodnog poslovnog veća Svetskog ekonomskog foruma, a sedi i u upravi direktora Katalista (Catalyst).
Za Svit je prioritet promocija različitosti. “Kultura jednakosti pomaže svima. To nije igra sa samo jednim pobednikom,” rekla je Svit za Forbes.
10. Džejn Frejžer
Izvršna direktorka, Sitigrup
DOB: 56 godina | MESTO: SAD | KATEGORIJA: Finansije |
Džejn Frejžer (Jane Fraser) imenovana je za naslednicu izvršnog direktora Majkla Korbata (Michael Corbat) 2020. godine, a ulogu je službeno preuzela u martu 2021. Ona je prva žena na mestu izvršnog direktora Sitigrupa (Citigroup) u istoriji kompanije, a takođe je i prva žena na čelu neke velike banke s Vol strita.
Pre nego što je postala izvršna direktorka Sitigrupa, ona je bila predsednica odbora banke, kao i izvršna direktorka Sitijevog dela Global konzjumer benking (Global Consumer Banking).
Banci se pridružila 2004. godine, a tokom karijere vodila je odeljenja korporativne strategije i akvizicija tokom poslednje velike finansijske krize.