Kinezi milijarderi uvećavaju svoje bogatstvo neverovatnom brzinom: Ovo su prvi na listi 100 najbogatijih
Usled nade u dodatne podsticaje, rast na berzama uvećao je bogatstvo najbogatijih ljudi u Kini.
Kineska berza u snažnom je usponu, podstaknuta AI bumom i nadom u nove mere stimulacije koje vlada uvodi kako bi se izborila sa usporenom ekonomijom i posledicama trgovinskog rata sa SAD. Referentni indeks CSI 300 skočio je 15% u odnosu na prošlogodišnje merenje bogatstva. Tako su Kinezi koji su se našli na listi 100 najbogatijih povećali ukupno bogatstvo sa 1,03 biliona dolara prošle godine na 1,35 biliona dolara u 2025. Odnosno, za gotovo trećinu.
Prvi na listi utrostručio bogatstvo
Dve trećine ljudi sa liste danas su bogatiji nego u prethodnom krugu, uključujući i Žonga Šanšana, osnivača Nongfu Springa. On je broj 1 petu godinu zaredom. Kao najveći dobitnik, Žong je svoje bogatstvo uvećao za 26,3 milijarde dolara na 77,1 milijardu. Gigant u sektoru voda i napitaka prijavio je dvocifren rast neto profita i prihoda u prvih šest meseci 2025.
Suosnivač Bajtdensa, Žang Jiming, popeo se jedno mesto i sada je drugi. On je dodao 23,7 milijardi dolara i stigao do neto vrednosti od 69,3 milijarde. Bajtdens je dobio predah u SAD, pošto je Tiktok izbegao potencijalnu zabranu kada je predsednik Tramp u septembru potpisao uredbu o formiranju nove zajedničke kompanije. Nju većinski poseduju američki investitori i upravljaće ovom popularnom platformom.
Uprkos tome što mu je bogatstvo poraslo za više od trećine, na 62,8 milijardi dolara, Ma Huating, predsednik Tencent Holdinga, pao je na treće mesto. Akcije ovog internet giganta, koji intenzivno ulaže u veštačku inteligenciju, skočile su više od 40% u poslednjih godinu dana. I to zahvaljujući rastu prodaje onlajn igara i većem oglašavanju na superaplikaciji Weixin, poznatoj u inostranstvu kao WeChat.
Labubu lutke lansirale vlasnika u vrh liste
Globalna pomama za Labubu lutkama učinila je Vanga Ninga, osnivača Pop Mart International Group, najvećim dobitnikom u procentualnom smislu. Njegovo bogatstvo poraslo je više od četiri puta u odnosu na prošlu godinu, na 22,2 milijarde dolara. Predsednik i izvršni direktor Cambricon Technologies-a, Čen Tiansi, skoro je utrostručio svoju imovinu – na 21 milijardu.
Najbogatiji od osam novih članova liste je Liang Venfeng, osnivač DeepSeek-a, koji debitovao na 34. mestu sa imovinom od 11,5 milijardi dolara. U talasu globalnog AI buma, Džou Čaonan, osnivač kompanije Range Intelligent Computing Technology Group, koja upravlja data centrima, prvi put ušao je na listu, na mestu 85, sa 5,3 milijarde dolara.
Šest milijardera vratilo se na listu nakon ranijeg ispadanja, uključujući Ćien Dongćija, osnivača Ecovacs Robotics-a, proizvođača robotskih usisivača, čiji je neto profit u prvom delu godine skočio više od 60% na 138 miliona dolara, zahvaljujući rastu prodaje kućnih aparata.
Nekada najbogatiji Kinez ispao sa liste
Najveći pad ove godine, i u apsolutnim dolarima i u procentima, zabeležio je Vang Sing, predsednik i izvršni direktor Meituana, čije se bogatstvo smanjilo za 6,2 milijarde dolara, odnosno više od 42%, jer je rat cenama sa Alibabom i JD.com ozbiljno pogodio rezultate kompanije za dostavu hrane.
Među 14 ljudi koji su ispali sa liste nalazi se i Vang Đanlin, predsednik Dalian Wanda Group-a i nekada najbogatiji čovek Kine. Njegov konglomerat u nekretninama rasprodaje imovinu usled krize likvidnosti.
Minimalna potrebna neto vrednost za ulazak na listu porasla je na 4,6 milijardi dolara sa 3,9 milijardi prošle godine.
Vlasnik kineske Envidije jedan od najvećih dobitnika
Jedan od najvećih dobitnika ove godine je Čen Tiansi, nekadašnji istraživač iz oblasti računarstva. Njegovo bogatstvo skoro je utrostručeno – na 21 milijardu dolara, zahvaljujući rastu vrednosti akcija njegove kompanije Cambricon Technologies.
Poznata kao „kineska Envidija“, kompanija snabdeva klijente u sektorima bankarstva i telekomunikacija. Čipovi Kambrikona dovoljno su moćni da treniraju i podržavaju AI modele. Uključujući one koje razvijaju Alibaba, Dipsik i Tensent. Kineske firme okreću se domaćim rešenjima zbog američkih ograničenja na izvoz naprednih poluprovodnika u Kinu.
Za prvih šest meseci 2025. kompanija je prijavila svoj prvi polugodišnji profit – milijardu juana (140 miliona dolara) – od IPO-a 2020. Prihodi su porasli više od 4.300% u odnosu na prethodnu godinu, na 2,9 milijardi juana.
Bubble tea se isplatio
Braća Žang Hongčao i Žang Hongfu, osnivači kineskog giganta za bubble tea Mixue Group, takođe su debitovali na ovogodišnjoj listi sa po 8,5 milijardi dolara. Akcije Mixue-a udvostručile su vrednost od martovskog IPO-a, koji je prikupio 444 miliona dolara. Poznat po sladoledima, bubble tea i kafama od oko jednog dolar, vodeći brend Mixue Bingcheng danas je jedan od najvećih svetskih lanaca hrane i pića sa 47.000 objekata.
U prvih šest meseci 2025. grupa je dodala skoro 9.700 novih prodavnica u kontinentalnoj Kini i oko 130 u inostranstvu. Sada ih ima 53.000, uglavnom franšiznih, uključujući i 6.000 pod brendom Lucky Cup – lanac kafića.
U septembru je Mixue potpisao ugovor o ulasku u segment svežeg piva, u okviru kojeg će platiti 42 miliona dolara za sticanje 53% udela u lancu kraft piva Fulujia, koji kontroliše Hongfuova supruga, Tijan Haiksia.
Dipsik usporava?
Kineska AI kompanija Dipsik uzdrmala je svet u januaru kada je predstavila svoj jeftini AI model R1. Razvijen je uz samo mali deo troškova u odnosu na konkurente poput GPT modela kompanije OpenAI. Dok su tehnološke akcije naglo padale, osnivač ove neočekivane kompanije, 40-godišnji Liang Venfeng, lansiran je u klub milijardera. On se sada prvi put pojavljuje na listi 100 najbogatijih Kineza sa bogatstvom od 11,5 milijardi dolara. Ono je uglavnom zasnovano na njegovom udelu u privatnoj kompaniji čiju je vrednost Forbes procenio na oko 15 milijardi dolara.
Do sada, Dipsik nije prikupljao novac od spoljnih investitora i uglavnom je finansiran preko Liangovog drugog biznisa – hedž fonda High-Flyer, koji je osnovao pre 10 godina. Analitičari i investitori iz Kine i SAD procenjuju da bi Dipsik mogao da vredi između 5% i 10% od procenjenih 300 milijardi dolara koliko je OpenAI vredeo u martu, tokom investicione runde koju je predvodio japanski SoftBank.
Za razliku od OpenAI, koji je u avgustu lansirao napredni GPT-5, Dipsik još nije predstavio model sledeće generacije. Do sada je objavljivao samo postepena unapređenja postojećih modela. Pored toga, dodaju analitičari, komercijalizacija je spora. Procenjena prodaja kompanije je samo mali deo od prijavljenih 12 milijardi dolara godišnjih prihoda OpenAI, kaže Plat.
Usled žestoke domaće konkurencije, kineske kompanije uglavnom nude svoje četbotove besplatno. Dipsik je u septembru imao više od 73 miliona aktivnih korisnika, prema kineskoj istraživačkoj firmi aicpb.com. Iako kompanija naplaćuje korišćenje modela poslovnim klijentima, cena je izuzetno niska. Počinje od 0,03 dolara za milion tokena, što je mera obrade podataka. Najnoviji OpenAI GPT-5 košta skoro pet puta više. Najmanje 0,125 dolara po milion tokena.
Najbogatija Kineskinja
Rastuća linija inovativnih lekova u Kini podstakla je interes investitora za biotehnološki sektor zemlje. Usled tog optimizma, Džong Huidžuan, 64-godišnja predsednica i izvršna direktorka Hansoh Pharmaceutical Group, popela se za šest mesta — na 16. poziciju. Njeno bogatstvo poraslo je za skoro dve trećine, na 19,7 milijardi dolara, jer su akcije kompanije, koja je listirana u Hongkongu, skočile 70% od prethodnog merenja.
Najbogatija žena u Kini koja je sama stekla svoje bogatstvo i bivša profesorka hemije, Džong je profitirala zahvaljujući optimizmu oko novih lekova u razvoju i unosnim ugovorima koje je kompanija sklopila sa globalnim farmaceutskim divovima.
Kina, dugo poznata po proizvodnji generičkih kopija lekova, sada se pretvara u biotehnološku silu uz sve veću državnu podršku. Jedan od velikih iskoraka dogodio se prošle godine, kada je lek protiv raka kompanije Akeso, listirane u Hongkongu, nadmašio Kitrudu — najprodavaniji lek kompanije Merk — u kliničkim ispitivanjima. „Uspon kineske biotehnologije je brz, podstaknut talentom, velikom bazom pacijenata i infrastrukturom koja je isplativa“, navodi Morgan Stenli u istraživačkom izveštaju iz septembra. Firma procenjuje da će do 2030. lekovi iz Kine dostići 34 milijarde dolara globalne godišnje prodaje. Do 2040. ta cifra bi mogla da se poveća više od šest puta — na 220 milijardi dolara.
Džejn Ho, novinarka Forbes
Zinija Li, novinarka Forbes
Ju Veng, saradnica Forbes