Lista najčudnijih pokušaja krijumčarenja: „Žena mi je pakovala stvari“ i drugi izgovori za carinike (GALERIJA)
„Žena mi je pakovala stvari“, „zaboravio sam da sam to spakovao“, „tompusi su za astmu“… To su samo neki od izgovora koje su carinici čuli na graničnim prelazima Srbije od putnika u pokušaju krijumčarenja. Iako su alkohol, cigarete, novac i garderoba najčešći sadržaj zaplena na granici, u praksi Uprava carina beleži i mnogo neobičnije pokušaje. Od skrivenih egzotičnih životinja i umetničkih dela, preko mesnih i mlečnih proizvoda do garderobe u enormnim količinama, dovoljnim za gotovo čitavu fudbalsku ekipu.
Krijumčari postaju sve kreativniji. Robu skrivaju u dezodoransima, termosima, pa čak i u limenkama čipsa.
Forbes Srbija je istražio koji su najčudniji pokušaji krijumčarenja i šta su najčešći izgovori.
Najčudnije zaplene
Iz Uprave carina kažu da su akcizna roba i garderoba najčešći predmeti prekršaja. Međutim dešava se i da putnici prećute i veće količine gotovog novca, dragocenosti, lekove i slične stvari.
„Povremeno se dešavaju i neobični slučajevi, poput nedavne zaplene više od jedne tone mesnih i mlečnih proizvoda skrivenih u tovarnom delu jednog kombija na graničnom prelazu Horgoš. U širem vremenskom kontekstu, u nesvakidašnje bi se svakako mogao ubrojati i slučaj ilegalne migrantkinje skrivene ispod haube automobila, pokušaj krijumčarenja automobila natovarenog na uredno prijavljen tovar, kao i mnogi drugi slikoviti slučajevi kada je neprijavljena roba otkrivana u obući, čarapama, specijalnim pojasevima oko struka, pelenama, jastucima, originalnim pakovanjima čaja, sokova i keksa, čak i u vešu koji putnici nose na sebi“, kažu iz Uprave carina.
Egzotične životinje
Dešavalo se i da carinici zaplene životnje. Poslednji takav slučaj zabeležen je krajem prošle godine kada su na graničnom prelazu Horgoš sprečena dva pokušaja krijumčarenja egzotičnih životinja i privremeno zadržane 22 zaštićene vrste ptice pevačice i sedam jedinki jedne vrste lame.
„Najčešće je reč o pokušajima krijumčarenja živih primeraka sitnijih životinja poput ptica, zmija, kornjača i guštera. Nema registrovanih slučajeva krijumčarenja velikih, egzotičnih divljih životinja. Krijumčarima su zbog profita najinteresantnije zaštićene vrste. Njihov opstanak u prirodi je ugožen, pa je zbog toga njihov promet strogo regulisan CITES Konvencijom. Kada posumnjamo da je reč o krijumčarenju zaštićenih vrsta, o tome odmah obaveštavamo dežurne veterinarske inspektore, čime se obezbeđuje brza identifikacija jedinki i efikasno zbrinjavanje, najčešće u najbližim Zoo vrtovima“, kažu iz Uprave carina.
Krijumčarenje umetnina
Švercuju se i umetnička dela, a dosadašnje iskustvo carinika govori da se krijumčari najčešće okreću ka zapadnoevropskom tržištu.
„Ono sa čime su se carinski službenici u praksi najčešće susretali su pokušaji krijumčarenja antičkog novca i nakita. Ili umetničkih slika, vrednih knjiga, ikona, starih crkveno-službenih predmeta, starog oružja, satova, srebrnine… Autentičnost, poreklo i vrednost zaplenjenih umetničkih predmeta utvrđuje se veštačenjem tokom postupka pred nadležnim sudovima. Oni odlučuju i o daljoj sudbini robe“, dodaju iz Uprave carina.
| Najčudnije zaplene: mesni i mlečni proizvodi, automobil natovaren na kamion, egzotične živoinje, umetnička dela, antički novac, nakit, vredne knjige, ikone, crkveno-službeni predmeti, oružje, satovi… |
| Roba se najčešće skriva u: obući, čarapama, specijalnim pojasevima oko struka, pelenama, jastucima, originalnim pakovanjima čaja, sokova i keksa, u vešu |
Najčešći izgovori: „Tompusi mi pomažu da umirim astmu“
Na granici se često mogu čuti neverovatne priče i još neverovatniji izgovori. Kada carinici otkriju neprijavljenu robu, putnici neretko pokušavaju da se „izvuku“. I to krajnje kreativnim objašnjenjima.
„Putnici otkriveni u prekršaju uglavnom pokušavaju da se opravdaju nepoznavanjem propisa. Najčešći izgovori su: ‘nisam znao da treba da prijavim’, ‘zaboravio sam da sam i to spakovao’ ili ‘nisam se sam pakovao, žena me je pakovala’ ili ‘ne znam odakle to tu’, ‘nije moje, poneo sam za druga’…
Ima i onih koji zvuče potpuno paradoksalno. Na primer, slučaj putnika koji je izjavio da je tompuse krijumčario iz zdravstvenih razloga, jer je astmatičar i oni mu pomažu da umiri tegobe. Iako deo ličnog prtljaga mogu biti sve stvari potrebne za vreme putovanja, to ne znači da putnik može da kaže da mu je za period od 15 dana potrebno skoro 150 kompleta trenerki. A bilo je i takvih slučajeva“, kažu na carini.
| Najčešći izgovori: „nisam znao da treba da prijavim“, „zaboravio sam da sam i to spakovao“ ili „nisam se sam pakovao, žena me je pakovala“ ili „ne znam odakle to tu“, „nije moje, poneo sam za druga“… |
Hranu i kozmetiku kriju više nego što deluje na prvi pogled
Iz Uprave carina dodali su da su mesta na kojima se kriju zabranjene ili neprijavljene stvari različita. Tako bi mnogo lakše bilo nabrojati mesta na kojima baš nikada ništa nije pronađeno.
„Nekada se za krijumčarenje robe koriste postojeće fabričke šupljine vozila. Ponekada je reč o specijalno napravljenim prostorima, tzv. bunkerima. Koferi i torbe sa ličnim prtljagom putnika su najčešće mesto skrivanja takve robe. Međutim, krijumčarima nisu strani ni pokušaji skrivanja robe na nešto neobičnijim mestima poput kutija i tegli sa hranom, u originalnim pakovanjima deterdženta, keksa, čaja, sokova, termosima, pa čak i u šupljinama ofingera ili flašicama tečnosti za pravljenje balončića“, kažu iz Uprave carina.
Specifičnost različitih vrsta saobraćaja uslovljava količine i spektar roba koje se krijumčare.
„Najveći broj takvih pokušaja beleži se na drumskim graničnim prelazima, gde se najčešće koriste fabričke ili specijalno dograđene konstrukcije vozila. Avionski saobraćaj je specifičan po krijumčarenju luksuzne ili zabranjene robe manjih gabarita, dok se brodovima pretežno krijumčari pogonsko gorivo“, zaključuju u Upravi carina.