Najveće kompanije krize ne dotiču: Ovo su giganti koji sada dominiraju planetom i kreiraju novi korporativni poredak

Veći deo poslednjih četvrt veka, lista Global 2000 – Forbes godišnja rang-lista najvećih svetskih berzanskih kompanija zasnovana na prihodima, profitu, imovini i tržišnoj vrednosti – predstavljala je priču o postojanom napretku globalizacije. Iz godine u godinu, najveće svetske korporacije uglavnom su prodavale više robe, ostvarivale veću zaradu, akumulirale više imovine i povećavale svoju tržišnu vrednost, dok su se kapital, proizvodnja i potrošači sve slobodnije kretali preko granica.

Uprkos brojnim izazovima, među kojima su trgovinski rat predsednika Trampa, sukobi na Bliskom istoku, rast cena energije i dugotrajni inflatorni pritisci, priča o globalnom rastu ostaje netaknuta. Ovogodišnja lista Global 2000, 24. izdanje po redu, dostigla je rekordne vrednosti u sve četiri kategorije – ukupnim prihodima, profitu, imovini i tržišnoj kapitalizaciji. To odražava otpornost multinacionalnih kompanija koje se nalaze u samom središtu svetske ekonomije.

Vodeće svetske kompanije zabeležile su ukupno 56 biliona dolara godišnjih prihoda (6% više od prošlogodišnjeg rekorda), 5,5 biliona dolara profita (+13,9%) i vrednost imovine od 272 biliona (+12,9%). Najimpresivniji podatak je da je ukupna tržišna vrednost kompanija sa liste Global 2000 porasla za čak 31,8% u odnosu na prošlogodišnji rekord. Time je akcionarima doneto više od 30 biliona dolara dodatne vrednosti.

Veštačka inteligencija potiskuje banke

Iako listom i dalje dominiraju banke zahvaljujući veličini svojih bilansa stanja, ovogodišnje promene prvenstveno su podstaknute rastom tržišne vrednosti kompanija povezanih sa veštačkom inteligencijom. Proizvođači hardvera i računarske opreme, kompanije iz sektora poluprovodnika i softverske firme (među kojima su i giganti poput Majkrosofta i Mete) sada čine više od 10% liste, odnosno 209 kompanija, u odnosu na 186 prošle godine. Njihova zajednička tržišna vrednost gotovo se udvostručila – sa 23,9 biliona na 41,4 biliona dolara. I čini više od polovine (57%) ukupnog povećanja tržišne vrednosti cele liste u odnosu na prošlu godinu. Jednostavno rečeno: investitorski entuzijazam prema veštačkoj inteligenciji pokreće veliki deo rasta zarada i vrednovanja kompanija na globalnim tržištima.

Ova euforija podstakla je strahovanja od stvaranja AI balona koji podiže vrednost kako investicionih portfelja, tako i penzijskih fondova. Ipak, mnogi u poslovnoj zajednici veruju da tržišni rast povezan sa veštačkom inteligencijom još nije dostigao vrhunac. Kako je ranije ovog meseca izjavio Ričard Atijas, predsednik neprofitnog instituta Future Investment Institute:

„Veštačka inteligencija nije samo tehnologija. Ona je način razmišljanja. Veštačka inteligencija je novi jezik. Biće deo našeg svakodnevnog života i poslovanja. AI će uticati na sve“.

Envidija i ostali

Najveći dobitnici AI revolucije pokazuju koliko je ovaj trend postao široko rasprostranjen. U sektoru poluprovodnika, Envidija je napredovala za 20 mesta do 27. pozicije i postala najvrednija kompanija za proizvodnju čipova na listi, dok je južnokorejski SK Hynix, čiji su memorijski čipovi visokog protoka podataka ključni za AI servere, skočio za 107 mesta na 48. poziciju.

Veliki rast zabeležile su i hardverske kompanije. Tajvanski Hon Hai Precision, proizvođač ajfon uređaja i AI servera poznatiji pod imenom Fokskon, napredovao je za 55 mesta do 82. pozicije. Kalifornijska kompanija SanDisk, specijalizovana za fleš memoriju, našla se na 614. mestu nakon što prošle godine nije bila među prvih 2.000.

U sektoru softvera i računarstva u oblaku, Alfabet – jedan od najvećih AI hiperskalera – napredovao je za pet mesta do četvrte pozicije. CoreWeave, kompanija za AI klaud računarstvo, skočila je za čak 706 mesta na 1.093. poziciju nakon što je tek prošle godine ušla na listu.

Rio Tinto i proizvođači materijala

AI bum podstakao je rast i u delu industrije materijala, koja je profitirala od fizičke strane ciklusa proizvodnje čipova. Kompanije iz sektora materijala na listi Global 2000 povećale su tržišnu vrednost za 67,5%, a profit za 38,6%. Investitori su nagrađivali proizvođače povezane sa bakrom, kobaltom, litijumom, hemikalijama i drugim sirovinama potrebnim za poluprovodnike, naprednu proizvodnju, energetske sisteme i data centre.

Britansko-australijski rudarski gigant Rio Tinto napredovao je za 24 mesta do 111. pozicije. On je sklopio dvogodišnji sporazum o saradnji sa Amazon Veb Servisom za korišćenje bakra proizvedenog pomoću njegove Nuton tehnologije u AVS data centrima u SAD. Nukor, proizvođač čelika sa sedištem u Šarlotu u Severnoj Karolini, napredovao je za 84 mesta do 416. pozicije, velikim delom zahvaljujući potražnji data centara za njegovim unapred projektovanim „plug-and-play“ čeličnim proizvodima, poput ogromnih konstrukcija koje nose računarske servere.

Data centri

Kada je reč o data centrima, kompanije koje ih projektuju, povezuju, hlade i grade takođe beleže odlične rezultate. Od prošle godine ukupna tržišna vrednost građevinskog sektora porasla je za 30,7%, dok je profit skočio za 46,4%.

Jedna od kompanija koja posebno profitira od procvata data centara jeste Comfort Systems USA iz Hjustona, koja je napredovala za 698 mesta do 93. pozicije. Ova kompanija za mašinske instalacije navodi da beleži „nezapamćenu potražnju“ od strane data centara i proizvođača čipova. Oni sada čine više od polovine njenog poslovanja vrednog 10 milijardi dolara godišnjeg prihoda.

Još jedan primer je Vertiv Holdings, koji je skočio za 353 mesta na 821. poziciju. Kompanija iz Vestervila u Ohaju, koja proizvodi električne i rashladne sisteme za AI data centre, saopštila je da se njen zaostatak u porudžbinama do kraja 2025. više nego udvostručio na 15 milijardi dolara. Takođe je postala ključni infrastrukturni partner kompanije Envidija, pomažući u projektovanju energetskih i rashladnih sistema za ono što Envidija naziva „AI fabrikama“. To su data centri nove generacije namenjeni obuci i pokretanju naprednih modela veštačke inteligencije.

Finansijski sektor najbrojniji

Uprkos procvatu AI sektora, banke i dalje dominiraju listom Global 2000 po broju kompanija i vrednosti imovine. Džej Pi Morgan Čejs zauzima prvo mesto četvrtu godinu zaredom. Kao najveća američka banka sa 4,9 biliona dolara imovine, ona ostaje kompanija koja najuspešnije balansira sva četiri kriterijuma rangiranja.

Na ovogodišnjoj listi nalazi se 314 banaka, više nego u bilo kojoj drugoj industriji, a zajedno raspolažu sa 140,4 biliona dolara imovine. To je više od polovine ukupne imovine svih 2.000 kompanija na listi. Tu je i 136 diversifikovanih finansijskih kompanija, kao i 113 osiguravajućih društava.

Razlog za dominaciju finansijskog sektora ugrađen je u samu metodologiju rangiranja. Banke i osiguravači raspolažu ogromnim bilansima stanja, dok su mnoge tehnološke kompanije znatno „lakše“ po pitanju imovine. I po tom kriterijumu dobijaju manje bodova. Povišene kamatne stope dodatno su pomogle bankama, osiguravačima i drugim kreditorima da ostvare veću zaradu na kreditima i hartijama od vrednosti sa fiksnim prihodom.

Promena korporativnog poretka

Prvih 10 mesta na listi predstavljaju svojevrsni presek promenjenog korporativnog poretka. Džej Pi Morgan Čejs drži prvo mesto zahvaljujući bilansu stanja od 4,9 biliona dolara, dok je Amazon dospeo na drugo mesto zahvaljujući prihodima od 742,8 milijardi dolara i tržišnoj vrednosti od 2,8 biliona dolara.

Alfabet je napredovao do četvrte pozicije, a Majkrosoft deli sedmo mesto, jer investitori i dalje favorizuju kompanije koje razvijaju softver, klaud infrastrukturu i AI platforme koje pokreću trenutni tehnološki rast.

Berkshire Hathaway, Saudi Aramco i Bank of America ostali su među vodećim kompanijama zahvaljujući visokom profitu, velikoj imovini i snažnoj sposobnosti generisanja gotovine. Prvih deset zaokružuju tri kineske banke – ICBC, China Construction Bank i Agricultural Bank of China. To je nasleđe kineske bankarske dominacije koja je obeležila ovu listu pre 10 godina.

Bank of America je jedina koja se nalazila među prvih 10 još na originalnoj listi iz 2003. godine i koja je i danas zadržala to mesto.

Namenska industrija

Na drugim delovima liste Global 2000 značajan napredak ostvarile su kompanije iz vazduhoplovne i odbrambene industrije. One su povećale profit za 78,5% usled nastavka sukoba na Bliskom istoku i rasta državnih budžeta za odbranu.

Safran, proizvođač avionskih motora i vazduhoplovnih sistema, napredovao je za 398 mesta do 211. pozicije. Boing, proizvođač aviona i vojne opreme, skočio je za 289 mesta do 160. mesta. Rols-Rojs, specijalista za avionske motore i pogonske sisteme, napredovao je za 67 mesta do 263. pozicije.

Amerika dominira

Posmatrano geografski, Sjedinjene Američke Države i dalje su ubedljivo prve sa 593 kompanije sa sedištem u zemlji, iako je to manje nego prošlogodišnjih 612. Kina ima 300 kompanija, a Hongkong dodatnih 40, što ukupan broj za Veliku Kinu podiže na 340.

Japan je treći sa 179 kompanija. Slede Ujedinjeno Kraljevstvo sa 67, Južna Koreja sa 66, dok Kanada i Indija imaju po 64 kompanije.

SAD i dalje dominiraju po tržišnoj vrednosti kompanija, sa ukupno oko 67,9 biliona dolara. To je više od polovine ukupne vrednosti svih kompanija na listi.

Lista Global 2000 ostaje spomenik staroj ekonomiji podjednako koliko i novoj. Banke i dalje raspolažu najvećom imovinom, naftne kompanije i dalje generišu ogromne novčane tokove, a trgovci na malo i dalje dominiraju po prihodima.

Najveća promena tokom protekle godine nije bila u tome šta najveće svetske kompanije prodaju, već u tome koliko su investitori procenili da one vrede. Tokom 2026. investitori su zaključili da budućnost pripada veštačkoj inteligenciji – a naročito kompanijama koje proizvode čipove, servere, memoriju i infrastrukturu neophodnu za njen rad.

Samo će vreme pokazati da li su te procene bile dalekovide.

Džon Hajat, novinar Forbes