Ovako je izgledala originalna Forbes lista bogataša iz 1918: Ko je bio na njoj i koliko bi danas vredeo

Forbes je počeo da objavljuje godišnju listu Forbes 400 najbogatijih Amerikanaca 1982. godine. Ali bogataše smo počeli da pratimo još 1918. godine. Tada je osnivač magazina B. C. Forbes anketirao „najuglednije bankare u zemlji“ kako bi pronašao 30 najvećih američkih bogataša.

Tada je najbogatiji čovek u SAD bio Džon D. Rokfeler. Njegova kompanija Standard Oil, na osnovu Šermanovog antimonopolskog zakona iz 1911. godine, bila je razbijena na 34 manje – ali i dalje veoma profitabilne – kompanije. „Rečeno mi je da je Rokfelerovo bogatstvo prešlo granicu od milijardu dolara pre tri ili četiri godine“, napisao je B. C. Sa bogatstvom od 1,2 milijarde dolara, Rokfeler je imao dovoljno novca da svakom stanovniku SAD da po 10 dolara (što bi danas odgovaralo iznosu od 240 dolara).

Drugoplasirani Henri Frik tiho je izgradio bogatstvo u industriji koksa i čelika. Endrju Karnegi, koji je zauzeo treće mesto, već je bio poklonio oko 300 miliona dolara svog bogatstva stečenog u industriji čelika (što bi danas odgovaralo iznosu većem od 6,5 milijardi dolara). Bio je vođen uverenjem da „onaj ko umre tako bogat, umire osramoćen“. Ali Karnegi je i dalje bio toliko bogat da je, kako je B. C. rekao, ostao „u opasnosti da umre osramoćen“.

Ukupno, 30 najbogatijih ljudi u SAD 1918. godine posedovalo je gotovo 3,7 milijardi dolara. U vreme kada je prosečno američko domaćinstvo zarađivalo manje od 2.000 dolara godišnje. Koncentracija bogatstva na vrhu bila je zapanjujuća: „Ukupan iznos novca u opticaju u Sjedinjenim Državama manji je od 5.000.000.000 dolara“, napisali smo. „Kada bi njih tridesetorica mogla da svoje bogatstvo pretvore u gotovinu, mogli bi da apsorbuju više od dve trećine novca u zemlji“.

Mask 30 puta bogatiji od Rokfelera

Ipak, na mnogo načina, ti iznosi blede u poređenju sa bogatstvom koje su američki superbogataši stekli tokom veka od objavljivanja prve Forbes liste. Tačno je da klasa milijardera danas ne kontroliše ni približno toliki deo naše mnogo veće i mnogo složenije ekonomije. Ali 30 najbogatijih Amerikanaca na našoj listi za 2026. zajedno vrede 4,4 biliona dolara – 50 puta više nego 30 najbogatijih 1918. godine, čak i kada se uračuna inflacija. U junu je Ilon Mask (nakratko) postao prvi bilioner na svetu. Mask je, kada se iznos prilagodi inflaciji, 30 puta bogatiji nego što je bio Džon D. Rokfeler.

Tu je i dinamičnost tržišta. Doprinosi mnogih bogataša sa liste iz 1918. društvu opstali su tokom proteklih 108 godina. Pomogli su u stvaranju svega, od Kodak fotoaparata do Univerziteta Djuk. Ali, njihova ogromna bogatstva uglavnom su se vremenom rasula ili su ih uništili konkurenti. Danas na Forbes 400 više nećete naći nijednog Forda, Astora ili Vanderbilta. Čak je i Rokfelerovo bogatstvo raspodeljeno među desetinama naslednika, od kojih nijedan ne vredi ni milijardu dolara.

Nasuprot tome, više od 70% današnjih članova Forbes 400 liste steklo je bogatstvo sopstvenim radom, što znači da su ga sami izgradili, umesto da su ga nasledili. Oko dve trećine od 30 najbogatijih Amerikanaca u 1918. zarađivalo je novac proizvodnjom robe ili eksploatacijom sirovina. Danas je polovina članova Forbes 400 liste stekla bogatstvo u finansijama ili tehnologiji. Uključujući desetine milijardera iz oblasti veštačke inteligencije koji ponovo rade na tome da iz temelja promene naš ekonomski poredak.

Ovo je 30 najbogatijih Amerikanaca 1918. godine, prema prvoj Forbes listi bogataša.

Džon D. Rokfeler (1839–1937)

Izvor bogatstva: Nafta Neto bogatstvo 1918: 1,2 milijarde dolara Neto bogatstvo 2026: 29 milijardi dolara

„Ukoliko bi bogatstvo gospodina Rokfelera“, napisao je B. C. Forbes, „moglo da se pretvori u gotovinu i ravnopravno podeli – što nije bilo moguće – svakom muškarcu, ženi i detetu u Sjedinjenim Državama pripalo bi po 10 dolara“. Rokfeler je tokom života poklonio više od 500 miliona dolara (što danas vredi najmanje 11,5 milijardi dolara), ali njegovi naslednici i dalje zajedno poseduju procenjenih 12,5 milijardi dolara.

Henri Klej Frik (1849–1919)

Izvor bogatstva: Koks, čelik Neto bogatstvo 1918: 225 miliona dolara Neto bogatstvo 2026: 5,4 milijarde dolara

Ovaj stanovnik Pitsburga obogatio se prodajući Karnegiju koks (sirovinu koja se koristi u proizvodnji čelika) i kao partner u Karnegijevim kompanijama iz industrije čelika.

Endrju Karnegi (1835–1919)

Izvor bogatstva: Čelik Neto bogatstvo 1918: 200 miliona dolara Neto bogatstvo 2026: 4,8 milijardi dolara

Carnegie je napisao knjigu The Gospel of Wealth (Jevanđelje bogatstva) – preteču Giving Pledgea Billa Gatesa i Warrena Buffetta – u kojoj je propovedao: „Onaj ko umre tako bogat, umire osramoćen.“ Tokom života je u dobrotvorne svrhe donirao procenjenih 350 miliona dolara (što danas vredi najmanje 6,5 milijardi dolara).

Džordž F. Bejker (1840–1931)

Izvor bogatstva: Bankarstvo Neto bogatstvo 1918: 150 miliona dolara Neto bogatstvo 2026: 3,6 milijardi dolara

Bejker je od bankarskog službenika dogurao do predsednika Prve nacionalne banke, ali je van Volstrita ostao prilično nepoznat. „Nikada nijednom niste videli Džordža F. Bejkera citiranog u novinama“, primetio je B. C. Forbes. „Njegova odbojnost prema intervjuima dublja je od Atlantika“. On je 1924. dao pet miliona dolara (što bi danas iznosilo oko 100 miliona dolara) i samostalno finansirao osnivanje Harvard poslovne škole.

Vilijam Rokfeler (1841–1922)

Izvor bogatstva: Nafta, železnice Neto bogatstvo 1918: 150 miliona dolara Neto bogatstvo 2026: 3,6 milijardi dolara

Mlađi brat Džona D. Rokfelera prvo je radio kao knjigovođa, a zatim kao trgovac poljoprivrednim proizvodima, pre nego što je ušao u naftni biznis.

Edvard S. Harknes (1874–1940)

Izvor bogatstva: Nafta Neto bogatstvo 1918: 125 miliona dolara Neto bogatstvo 2026: 3 milijarde dolara

Nasledio je milione od oca Stivena, partnera u kompaniji Standard Oil, i brata Čarlsa, koji je 1916. umro bez dece.

Dž. Ogden Armor (1863–1927)

Izvor bogatstva: Industrija prerade mesa Neto bogatstvo 1918: 125 miliona dolara Neto bogatstvo 2026: 3 milijarde dolara

Nakon smrti oca 1901. preuzeo je čikašku kompaniju za preradu mesa Armour & Co. i povećao njenu prodaju sa 182 miliona na više od milijardu dolara. Pad privrede posle Prvog svetskog rata, loše investicije i veoma loše investicije (50 miliona dolara vredne nemačke marke) gotovo su potpuno izbrisali Armorovo bogatstvo do njegove smrti.

Henri Ford (1863–1947)

Izvor bogatstva: Automobili Neto bogatstvo 1918: 100 miliona dolara Neto bogatstvo 2026: 2,4 milijarde dolara

„Karijera gospodina Forda toliko je dobro poznata da nema potrebe da je ponovo prepričavamo“, napisao je B. C. Forbes.

V. K. Vanderbilt (1849–1920)

Izvor bogatstva: Železnice Neto bogatstvo 1918: 100 miliona dolara Neto bogatstvo 2026: 2,4 milijarde dolara

Unuk Komodora Vanderbilta, postao je poglavar porodice 1899. godine, nakon smrti starijeg brata Kornelijusa II.

Ed. H. R. Grin (1868–1936)

Izvor bogatstva: Bankarstvo Neto bogatstvo 1918: 100 miliona dolara Neto bogatstvo 2026: 2,4 milijarde dolara

Sin „Veštice sa Volstrita“ Heti Grin, odrastao je u jeftinim pansionima zbog straha svoje štedljive majke milionerke od otmice i njenog odbijanja da plaća porez na imovinu. Grin je na kraju nasledio deo bogatstva koje je Heti stekla štedljivim životom i promišljenim investicijama. Kupio je imanja, jahte, automobile i privatni aerodrom.

Supruga E. H. Harimana (1851–1932)

Izvor bogatstva: Železnice Neto bogatstvo 1918: 80 miliona dolara Neto bogatstvo 2026: 1,9 milijardi dolara

Meri Vilijamson Averel Hariman nasledila je 69 miliona dolara kada je njen suprug, železnički tajkun, umro 1909.

Vinsent Astor (1891–1959)

Izvor bogatstva: Nekretnine Neto bogatstvo 1918: 75 miliona dolara Neto bogatstvo 2026: 1,8 milijardi dolara

Pra-praunuk Džona Džejkoba Astora, trgovca krznom koji se smatra prvim američkim multimilionerom. Kada je Astor dospeo na listu bogataša Forbes, bio je u inostranstvu i borio se u Prvom svetskom ratu. Astor se 1917. priključio mornarici, uprkos tome što mu je otac poginuo na Titaniku. Ustupio je vladi svoju jahtu za korišćenje kao ratni brod.

Džejms Stilman (1850–1918)

Izvor bogatstva: Pamuk, bankarstvo Neto bogatstvo 1918: 70 miliona dolara Neto bogatstvo 2026: 1,7 milijardi dolara

Sin trgovca pamukom, Stilman je napustio studije medicine kako bi se pridružio porodičnom poslu. Zaradio je milione pre nego što se okrenuo bankarstvu.

Tomas F. Rajan (1851–1928)

Izvor bogatstva: Gradski prevoz, duvan Neto bogatstvo 1918: 70 miliona dolara Neto bogatstvo 2026: 1,7 milijardi dolara

Finansijer sa Volstrita koji je objedinio njujorške tramvajske linije u prvu holding kompaniju u Americi. Njegova ulaganja u duvansku industriju objedinjena su u ogromnoj kompaniji Amerikan Tobako Džejmsa Djuka. Slovo F u njegovom imenu, sasvim prikladno, označavalo je reč Fortune („bogatstvo“).

Danijel Gugenhajm (1856–1930)

Izvor bogatstva: Rudarstvo, topljenje rude Neto bogatstvo 1918: 70 miliona dolara Neto bogatstvo 2026: 1,7 milijardi dolara

Bogatstvo je stekao kupujući rudnike krajem 19. veka zajedno sa ocem Mejerom i braćom. Jedan od njih, mlađi brat Solomon, osnovao je njujorški muzej koji je projektovao Frenk Lojd Rajt.

Čarls M. Švab (1862–1939)

Izvor bogatstva: Čelik Neto bogatstvo 1918: 70 miliona dolara Neto bogatstvo 2026: 1,7 milijardi dolara

Nije u srodstvu sa drugim Čarlsom Švabom, sadašnjim brokerom. Ovaj Švab je od radnika koji je zabijao kolje napredovao do predsednika kompanija Karnegi Stil, zatim US Stil, a potom Betlejem Stil. Rasipao je novac na prijatelje i porodicu i umro bez prebijene pare.

Dž. P. Morgan Jr. (1867–1943)

Izvor bogatstva: Bankarstvo Neto bogatstvo 1918: 70 miliona dolara Neto bogatstvo 2026: 1,7 milijardi dolara

Sin i slika i prilika Dž. P. Morgana.

Supruga Rasela Sejdža (1828–1918)

Izvor bogatstva: Bankarstvo Neto bogatstvo 1918: 60 miliona dolara Neto bogatstvo 2026: 1,4 milijarde dolara

Margaret Olivia Slokum Sejdž nasledila je 60 miliona dolara kada je njen suprug, ozloglašeno škrt finansijer sa Volstrita, umro 1906. godine. Ostatak života provela je poklanjajući novac u dobrotvorne svrhe.

Sajrus H. Mekormik II (1859–1936)

Izvor bogatstva: Poljoprivredne mašine Neto bogatstvo 1918: 60 miliona dolara Neto bogatstvo 2026: 1,4 milijarde dolara

Njegov otac je izumeo žetelicu, transformisao poljoprivredu i pomogao pokretanju industrijske revolucije tako što je oslobodio poljoprivredne radnike za rad u fabrikama.

Džozef Vajdner (1872–1943)

Izvor bogatstva: Gradski prevoz Neto bogatstvo 1918: 60 miliona dolara Neto bogatstvo 2026: 1,4 milijarde dolara

Njegov otac je bogatstvo stekao u industriji tramvaja. On se, kao vlasnik njujorškog hipodroma Belmont Park, više posvetio trkama rasnih konja.

Artur Kurtis Džejms (1867–1941)

Izvor bogatstva: Rudarstvo, železnice Neto bogatstvo 1918: 60 miliona dolara Neto bogatstvo 2026: 1,4 milijarde dolara

Nasledio je milione iz rudarstva i izgradio železničko carstvo koje se prostiralo na četvrtini teritorije SAD.

Nikolas F. Brejdi (1878–1930)

Izvor bogatstva: Gradski prevoz Neto bogatstvo 1918: 60 miliona dolara Neto bogatstvo 2026: 1,4 milijarde dolara

Njegov otac je izgradio mrežu njujorških gradskih linija i elektroprivrednih kompanija koje su kasnije postale deo kompanije Kon Edison.

Džejkob H. Šif (1847–1920)

Izvor bogatstva: Bankarstvo Neto bogatstvo 1918: 50 miliona dolara Neto bogatstvo 2026: 1,2 milijarde dolara

Ugledni investicioni bankar, Šif je finansirao ekspanziju železnice i japansku stranu tokom Rusko-japanskog rata.

Džejms B. Djuk (1857–1925)

Izvor bogatstva: Duvan Neto bogatstvo 1918: 50 miliona dolara Neto bogatstvo 2026: 1,2 milijarde dolara

Sa oko 90% tržišta, Djukova kompanija Amerikan Tobako bila je „Standard Oil“ industrije cigareta. Njegova fondacija Duke Endowment finansirala je osnivanje Univerziteta Djuk 1924. i tokom proteklog veka toj instituciji donirala dve milijarde dolara.

Džordž Istmen (1854–1932)

Izvor bogatstva: Fotoaparati Neto bogatstvo 1918: 50 miliona dolara Neto bogatstvo 2026: 1,2 milijarde dolara

Čovek koji je omogućio nastanak Instagrama, Istmen je svojim pristupačnim Kodak fotoaparatima približio fotografiju širokim masama. Bolujući od bolesti kičme, Istmen je 1932. izvršio samoubistvo. U poruci je napisao: „Moj posao je završen. Zašto čekati?“.

Pjer S. Dupont II (1870–1954)

Izvor bogatstva: Barut Neto bogatstvo 1918: 50 miliona dolara Neto bogatstvo 2026: 1,2 milijarde dolara

Eksplozivi su porodicu Dupont učinili bogatom, ali je on pomogao da se kompanija transformiše u diversifikovani hemijski gigant. Bio je i predsednik kompanije Dženeral Motors.

Luis F. Svift (1861–1937)

Izvor bogatstva: Industrija prerade mesa Neto bogatstvo 1918: 50 miliona dolara Neto bogatstvo 2026: 1,2 milijarde dolara

Njegov otac bio je pionir uvođenja železničkih vagona sa rashladnim uređajima.

Džulijus Rozenvald (1862–1932)

Izvor bogatstva: Prodaja putem pošte Neto bogatstvo 1918: 50 miliona dolara Neto bogatstvo 2026: 1,2 milijarde dolara

Milioner koji se obogatio prodajom putem pošte uložio je novac u kompaniju Sears & Roebuck 1895. godine. Pretvorio je u ono što je svojevremeno bio najveći trgovinski lanac na svetu.

Supruga Lorensa Luisa (1895–1937)

Izvor bogatstva: Nafta Neto bogatstvo 1918: 50 miliona dolara Neto bogatstvo 2026: 1,2 milijarde dolara

Tetka Luize Klisbi Vajs Luis bila je udovica Henrija Flaglera, partnera u kompaniji Standard Oil i investitora u razvoj Floride. Špekulanti sa Volstrita su pogrešili. Luiza nije bila glavni naslednik svoje tetke. Umesto toga, dobila je deo imovine na Floridi, uz 200.000 dolara godišnje do svoje 40. godine. Potom i pet miliona dolara u gotovini. Impresivno za 1918. godinu, ali samo delić onoga što je procenio B. C. Forbes.

Henri Fips (1839–1930)

Izvor bogatstva: Čelik Neto bogatstvo 1918: 50 miliona dolara Neto bogatstvo 2026: 1,2 milijarde dolara

Partner i prijatelj Endrjua Karnegija iz detinjstva.

Čejs Piterson-Vitorn, novinar Forbes