Ovo je pet najvećih gradilišta u EU: Šta se gradi, koliko košta, odakle novac
Proširenje metroa u Parizu, aerodroma u Frankfurtu i tri tunela – ovo su najveći i najskuplji infrastrukturni projekti u EU koji se trenutno grade.
Evropska unija i njene države članice ubrzano ulažu u infrastrukturne megaprojekte, kojima je prvenstveno cilj da se uspostavi, ali i unapredi saobraćajna povezanost.
Forbes Slovenija analizirao je najveće aktivne građevinske projekte na Starom kontinentu prema procenjenoj vrednosti investicije. U ovom trenutku najveći infrastrukturni projekt u EU je modernizacija i proširenje pariskog metroa Grand Paris Express.
Projekat veka, kako ga izvođač naziva, koštaće više od 36 milijardi evra, a trebalo bi da bude završen do 2035. godine.
Na rang listi pet najvećih projekata, čak tri su uključena u strategiju panevropske transportne mreže TEN-T (Trans-European Transport Netvork). Strategija TEN-T EU želi da poveže države članice sa poboljšanim i novim putevima, železnicama, aerodromima, lukama i telekomunikacionim vezama do 2050. godine.
Prema Evropskoj komisiji, samo dovršetak osnovne mreže, koji se očekuje do 2030, trebalo bi da košta 515 milijardi evra. U trenutnom finansijskom okviru EU za period 2021-2027 za TEN-T projekte planirano je više od 25 milijardi evra. Najvažniji evropski izvor finansiranja TEN-T projekata je instrument CEF (Connecting Europe Facility) koji je krajem jula raspodelio sedam milijardi evra na 134 projekta širom kontinenta.
Projekti van EU
Neki od najvećih ili strateški najvažnijih projekata odvijaju se i izvan EU. Od velikih projekata tu treba spomenuti brzu železnicu HS2 (High Speed 2) koja bi trebalo da poveže glavni grad London s gradovima na severu.
Veza je predložena 2009. a izgradnja je započela 2020. Završetak se očekuje nakon 2030. Najnovija procena iz januara ove godine iznosi 66,5 milijardi funti (79 milijardi evra), otkako je vlada bivšeg premijera Rišija Sunaka prošlog oktobra ukinula planove za drugu fazu projekta, koja je podrazumevala izgradnju železničke pruge severno od Birmingema.
U Turskoj se gradi kanal Istanbul koji bi trebalo da rastereti saobraćaj kroz Bosfor i Dardanele. Vrednost projekta, čija je izgradnja započela 2021. godine, procenjuje se na 10 do 25 milijardi dolara. Nižu vrednost najavio je turski predsednik Redžep Taip Erdogan koji je projekt predstavio 2011.
U nastavku pogledajte listu pet najvećih infrastrukturnih projekata u EU, počevši od najmanjeg.
Treći terminal aerodroma Frankfurt
| Lokacija: Frankfurt, Nemačka Procenjena vrednost projekta: 4 milijarde evra Godina početka izgradnje: 2015. Očekivana godina završetka: 2026. |
Aerodrom u Frankfurtu, koji je najveći u Nemačkoj i četvrti po veličini u Evropi, već dugi niz godina čeka na novi, treći terminal. Izgradnja je počela 2015. godine, potom je bilo kašnjenja zbog izbijanja pandemije kovida 19, ali su radovi nastavljeni.
Očekuje se da će novi terminal, koji će u početku moći da primi 19 miliona putnika godišnje, a kasnije do 25 miliona, biti dovršen 2026. Aerodrom Frankfurt primio je više od 70 miliona putnika u rekordnoj 2019. godini.
Nakon otvaranja novog terminala Fraport planira da zatvori Terminal 2 koji će nakon 30 godina biti u potpunosti obnovljen. Velika obnova planirana je i za Terminal 1, koji uglavnom koristi matični nacionalni prevoznik Lufthansa.
Kako kaže menadžer frankfurtske vazdušne luke Fraport, izgradnja novog terminala najveći je privatno finansirani infrastrukturni projekat u Evropi. U 2016. Evropska investiciona banka (EIB) dala je zajam od 600 miliona evra za projekat.
Tunel Femarnbelt
| Lokacija: Femarn između Danske i Nemačke Procenjena vrednost projekta: 7,1 milijardi evra Godina početka izgradnje: 2020. Očekivana godina završetka: 2029. |
Potopljeni tunel Femarnbelt gradi se između nemačkog ostrva Femarn i danskog Loland, koji su trenutno povezani trajektom koji kasni. Projekat vodi danska vlada, koja je izgradila namensku fabriku na svojoj obali, gde prave ogromne delove tunela koji će potom biti spušteni na morsko dno. Nemačka gradi infrastrukturu na svojoj strani tunela, uključujući putnu i železničku vezu.
Očekuje se da će tunel smanjiti vreme prelaska mora sa dobrih sat vremena na sedam minuta vozom i 10 minuta automobilom.
Plan danske vlade je da budući korisnici gradnju tunela finansiraju izdvajanjem za putarinu.
Projekat je deo evropske TEN-T strategije, tačnije deo skandinavsko-mediteranskog saobraćajnog koridora koji povezuje severnu Evropu s južnom Evropom. Na poslednjem pozivu za sredstva iz CEF instrumenta projekat je sredinom jula dobio nešto manje od 160 miliona evra.
Bazni tunel Mont d’Ambin/Mont Cenis
| Lokacija: Ispod Alpa, između francuske pokrajine Mauriene i italijanske doline Susa Procenjena vrednost projekta: 8 milijardi evra Godina početka izgradnje: 2019. Očekivana godina završetka: 2032. |
Tunel Mont d’Ambin ključni je i najizazovniji projekat nove železničke veze velikih brzina između Torina u Italiji i Liona u Francuskoj. Reč je o 57,5 kilometara dugom tunelu kroz Alpe za koji se očekuje da će po završetku postati najduži železnički tunel na svetu. Trenutno, taj naslov pripada švajcarskom tunelu Gotard, koji takođe prolazi ispod Alpa.
Sa osam milijardi evra projekat predstavlja oko trećinu procenjenih troškova izgradnje cele železničke pruge od 270 kilometara koja će povezivati francusku i italijansku mrežu velikih brzina. Tunel je za sada jedini deo pruge na kojem su radovi već započeli.
Veza između Liona i Torina deo je Mediteranskog koridora koji takođe prolazi kroz Sloveniju između istoka i zapada.
Tunel u bazi Brener
| Lokacija: Ispod Alpa, između austrijskog Insbruka i italijanske Fortece Procenjena vrednost projekta: 10,5 milijardi evra Godina izgradnje: 2008. Predviđena godina završetka: 2032. |
Nakon što bude završen, bazni tunel Brener između Austrije i Italije biće 55 kilometara dug tunel kroz Alpe. To će rasteretiti najniži potez Brener, kroz koji teče 30 odsto trgovine koja ide preko Alpa.
Najveći deo tog prometa odvija se drumskim saobraćajem, što uzrokuje kolone kamiona na prevoju, a ni železnička pruga nije najefikasnija zbog velikog nagiba padine.
Tunel je u vlasništvu austrijskih železnica i italijanskog namenskog holdinga. Polovinu novca za izgradnju daje EU jer je tunel najvažniji projekat u okviru uspostavljanja skandinavsko-mediteranskog koridora TEN-T.
Grand Paris Express
| Lokacija: Šire područje Pariza Procenjena vrednost projekta: 36,1 milijardi evra Godina početka izgradnje: 2013. Očekivana godina završetka: 2035. |
U Gradu svetlosti, koji je domaćin ovogodišnjih Olimpijskih igara, već deceniju traju planovi za proširenje metroa koji bi osim Pariza obuhvatio i širu regiju Il de Frans. Projekat uključuje 200 kilometara novih železničkih šina, četiri nove linije metroa, proširenje dve postojeće i izgradnju 68 novih stanica.
Cilj projekta je da omogući bolju povezanost predgrađa Pariza sa glavnim gradom i uspostavi veze između samih predgrađa, a da te veze ne prolaze kroz središte Pariza. Očekuje se da će nove veze dnevno prevesti oko dva miliona putnika.
Krajem juna, neposredno pre početka Olimpijskih igara, u gradu je otvorena prva obnovljena linija metroa – linija 14, koja je prvobitno trebalo da bude otvorena 2019. godine.
Jan Artiček, novinar Forbes Slovenija