Pet pristupačnih zemalja za penzionisanje u Evropi: Dve su pored Srbije

Da li ste primetili koliko informacija se pojavljuje u medijima o američkim penzionerima koji planiraju ili žele da se penzionišu u inostranstvu?

Ako ste među onima koji sanjaju o penzionisanju u inostranstvu, u dobrom ste društvu. Prema magazinu Fortune, „bumeri masovno napuštaju Ameriku da bi se penzionisali u inostranstvu jer su SAD jednostavno preskupe“.

Ili, kako CNN kaže: „Kako raste kriza penzionisanja u Americi, tako raste i san o penzionisanju u inostranstvu, gde su gradovi pristupačni za šetnju, socijalne usluge brojne, a troškovi života prihvatljivi“.

Broj Amerikanaca koji planiraju da se nastane u inostranstvu se utrostručio u poslednjih 30 godina, prema anketi sa Monmaut univerziteta iz ove godine. Takođe, broj Amerikanaca koji žive van SAD i primaju mesečne penzije u stranim zemljama porastao je sa 307.000 u 2008. na više od 700.000, prema podacima Administracije za socijalno osiguranje.

Zašto Evropa?

Mogućnosti su beskonačne kada je ceo svet na raspolaganju. Ipak, Evropa ostaje na vrhu liste za mnoge koji sanjaju o preseljenju u inostranstvo.

Zašto Evropa? Razlozi za penzionere mogu biti brojni: želja da iskuse kulturu svojih predaka; uživanje tokom odmora na Starom kontinentu i maštanje o dužem boravku tamo; klima; generalno viši kvalitet života; političke, ideološke ili ekonomske motivacije za želju za radikalnom promenom.

Evropa može ponuditi nešto za svakoga. Kako je objašnjeno u nedavnom izveštaju Svetske populacione revizije (WPR) o najjeftinijim evropskim zemljama 2024, „Evropa kao celina ima 50 zemalja, od kojih je 27 deo EU”.

Evropa se često povezuje sa visokim troškovima života za putnike, iseljenike i stalne stanovnike. Naročito u Zapadnoj Evropi i nordijskim zemljama. Međutim, dok su neke evropske zemlje relativno skupe, mnoge druge su prilično pristupačne, posebno u poređenju sa SAD.

Prema Birou za statistiku rada, prosečni Amerikanac stariji od 65 godina troši 4.818 dolara mesečno u domovini.

Uz osnovne faktore koje treba imati na umu prilikom traženja povoljne destinacije za penzionisanje, CNBC primećuje da bi, ukoliko biste išli u suprotnom smeru, verovatno odmah eliminisali Njujork i Los Anđeles sa liste. Isto važi i za Evropu.

Saveti uključuju poznavanje pravila o boravku, vlasništvu ili iznajmljivanju nekretnina u zemlji koju izaberete. Većina zahteva dokaz o minimalnom nivou prihoda i privatnom zdravstvenom osiguranju. Takođe, „živeti od fiksnog prihoda tokom penzionisanja zahteva mnogo planiranja. Raditi to u inostranstvu dodaje još jedan nivo složenosti“. Zbog toga je pametno konsultovati profesionalce.

Pored troškova života, faktori kao što su zdravstvena zaštita, zabava, bezbednost, kulturni život i lakoća učenja lokalnog jezika takođe se moraju uzeti u obzir prilikom izbora evropske zemlje koja nudi mogućnost udobnog života sa mesečnim budžetom od 1.000 do 1.500 evra.

Rumunija

Rumunija je jedna od zemalja koja se gotovo jednoglasno pojavljuje na listama povoljnijih evropskih država. Prelepi pejzaži, slikoviti i živopisni gradovi dolaze uz veoma pristupačan stil života.

Glavni grad zemlje, Bukurešt, zauzeo je 142. mesto na listi Troškova života za 2023. godinu, koju je sastavila finansijska kompanija Mercer. Lista je uključivala 226 gradova širom sveta, rangiranih od najskupljih do najjeftinijih za život. Mercer je procenjivao troškove više od 200 stavki na svakoj lokaciji – od inflacije, promene kursa, ekonomske i geopolitičke nestabilnosti, troškova stanovanja, hrane i prevoza, do odeće, kućnih potrepština i zabave.

U Bukureštu, jednosoban stan košta oko 400 evra mesečno, dok komunalije dodaju još 100 evra.

Prema proračunima Daily Express-a, za Britance koji žele da se presele, „mesečni budžet za hranu iznosi oko 300 evra. Iseljenici sebi mogu priuštiti povremeni izlazak na večeru zahvaljujući relativno niskim cenama restorana“.

Ručak u restoranima može se naći po ceni od četiri dolara, a hoteli, hosteli i apartmani počinju od sedam dolara po osobi. U severnim delovima zemlje, mesečni budžet za pojedinca počinje od oko 600 evra.

Nakon delimičnog ulaska u Šengen zonu, Rumunija nudi nacionalnu vizu za dugotrajan boravak. Ona omogućava ulazak i boravak državljanima trećih zemalja do 90 dana.

Državljani SAD mogu posetiti Rumuniju bez vize na period do 90 dana tokom šest meseci. „Stranci moraju prijaviti svoje prisustvo najbližoj policijskoj stanici ili Kancelariji za imigraciju u roku od tri dana od dolaska u Rumuniju”, objašnjava Američka ambasada u Rumuniji.

„Za svaki boravak duži od 90 dana, potrebno je podneti zahtev za privremenu dozvolu boravka kod Rumunskog inspektorata za imigraciju“.

Iako je deo EU, Rumunija ne koristi evro, što se smatra jednim od razloga zbog kojih troškovi života u zemlji ostaju niski. „Korupcija na raznim nivoima vlasti i dalje je visoka“, upozorava WPR.

Portugalija

Nije tajna da penzionisanje u Portugaliji nudi nizak trošak života. Tu su pristupačne nekretnine, dobar zdravstveni sistem, topla klima i gostoljubivi lokalci.

Nije iznenađujuće što je Portugalija veoma popularna među penzionerima, a trenutno je relativno pristupačna – iako neki stručnjaci predviđaju porast cena. To se već dešava u velikim gradovima kao što su Lisabon i Porto.

Ipak, dok je skuplja od mnogih istočnoevropskih zemalja, Portugalija se i dalje smatra najjeftinijom opcijom u zapadnoj Evropi.

„Sa mesečnim budžetom od oko 1.200 evra, Portugalija nudi toplu klimu, pristup okeanu i visok nivo bezbednosti“, primećuje WPR. „Cene u Portugalaliji su otprilike polovina ili čak trećina cena u drugim zapadnoevropskim zemljama, sve dok ne planirate da se nastanite u Lisabonu“.

Zdravstveni sistem Portugalije je dostupan svim građanima i legalnim stanovnicima. Uglavnom je besplatan, iako postoje manji troškovi povezani sa hitnim slučajevima i korišćenjem ambulantnih vozila.

Portugalija je takođe jedna od zemalja u koju je najlakše imigrirati.

Češka

Iako su troškovi viši u prelepoj prestonici Pragu, ostatak zemlje nudi zapanjujuće pejzaže, slikovitu prirodu i veoma pristupačne nekretnine.

Prema tabelama Svetske populacione revizije, mesečni budžet za osobu koja živi u Češkoj iznosi oko 950 evra.

Smeštena u centralnoj Evropi, Češka omogućava lak pristup drugim evropskim zemljama, uključujući Austriju i Nemačku.

Standard života u Češkoj je otprilike isti kao u Nemačkoj, ali su troškovi upola manji. Obrok može koštati između tri i pet dolara. Zemlja se takođe visoko kotira na listi najsrećnijih zemalja sveta prema WPR-u.

Bugarska

Bugarska se smatra skrivenim draguljem Evrope za putnike i iseljenike na gotovo svim listama pristupačnih zemalja u Evropi.

Bugarska, koja se pridružila EU zajedno sa Rumunijom 2007. godine, nudi gradove bogate istorijom. Tu su i prelepi pejzaži, neverovatne plaže duž Crnog mora i planine za zimsko skijanje.

Obe zemlje su nedavno postale članice Šengenskog prostora: od marta prošle godine. To znači da će „Šengenska pravila važiti u obe države , uključujući izdavanje viza i ukidanje kontrola na unutrašnjim vazdušnim i morskim granicama”, navela je Evropska komisija.

Mesečni budžet za život u Bugarskoj može biti već od 600 dolara.

Sofija, prelepa i živopisna prestonica, zauzela je 168. mesto na prošlogodišnjoj Mercerovoj listi troškova života. Tamo se jednosobni stanovi mogu naći za oko 400 evra, dok osnovni računi iznose oko 100 evra.

Prevoz i ishrana su prilično pristupačni, sa voznim kartama za međugradski prevoz koje počinju od pet dolara. Mesečne karte za metro i autobus idu od 35 evra. Kada je reč o hrani, večera sa pićem košta manje od 10 dolara, dok prosečni mesečni troškovi za hranu iznose oko 230 evra.

Slično kao u Portugaliji, zdravstvena zaštita je uglavnom besplatna, uz male naknade za određene medicinske usluge.

„Relativno je lako legalno se nastaniti u zemlji, čak i ako osoba nije državljanin EU“, napominje WPR.

„Bugarska je najsiromašnija članica EU i još radi na razvijanju infrastrukture, poboljšanju ukupnog životnog standarda i suzbijanju korupcije. Međutim, i dalje se smatra jednom od najpreporučivanijih destinacija u Evropi”.

Španija

Španija – ili preciznije, određene regije, gradovi i mesta – bili su u centru pažnje ovog leta jer su, opterećeni masovnim turizmom, postali epicentar velikih protesta stanovnika koji traže strogu kontrolu turizma.

Međutim, ovaj problem ne utiče na veći deo ostatka zemlje, a brojna istraživanja i dalje preporučuju Španiju kao jednu od najpovoljnijih destinacija za penzionisanje u Evropi.

„Toplo vreme, visoki i opušteni stil života, odlična kuhinja, veoma dobra zdravstvena zaštita, konkurentan obrazovni sistem i prijatna kultura“, prednosti su koje su istaknute u vodiču Get Golden Visa.

U Španiji živi oko šest miliona stranaca. Tu se se može udobno penzionisati sa oko 2.000-2.200 dolara mesečno, što je oko 25.000-27.000 dolara godišnje. „Ako odlučite da živite malo dalje od velikih gradova, možete se penzionisati sa približno 1.700-1.900 dolara mesečno, što je oko 20.000-22.000 dolara godišnje“, piše na sajtu.

Agencija za preseljenje Moving to Spain objavila je top 10 najpovoljnijih lokacija u Španiji za penzionisanje, uzimajući u obzir cene rentiranja, prosečnu godišnju temperaturu, populaciju iseljenika i penzionera, zdravstvene usluge, stope kriminala i poreze na bogatstvo.

Lista uključuje: Kadiz, Kordobu, Oviedo, Hihon, Salamanku, Ljoret de Mar, Burgos, Almunekar.

Sesilija Rodrigez, saradnica Forbes