Srbija ima 15 kompanija među 500 najvećih u centralnoj i istočnoj Evropi

Na novoj listi 500 najvećih kompanija u centralnoj i istočnoj Evropi, Srbiju predstavlja njih 15. To je za jednu više u odnosu na prošlogodišnje rangiranje kompanije Coface.

EPS i NIS su i dalje bez premca u Srbiji prema obimu prometa koji je ključni pokazatelj u metodologiji rangiranja. Sektori iz kojih dolaze najveće kompanije u našoj zemlji su energetika, rudarstvo, maloprodaja i distribucija, metalska industrija i telekomunikacije.

Poljaci bez premca

U saopštenju kompanije navodi se da poljske kompanije i dalje drže primat i ima ih čak 184. Slede Češka sa 69 kompanija, Mađarska sa 64 i Rumunija sa 54 dok su ostale ispod brojke od 30. Sa svojih 15 kompanija, Srbija deli osmu i devetu poziciju s Hrvatskom među 12 posmatranih država.

	Država	Broj kompanija
1.	Poljska	184
2.	Češka	69
3.	Mađarska	64
4.	Rumunija	54
5.	Slovačka	27
6.	Bugarska	25
7.	Litvanija	21
8.	Hrvatska	15
9.	Srbija	15
10.	Slovenija	12
11.	Estonija	9
12.	Letonija	5

Najveće kompanije

Najveća kompanija u srednjoj i istočnoj Evropi i dalje je poljska naftna i gasna kompanija PKN Orlen. To mesto su učvrstili zahvaljujući rastu prometa od 34%, a godinu pre toga rast je bio još impresivniji – 111%. U Top 10 su poznata imena kao što su češka Škoda i mađarski Mol, na drugom i trećem mestu.

	Kompanija	Država	Delatnost
1.	PKN Orlen	Poljska	Minerali, hemikalije, gorivo, plastika
2.	Škoda Auto	Češka	Motorna vozila, motocikli
3.	MOL	Mađarska	Minerali, hemikalije, gorivo, plastika
4.	Jeronimo Martins	Poljska	Nespecijalizovana trgovina
5.	PGE	Poljska	Komunalne i javne usluge, energetika
6.	MVM	Mađarska	Komunalne i javne usluge, energetika
7.	Totalizator Sportowy	Poljska	Igre na sreću, klađenje
8.	Folksvagen Slovačka	Slovačka	Motorna vozila, motocikli
9.	ENEA	Poljska	Komunalne i javne usluge, energetika
10.	Tauron Polska Energia	Poljska	Komunalne i javne usluge, energetika

Najslabija stopa rasta u ovom veku

Coface navodi da je područje centralne i istočne Evrope zabeležilo najslabiju stopu rasta u ovom veku, budući da je stopa rasta BDP-a u 2023. godini iznosila „tričavih 0,6%“.

„Područje centralne i istočne Evrope se suočilo sa do tada neviđenim ekonomskim izazovima, što je, sa jedne strane, za posledicu imalo da stopa rasta BDP-a bude minimlanih 0.6%, a sa druge da kombinacija visoke stope inflacije i pada potražnje među potrošačima ugrozi čak i najveće kompanije”, istakao je Jarosłav Javorski, izvršni direktor kompanije Coface za područje Centralne i Istočne Evrope, i dodao sledeće: “Uprkos navedenim preprekama, mnoge kompanije uspele su da održe dotadašnji nivo prometa, postavši tako primer za otpornost u teškim ekonomskim prilikama”-

U saopštenju se podseća da je ukupni promet svih 500 komanija porastao tek za 2,5% i iznosio je 1,1 bilion evra. S druge strane, profit je iznosio 44,9 milijardi evra što znači da je bio manji 17,4%. I zaposlenost u najvećim kompanijama je neznatno poraska – 1,1%. U 500 najvećih kompanija centralne i istočne Evrope je zaposleno 2,4 miliona ljudi.

Pretnja

„Tokom 2024. i 2025. dolazi do oporavka privrede država iz ovog regiona zahvaljujući rastu privatne potrošnje. Međutim, nad kompanijama iz tih država, čak i onim najvećim, nadvija se velika pretnja. Iako nestašica radne snage otežava popunjavanje radnih mesta uprkos rastu zarada, najveću pretnju predstavljaju okolnosti na međunarodnom planu utoliko što ograničavaju kako proizvodnju tako i izvozne aktivnosti zemalja Centralne i Istočne Evrope”, pojašnjava Gžegož Šelevič, ekonomski stručnjak kompanije Coface za područje Centralne i Istočne Evrope.

Inače, automobilska industrija i transport su ponovo zauzeli vodeću poziciju među zastupljenim sektorima, zabeleživši rast prometa od 16,8%. Među 500 posmatranih kompanija, 90 je iz ove delatnosti. Sledi 86 kompanija iz rudarskog i naftnog biznisa, po 70 iz maloprodaje i energetike, 60 iz elektronike i telekomunikacija i 50 iz sektora poljoprivrede i hrane.