Trampove carine nisu zaustavile rast privrede…još

Uprkos tvrdnjama Donalda Trampa da su Sjedinjene Američke Države žrtva prevara u trgovinskim sporazumima, globalizacija i dalje podstiče rast. Kako unutar SAD, tako i širom sveta. I unapređuje ekonomije i životni standard gotovo svake zemlje na planeti.

Tokom prvih pet meseci nakon povratka na vlast, Tramp je napao dugogodišnje saveznike poput Kanade, Meksika i Evropske unije. Insistirao je da SAD “više neće tolerisati da ih iskorišćavaju”. Njegov odnos prema trgovinskim partnerima bio je više takmičarski nego saradnički. Uvodio je ili pretio da će uvesti oštre carine, pravdajući to tvrdnjom da te zemlje stvaraju trgovinski deficit kako bi se obogatile na račun Amerikanaca.

Tačno je da su američka industrijska radna mesta naglo nestajala od početka ovog veka. Osiromašeni su industrijski gradovi u srcu SAD. Baš oni koji su mu pružili snažnu podršku na izborima. Ipak, teško je tvrditi da je globalizacija bila igra s nulom.

S&P indeks porastao pet puta za 20 godina

Već 23 godine Forbes sastavlja listu Global 2000, rangirajući 2.000 najvećih svetskih kompanija prema prihodima, dobiti, imovini i tržišnoj vrednosti. Dajemo istu težinu svakom od ta četiri pokazatelja. Pre 20 godina, tih 2.000 firmi zajedno su imale 21,9 biliona dolara godišnje prodaje, 1,3 biliona dolara profita, 80,7 biliona u imovini i 26,6 biliona tržišne vrednosti.

Od tada brojevi konstantno rastu. Ovogodišnji rezultati su rekordni: 52,9 biliona dolara prihoda, 4,9 biliona profita, 242,2 biliona imovine i 91,3 biliona tržišne kapitalizacije.

Veliki deo tog impresivnog rasta dogodio se upravo u SAD. Indeks S&P 500 porastao je pet puta u protekle dve decenije. Amerika je dom Volmarta – firme s najvećom prodajom u poslednjih 12 meseci, Alfabeta – najprofitabilnije kompanije i Epla – najvrednije kompanije u trenutku kada su podaci prikupljeni. Envidija, koja je bila 47. na listi, u međuvremenu je nadmašila s tržišnom vrednošću blizu 3,5 biliona dolara.

Strah od trgovinskog rata

Mnogi lideri najjačih svetskih kompanija danas strahuju da bi trgovinski rat mogao da zaustavi ovaj rast. Izvršni direktor Volmarta, Dag Mekmilon, izjavio je u maju da će „više carina značiti više cene“. Džejmi Dajmon, prvi čovek Džej Pi Morgana, veći deo godišnjeg pisma posvetio je geopolitičkim brigama pre nego što se uopšte osvrnuo na poslovanje.

„Amerika će biti prva – ali ne ako ostane sama“, napisao je Dajmon. Aludirao je na Trampov slogan „America First“. „Ako se raspadnu vojne i ekonomske alijanse Zapada, SAD će neminovno oslabiti“.

Na Forbes Iconoclast samitu u Njujorku prošle nedelje, milijarder i investitor Ken Grifin izjavio je da carine „imaju visoku cenu za američke potrošače“ i poručio „sram bilo administraciju“ što je napala Mekmilona zbog upozorenja o rastu cena.

Džej Pi Morgan na vrhu treću godinu zaredom

Upozorenja Džejmija Dajmona ne treba ignorisati. Džej Pi Morgan je već treću godinu zaredom na prvom mestu Global 2000 liste. Akcije banke su porasle 30% u godinu dana, dok su 100 najjačih američkih firmi povećale tržišnu vrednost u proseku za 10,5%. Međutim, 100 najboljih kompanija izvan SAD beleže bolji rezultat – rast od 13,5%.

Od Trampovog povratka na funkciju, S&P indeks je porastao skromnih 0,59%, dok su evropske i kineske akcije narasle skoro 20%. U poslednjih 10 godina, 100 vodećih američkih firmi zabeležilo je prinos od 488%, dok je prosek van SAD bio 143%.

Ko su lideri?

Džej Pi Morgan, s imovinom od 4,4 biliona dolara, jedina je kompanija u top 20 po svim pokazateljima. Slede ga Berkshire Hathaway, ICBC (Industrial and Commercial Bank of China), Saudi Aramko i Amazon.

Pet od osam vodećih kompanija su banke, iako „veličanstvenih sedam“ tehnoloških giganata čini većinu najvrednijih firmi po tržišnoj kapitalizaciji. Tehnološke firme imaju manju imovinu, pa su slabije rangirane po tom kriterijumu.

Banke dominiraju

Najzastupljenije industrije na listi Forbes Global 2000:

Industrija	Broj kompanija
Bankarstvo	328
Diversifikovane finansije	134
Osiguranje	117
Građevinarstvo	109
Komunalne usluge	96
IT	94
Nafta i gas	93
Sirovine	87
Hrana, piće i duvan	85
Transport	84

Na listi se nalaze 134 kompanije iz sektora finansija, uključujući Goldman Saks, Čarls Švab i Blekstoun. Tehnološki sektor je zastupljen sa 186 firmi, uglavnom iz softverskih, hardverskih i sektora čipova.

Od 100 firmi sa najviše imovine, 88 su banke, osiguravajuća društva ili druge finansijske institucije. Visoke kamatne stope doprinose rastu njihovih prihoda.

Uspon i pad: Envidija, Dizni, Fajzer, BP, Intel

Envidija je prvi put među 100 najboljih – skočila je za 63 mesta na 47. poziciju. Dizni i Fajzer su se vratili među top 100 zahvaljujući rastu profita. Ipak, Fajzer je i dalje 60% ispod svoje rekordne vrednosti iz 2021.

S druge strane, BP je pao za 374 mesta – sada je na 421. mestu, nakon pada profita sa 9,2 milijarde na svega 399 miliona dolara. Intel je potonuo sa 107. na 488. mesto, usled gubitka od 19 milijardi dolara u 12 meseci, otkaza 15.000 radnika i restrukturiranja.

Najviše firmi dolazi iz SAD i Kine

SAD je i dalje dominantna zemlja sa 612 kompanija (prošle godine 621), dok Kina, uključujući Hongkong, ima 317.

Bankari se nadaju da će Trampova najava deregulacije dovesti do više spajanja i IPO-a, što bi donelo novu dinamiku na listu. Ali, ako se politička konfuzija nastavi, ukupni profiti bi mogli pasti jer će više novca odlaziti u državne budžete kroz carine.

SAD ostaje najmoćnija ekonomija sveta, ali na Trampu i Kongresu je da odluče. Da li je dodatni porez vredan žrtvovanja koristi od globalizacije koje su Amerika i saveznici godinama uživali.

Henk Taker, novinar Forbes