Ako u Americi dobijete crveni karton, iza ugla može da vas sačeka i Poreska uprava

Crveni karton koji je dobio Folarin Balogun već je izazvao brojne polemike. Odluka FIFA da mu ipak dozvoli nastup u narednoj utakmici učinila je slučaj još kontroverznijim.

Balogun, koji igra na poziciji napadača za mušku fudbalsku reprezentaciju SAD, isključen je tokom utakmice Svetskog prvenstva protiv Bosne i Hercegovine nakon pregleda snimka putem VAR sistema.

U ovom slučaju, Balogun je kramponima zakačio zadnji deo noge Tarika Muharemovića. To je okarakterisano kao grub prekršaj i rezultiralo je direktnim crvenim kartonom. Zbog toga su Sjedinjene Države ostatak utakmice morale da igraju sa desetoricom fudbalera. Prema uobičajenim disciplinskim pravilima FIFA, isključenje automatski povlači suspenziju za naredni meč. To bi Baloguna sprečilo da nastupi u utakmici osmine finala protiv Belgije.

Međutim, FIFA je naknadno suspendovala izvršenje te kazne i dozvolila Balogunu da igra protiv Belgije. Pozvala se na član 27 Disciplinskog pravilnika FIFA. Fudbalski savez Belgije usprotivio se toj odluci, tvrdeći da pravila o automatskoj suspenziji i dalje treba da važe. Zato je podneo zvaničan prigovor, ali je FIFA odbila žalbu.

To ovaj slučaj čini zanimljivim sa stanovišta sportskog prava. Međutim, iz poreskog ugla postavlja se nešto drugačije pitanje: šta ako igrač zbog crvenog kartona dobije i novčanu kaznu? Kao i kod mnogih poreskih pitanja, odgovor glasi: zavisi.

Šta je crveni karton?

U fudbalu kartoni označavaju stepen disciplinske sankcije. Žuti karton predstavlja opomenu (ako igrač dobije drugi žuti karton u istoj utakmici, automatski dobija crveni karton i biva isključen). Crveni karton znači da su igrač, rezerva, zamenjeni igrač ili član stručnog štaba isključeni. Njihov tim ostatak utakmice mora da odigra sa igračem manje.

Posledice nakon utakmice zavise od pravila takmičenja. Na FIFA takmičenjima crveni karton uglavnom automatski povlači suspenziju za narednu utakmicu, mada disciplinska tela FIFA mogu izreći i dodatne sankcije, u zavisnosti od okolnosti.

Da li crveni karton automatski znači i novčanu kaznu?

Crveni karton automatski nosi određene posledice, ali ne znači automatski da će igrač dobiti i novčanu kaznu. Disciplinska pravila FIFA predviđaju čitav niz sankcija, među kojima su i novčane kazne.

Lige i klubovi takođe mogu imati sopstvene disciplinske sisteme. U američkom sportu sličan model primenjuje i NFL. U američkom fudbalu igrač može biti kažnjen tokom utakmice, ali liga naknadno može pregledati snimak i izreći dodatnu novčanu kaznu ili suspenziju. Te kazne nisu proizvoljne – NFL i sindikat igrača NFLPA kolektivnim ugovorom uređuju kodeks ponašanja na terenu i raspored novčanih kazni, a igrači imaju pravo na žalbu.

I američka fudbalska Major League Soccer (MLS) liga kažnjava igrače zbog incidenata povezanih sa crvenim kartonima. Tako je ranije ove godine Disciplinska komisija MLS suspendovala napadača kluba Vankuver Emanuela Sabija na jednu utakmicu i izrekla mu novčanu kaznu neobjavljenog iznosa zbog grubog prekršaja u 50. minutu utakmice protiv Real Solt Lejka.

U Velikoj Britaniji Engleski fudbalski savez (FA) objavljuje spisak disciplinskih sankcija. Uključujući novčane kazne i suspenzije zbog kartona. Te kazne su, međutim, uglavnom male – već od 10 funti, uz administrativnu taksu od 15 funti. Za vrhunski plaćene fudbalere to nije veliki iznos, ali za igrače sa nižim primanjima može predstavljati značajniji trošak.

I reprezentativci mogu biti novčano kažnjeni. Tako je, na primer, tokom kvalifikacija za Svetsko prvenstvo FIFA kaznila Portugalca Kristijana Ronalda sa 5.000 švajcarskih franaka i suspendovala ga na tri utakmice. Pri čemu su dve utakmice bile uslovne, zbog nasilničkog ponašanja u meču Portugala protiv Republike Irske od 13. novembra 2025. godine. FIFA se pritom pozvala na član 27 Disciplinskog pravilnika, koji omogućava da se izvršenje disciplinske mere u celosti ili delimično suspenduje.

Redovni i neophodni poslovni rashodi

Sa stanovišta američkog poreskog sistema, čak i novčane kazne – pa i one izrečene zbog neprimerenog ponašanja – ponekad mogu biti poreski priznati rashod.

Član 162 američkog Poreskog zakonika dozvoljava odbitak za „redovne i neophodne troškove“ nastale tokom obavljanja delatnosti ili poslovanja. Za profesionalnog sportistu igranje fudbala se, po pravilu, smatra obavljanjem privredne delatnosti.

Trošak se smatra „redovnim“ ako je uobičajen i prihvaćen u određenoj profesiji ili delatnosti poreskog obveznika. Smatra se „neophodnim“ ako je primeren i koristan za obavljanje te delatnosti. To ne znači da mora biti apsolutno neizostavan, već da mora postojati stvarna poslovna povezanost sa obavljanjem profesije. Zato je ključno poresko pitanje da li je novčana kazna redovan i neophodan trošak profesionalnog fudbalera.

Fudbal je kontaktni sport. Prekršaji i kartoni sastavni su deo igre, čak i na najvišem međunarodnom nivou. Lionel Mesi, verovatno najpoznatiji fudbaler na svetu, tokom profesionalne karijere dobio je najmanje tri crvena kartona. Na debiju za reprezentaciju Argentine protiv Mađarske, isključen je ubrzo nakon ulaska u igru. Drugi crveni karton dobio je 2019. u utakmici Kopa Amerika protiv Čilea. Treći, ujedno prvi i jedini na klupskom nivou, dobio je 2021. u finalu španskog Superkupa, igrajući za Barselonu.

Kristijano Ronaldo, najplaćeniji sportista na svetu, takođe je tokom klupske i reprezentativne karijere više puta isključen. Dobio je šest crvenih kartona igrajući za Real Madrid, četiri za Mančester Junajted, jedan za Juventus, jedan za Al Nasr i jedan nastupajući za reprezentaciju Portugala. (Još jedan crveni karton dobio je 2002. kao član portugalske reprezentacije do 17 godina.)

Sve to pokazuje da su crveni kartoni sastavni deo fudbala. Novčana kazna koja ih prati može se posmatrati i kao trošak očuvanja prava nastupa, zaposlenja ili dobrog statusa u klubu, ligi ili nacionalnom savezu.

Naravno, američka Poreska uprava (IRS) mogla bi da zauzme drugačiji stav. Novčana kazna je po svojoj prirodi kaznena mera. Ona može predstavljati sankciju za nedolično ponašanje, a ne uobičajeni trošak poslovanja, zbog čega ne bi bila poreski priznati rashod. Važno je naglasiti da sama činjenica da je neki trošak nastao tokom obavljanja posla ne znači automatski da se može odbiti od poreske osnovice.

Državne novčane kazne predstavljaju drugačiji problem

Ako novčanu kaznu izrekne država ili neki državni organ zbog kršenja zakona, poreski tretman bi verovatno bio drugačiji. Član 162(f) američkog Poreskog zakonika, po pravilu, ne dozvoljava poreski odbitak za iznose plaćene ili nastale u vezi sa kršenjem građanskog ili krivičnog zakona. Propisi Ministarstva finansija SAD koji uređuju primenu člana 162(f) takođe isključuju mogućnost odbitka određenih novčanih kazni, penala i sličnih iznosa plaćenih državi ili državnom organu zbog povrede zakona.

Zbog toga, na primer, kazna za prekoračenje brzine ne postaje poreski priznati trošak samo zato što ste automobilom išli na poslovni sastanak. Činjenica da se prekršaj dogodio tokom obavljanja posla ne pretvara automatski državnu kaznu u poslovni rashod.

Za profesionalne sportiste ta razlika je veoma važna. Novčana kazna koju izriče država nije isto što i disciplinska kazna koju izriče klub, liga ili sportski savez.

Zaposleni ili samostalni preduzetnik?

Mnogi profesionalni sportisti zaposleni su u svojim klubovima. Istovremeno, neki ostvaruju i posebne poslovne prihode od sponzorskih ugovora, javnih nastupa, licenciranja i drugih aktivnosti. Da li će novčana kazna biti poreski priznati rashod zavisi i od toga da li je povezana sa njihovim zaposlenjem ili sa zasebnom poslovnom delatnošću.

U Sjedinjenim Američkim Državama, pre 2018. godine, zaposleni su uglavnom mogli da odbiju nepovraćene poslovne troškove kao posebnu kategoriju pojedinačnih poreskih odbitaka, pod uslovom da prelaze dva odsto njihovog usklađenog bruto prihoda. Zakon o smanjenju poreza i otvaranju novih radnih mesta ukinuo je tu mogućnost za period od 2018. do 2025. godine. Sada je, zahvaljujući Zakonu One Big Beautiful Bill Act (OBBBA), taj režim postao trajan.

To znači da tipičan zaposleni – uključujući profesionalnog sportistu – koji iz svog džepa plati poslovni trošak koji mu poslodavac ne nadoknadi nema pravo da taj izdatak odbije od poreske osnovice. Čak i ako je očigledno povezan sa njegovim poslom.

Ako igrač, međutim, ostvaruje i prihod od samostalne delatnosti, analiza može biti drugačija. U tom slučaju određeni poslovni trošak može biti poreski priznat ukoliko je uobičajen, neophodan i neposredno povezan sa tom delatnošću. Ipak, kazna zbog ponašanja na terenu tokom nastupa za reprezentaciju ne postaje automatski trošak njegovog biznisa sa sponzorskim ugovorima samo zato što može uticati na njegov javni imidž.

Šta ako kaznu plati klub ili savez?

Ako klub ili savez direktno plate novčanu kaznu, igrač nema pravo da traži poreski odbitak. Međutim, to ne znači da nema poreskih posledica.

Ako je klub ili savez imao diskreciono pravo da preuzme plaćanje kazne, takav izdatak bi za organizaciju najverovatnije predstavljao poreski priznati poslovni rashod, pod uslovom da su ispunjeni i ostali zakonski kriterijumi. U tom slučaju igrač ne bi imao nikakve poreske posledice.

Međutim, ako klub ili savez plate kaznu za koju je isključivo odgovoran igrač – a ne postoji interna politika ili kolektivni ugovor koji drugačije uređuje takve situacije – to bi se moglo smatrati dodatnom naknadom koju je igrač primio. Drugim rečima, igrač ostvaruje određenu korist jer ne mora sam da plati kaznu.

Isto važi i ako igrač najpre sam plati kaznu, a klub ili savez mu kasnije refundiraju taj iznos. Takva refundacija mogla bi se smatrati oblikom naknade ili zarade.

Šta je sa zaradom igrača?

Balogun klupski fudbal igra za AS Monako u francuskoj Ligi 1, dok na međunarodnom nivou nastupa za mušku reprezentaciju Sjedinjenih Američkih Država. Prema dostupnim informacijama, njegov ugovor sa Monakom za sezonu 2025/26. vredi oko 3,22 miliona evra (3,68 miliona američkih dolara), ne računajući bonuse. U taj iznos nisu uključeni ni prihodi od sponzorskih ugovora i drugih komercijalnih aktivnosti. Zbog toga bi bez većih problema mogao da podnese eventualnu novčanu kaznu, da mu je bila izrečena.

Ali čak i igrači koji nemaju profesionalne ugovore mogu zaraditi na Svetskom prvenstvu. Prema zvaničnoj strukturi nagradnog fonda FIFA za 2026. godinu, novac se isplaćuje nacionalnim savezima u zavisnosti od plasmana, pri čemu pobednički savez može da dobije i do 50 miliona dolara.

Sam plasman u osminu finala doneo je reprezentaciji SAD 15 miliona dolara. Prema pravilima za 2026. godinu, FIFA dodeljuje 15 miliona dolara ekipama koje završe između devetog i šesnaestog mesta. Oko 19 miliona dolara pripada reprezentacijama koje stignu do četvrtfinala (plasman od petog do osmog mesta). Svaka reprezentacija koja se kvalifikovala dobija i dodatnih 1,5 miliona dolara za troškove priprema.

Zarade igrača

Prema kolektivnim ugovorima o jednakim zaradama koje je zaključio Fudbalski savez SAD, muška i ženska reprezentacija (USMNT i USWNT) objedinjeno dele nagradni fond FIFA, pri čemu se nagrade sa Svetskog prvenstva za muškarce 2026. i žene 2027. tretiraju kao jedinstven fond.

Ako se pretpostavi da reprezentacija SAD ima 26 igrača, plasman u osminu finala predstavljao bi oko 230.769 dolara po igraču. Prolazak u četvrtfinale povećao bi taj iznos na približno 292.308 dolara po igraču.

To je odvojeno od naknade od 10.000 dolara za svaki nastup na utakmici Svetskog prvenstva, Znači da bi svaki igrač koji se našao u sastavu za osminu finala dobio tu naknadu. U slučaju plasmana u četvrtfinale još dodatnih 10.000 dolara za naredni meč.

Na nivou Svetskog prvenstva suspenzija može uticati na naknadu za nastup u određenoj utakmici, ali ne mora nužno da uskrati igraču njegov deo nagrade za ostvareni plasman reprezentacije. Ipak, FIFA novac ne isplaćuje direktno igračima, već nacionalnim savezima, pa način raspodele sredstava među fudbalerima zavisi od odluke samog saveza. To znači da i suspendovani igrač može dobiti svoj deo nagrade.

Kakav je, zapravo, stvarni uticaj crvenog kartona?

Kao i kod većine poreskih pitanja, odgovor zavisi od konkretnih činjenica i okolnosti.

U Balogunovom slučaju nema naznaka da mu je izrečena novčana kazna. Ovde je ključno pitanje bilo da li će imati pravo nastupa. Čak i da nije mogao da igra, vrlo je moguće da bi i dalje dobio deo novca koji pripada reprezentaciji.

Na kraju je FIFA odlučila da mu dozvoli nastup protiv Belgije, uprkos polemikama oko toga da li je automatska suspenzija trebalo da ostane na snazi. A za reprezentaciju SAD ta odluka mogla je da vredi mnogo više od bilo kakve poreske olakšice.

Keli Filips Erb, novinarka Forbes