Amerika sedi na zalihama zlata vrednim 750 milijardi dolara, a zvanično su procenjene na 11 milijardi

Cena zlata porasla je više od 40% u poslednjih godinu dana. Sa manje od 2.400 dolara po unci na više od 3.400 dolara. U međuvremenu, nacionalni dug SAD približava se cifri od 37 biliona dolara.

To je oživelo ideju koja je dugo bila smatrana marginalnom. Revalorizacija zlatnih rezervi države radi prikupljanja novca. Zvuči neostvarivo, ali nova analiza Federalnih rezervi sugeriše da možda i nije tako nerealno.

Federalne rezerve objavile su 1. avgusta dokument pod nazivom „Zvanične revalorizacije rezervi: međunarodno iskustvo“. U njemu se opisuje kako je pet zemalja iskoristilo dobitke od svojih zlatnih rezervi za prikupljanje sredstava. Dokument ne predlaže da SAD učini isto. Ali objašnjava korake koji bi bili potrebni i šta se može očekivati ako bi se to desilo.

Knjigovodstvena i stvarna vrednost

Analiza obuhvata Nemačku, Italiju, Liban, ostrva Kurasao i Sveti Martin, i Južnu Afriku. Neke zemlje su prihode od revalorizacije koristile za smanjenje duga. Druge su ih iskoristile za pokrivanje gubitaka centralnih banaka. Primeri su ograničeni, ali pokazuju kako su vlade uspevale da iskoriste skrivenu vrednost bez povećanja poreza ili izdavanja novih obveznica.

Ministarstvo finansija SAD procenjuje svoje zlato po ceni od 42,22 dolara po unci. To je cena koja je postavljena još 1973. godine. Država poseduje 261,5 miliona unci zlata, većinom uskladištenog u Fort Noksu u Kentakiju. Po toj zvaničnoj ceni, zlato vredi 11 milijardi dolara. Po današnjoj tržišnoj ceni, vredelo bi više od 750 milijardi dolara. Revalorizacija ne bi zahtevala prodaju zlata. Samo bi se ažurirala njegova knjigovodstvena vrednost.

Ministarstvo finansija moglo bi da prilagodi vrednost američkih zlatnih rezervi kroz nekoliko računovodstvenih koraka. Moglo bi da „penzioniše“ trenutni zlatni sertifikat od 11 milijardi dolara (koji je izdalo Ministarstvo finansija) i da utvrdi višu zvaničnu cenu zlata (koja može biti niža ili viša od tržišne). Zatim bi moglo da „prenese“ zlato Federalnim rezervama po toj novoj ceni, potencijalno ostvarivši dobit od više milijardi – pa i triliona dolara (napomena: nije neophodno da cena bude jednaka tržišnoj). Fed bi potom vratio zlato Ministarstvu u zamenu za novi sertifikat. Zlato fizički ne menja mesto, ali Ministarstvo na taj način dobija znatna sredstva.

Šta s novim novcem

Šta bi se dalje desilo, zavisilo bi od političkih odluka.

Sredstva dobijena revalorizacijom mogla bi da se upotrebe za otplatu duga ili finansiranje novih izdataka. Fusnota u dokumentu Federalnih rezervi pominje da je nedavni zakon koji je predložila senatorka iz Vajominga Sintija Lamis (republikanka i zagovornica kriptovaluta) predvideo da se sredstva od revalorizacije koriste za stvaranje državnog investicionog fonda ili strateških rezervi bitkoina. (I državne investicione rezerve i rezerve u bitkoinima su ideje o kojima je govorio i bivši predsednik Donald Tramp.)

Zaobilazno štampanje novca

Zvuči primamljivo, ali ima i mogućih posledica.

Upisivanje novih sredstava Ministarstvu povećava količinu novca u opticaju. To bi moglo podstaći inflaciju. Kritičari ovu ideju nazivaju „zaobilaznim štampanjem novca“ ili čak običnom „računovodstvenom manipulacijom“. Neki podsećaju na revalorizaciju zlata iz 1934. godine. Ona je dovela do naglog povećanja novčane mase. Tada je Federalna rezerva bila gurnuta u stranu, a Ministarstvo finansija preuzelo je faktičku kontrolu nad monetarnom politikom, sve do Sporazuma Fed-Ministarstvo iz 1951. kojim je vraćena nezavisnost centralne banke.

To istorijsko iskustvo možda je jedan od razloga zašto ideja nije sprovedena. Sa obnovljenim kritikama Federalnih rezervi od strane Trampove administracije – uključujući i zamerke zbog odlaganja sniženja kamatnih stopa – svaki potez koji bi mogao da se protumači kao podrivanje nezavisnosti Feda mogao bi izazvati političke napade i negativnu reakciju tržišta.

To verovatno objašnjava zašto su zvaničnici brzo zatvorili vrata toj ideji.

Ministarstvo finansija ne razmatra revalorizaciju

Ministar finansija Skot Besent osvrnuo se na ovu temu ranije ove godine. U martu je, u podkastu All-In, rekao da Ministarstvo ne razmatra revalorizaciju. „Mogu reći da danas nećemo revalorizovati zlato“, izjavio je. (Podkast All-In, koji vode investitori Čamat Palihapitija, Džejson Kalakanis, Dejvid Saks i Dejvid Fridberg, popularan je među poslovnim i investicionim krugovima – ali i među ljudima koji imaju uticaj na Trampa. Saks, zapravo, ima titulu predsedavajućeg Predsedničkog saveta za nauku i tehnologiju.)

Besentova martovska izjava da revalorizacija nije na stolu možda i dalje važi. Ali činjenica da su Federalne rezerve objavile dokument o tome kako su druge zemlje to izvele sugeriše da se tzv. Overtonov prozor – prostor ideja o kojima se ozbiljno raspravlja – možda ipak malo otvorio.

Brendon Kokodin, novinar Forbes