Analitičari o različitim pravcima kretanja ekonomija: Kupiti akcije u Evropi ili SAD i koje

Američka ekonomija beleži usporen rast poslednjih meseci, ali u meri koja je manja od očekivane. Podrška u vidu fiskalne politike i očekivano smanjenje kamatnih stopa Federalnih rezervi čine naglo usporavanje sve manje verovatnim, navode analitičari OTP banke u novoj proceni ekonomskih kretanja.

Nakon slabijeg drugog kvartala, američka ekonomija imala je bolje treće tromesečje. Zato su analitičari blago povećali prognozu za 2026. sa 1,5 na 1,7 procenta rasta BDP-a, iako se sastav rasta može promeniti. Očekuje se da će carine i veća inflacija ograničiti potrošnju, dok izvoz odnedavno pokazuje bolje rezultate. Kada je reč o ricima, oni su izraženiji na tržištu rada, ali bi pozitivno iznenađenje mogli da donesu AI i tehnološki sektor.

Mediteranske zemlje vuku Evropu napred

Kako se navodi u analizi, u evro zoni se očekuje „mekano prizemljenje“ u drugoj polovini godine. Sledi postepeno ubrzanje u 2026. nakon dostizanja najniže tačke. Analitičari očekuju da će mediteranske ekonomije predvoditi rast, dok bi zapadne, industrijski fokusirane ekonomije mogle zaostajati.

Ono što kratkoročno usporava rast jesu carinski sporovi. Međutim, ono što bi pomoglo evropskoj ekonomiji jeste relaksiranija fiskalna politika. Zato se očekuje povećanje međugodišnjeg rasta na oko 1,5 procenata do kraja 2026. godine. Posebno i ako Nemačka bude doprinela. Ono što je kod nemačke ekonomije i dalje neizvesno je uticaj tamošnjih stimulativnih mera.

Inflacija muči SAD

„Dve najveće ekonomije ne samo da rastu po različitim stopama, već pokazuju i suprotne inflacione trendove“, kaže Gergelji Tardoš, rukovodilac Centra za istraživanja OTP-a.

Prema njegovim rečima, inflacija je dostigla cilj koji je postavila Evropska centralna banka. S druge strane, inflacija u SAD je i dalje iznad ciljeva Federalnih rezervi. Kao rezultat toga, centralne banke su krenule različitim putevima. Zato je malo verovatno da će u Evropi doći do većih rezova, dok su Federalne rezerve, nakon devetomesečne pauze, u septembru nastavile sa popuštanjem. „Zbog uvođenja carina i labave fiskalne politike, SAD bi ipak mogle da se suoče inflacionim pritiskom“, stoji u analizi.

Istočna Evropa najatraktivnija

S druge strane, analitičari OTP-a ne veruju u recesiju u SAD i kažu da je rizik od takvog razvoja nizak.

Iako ovom analizom ne daju investicione savete, analitičari ukazuju da bi rastuće carine mogle da dovedu do kratkoročne korekcije vrednosti za američke akcije. Smatraju da su istorijski bile precenjene. Ipak, ostaju privlačne na duži rok, posebno ako dođe do podrške fiskalne i monetarne politike i rastućeg kreditiranja.

„Svaka korekcija bi mogla da dovede do dobrih kupovnih mogućnosti na američkim tržištima“, kažee David Šandor, rukovodilac Multi-Asset Research pri OTP Global Markets.

Ipak, stav OTP-a za inostrana tržišta ostaje neutralan. Procena koja se odnosi na evropske akcije je skromnija. Na berzu bi ograničavajuće mogli da utiču strukturni izazovi u evro zoni.

S druge strane, slabljenje dolara i očekivano smanjenje kamatnih stopa Federalnih rezervi mogli bi stvoriti prilike na tržištima u povoju. Banka zadržava pozitivnu procenu za regionalna tržišta.

„Iako su izgledi za zaradu neizvesni, centralna i istočna Evropa ipak dalje deluju relativno povoljno, uprkos povećanim rizicima zbog fiskalnih pritisaka. Ti pritisci bi mogli da dovedu do uvođenja novih ili rasta postojećih poreza“, stoji u analizi. Posebno se izdvaja Poljska. Brže raste od zapadnog dela Evrope i pomažu joj fiskalne olakšice.

Tehnološke akcije i dalje najinteresantnije

Kada je reč o konkretnim industrijama, optimisti su u pogledu akcija tehnoloških kompanija. Dobre prilike vide i u komunalnim uslugama i u obnovljivoj energiji. Akcijama rudarskih kompanija mogle bi da pomognu kineske stimulativne mere. I Japan se pojavljuje na horizontu. Deflacija je okončana i korporativne reforme bi mogle da privuku kapital, dok su akcije jeftinije nego u SAD, navode analitičari.

Što se tiče obveznica, analitičari OTP-a preporučuju kratkoročne i srednjoročne rokove dospeća kako u SAD tako i u Evropi. Mogućnosti vezane za korporativne obveznice ocenuju kao ograničene zbog sužavanja razlika u prinosima.

Među robama, oko kojih su uglavnom neutralni, atraktivni ostaju zlato, bakar i uranijum „ostaje atraktivna zbog stalne kupovine od strane centralnih banaka, rastućeg državnog duga i fiskalnog pritiska“.