Azvirt za Forbes otkriva strukturu ugovorenog iznosa za Osmeh Vojvodine: Šta određuje cenu puteva po Srbiji

Dodatni, „skriveni trošak“, proizilazi iz toga što je država čestim izmenama propisa, učinila sve da skrati vreme predviđeno za projektovanje puteva, kako bi se što pre ishodovala građevinska dozvola i krenulo u izvođenje radova. To često dovodi do manje kvalitetne projektne dokumentacije. Ona potom mora da se menja u toku radova, pa samim tim dolazi i do dodatnih troškova.

Koliko koštaju putevi

Nedavno je potpisan ugovor za izgradnju dela brze saobraćajnice od Bačkog Brega do Srpske Crnje, tzv. „Osmeha Vojvodine“. Projektovanje prvih pet deonica i izgradnja prve (od Bačkog brega do Sombora – 22,8 kilometara), koštaće 240 miliona evra. Prema ranije objavljenim podacima, ceo „Osmeh Vojvodine“ (185,5 kilometara) procenjen je na 1,75 milijardi evra.

Procenjena vrednost Moravskog koridora, odnosno auto-puta od Pojata do Preljine, dužine 112,4 kilometara, premašila je dve milijarde evra, o čemu je Forbes pisao.

Za Fruškogorski koridor, odnosno brzu saobraćajnicu Novi Sad-Ruma, dugu 47,7 kilometara, potpisan je komercijalni ugovor o projektovanju i izvođenju radova vredan 715,7 miliona američkih dolara. U Fiskalnoj strategiji stoji da je procenjena vrednost ove saobraćajnice 106,2 milijarde dinara (oko jedne milijarde dolara).

Vrednost deonice Preljina-Požega, prema Fiskalnoj strategiji, iznosi oko 74,4 milijarde dinara, ili oko 632 miliona evra.

Forbes Srbija istraživao je šta sve utiče na cenu izgradnje puteva u Srbiji, i da li su neke deonice preplaćene – i zašto?

Od čega zavisi cena puta

„Na ukupnu cenu gradnje puteva u Srbiji, utiču mnogobrojni različiti faktori. Od kategorije puta koji je u pitanju (autoput, motoput, dvotračni putevi), topografskih uslova u kojima se put gradi (ravničarski, brdovit, planinski teren), geotehničkih karakteristike terena (stabilni, uslovno stabilni, nestabilni tereni), količine materijala koji je neophodan za konstrukciju trupa saobraćajnice (nasipa)“, navodi za Forbes Srbija docentkinja Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Sanja Fric.

Na cenu utiče i broj primenjenih inženjerskih objekata i konstrukcija (tuneli, mostovi, propusti, potporni zidovi). Uticaj na cenu imaju i izmeštanje postojeće infrastrukture, izgradnja prateće opreme puta, instalacije.

Sve ovo, navodi Fric, proizilazi iz predmera i predračuna unutar određene faze projektno – tehničke dokumentacije.

Međutim, ona ukazuje da se često zaboravlja na pitanje – da li postoji i gde su pozajmišta adekvatnog materijala za izgradnju neke saobraćajnice.

„Cena izgradnje puta u velikoj meri će se razlikovati ukoliko pozajmišta materijala imamo u neposrednoj blizini, potom u najudaljenijim delovima Srbije u odnosu na lokaciju na kojoj materijal ugrađujemo. Ili je pak materijal nephodno transportovati iz neke od okolnih država“, navodi Fric.

Definisanje pozajmišta materijala često nije predmet projektno-tehničke dokumentacije, već je to deo ugovora koji reguliše obaveze između države i potencijalnog izvođača, navodi ona.

Takođe, na povećanje cene izgradnje puteva, može da utiče i rast cena svih drugih materijala koji se koriste u građevinarstvu. Posebno jer se često realizuju jednu ili više decenija.

„Ne smeju se zaboraviti ni značajni troškovi eksproprijacije zemljišta neophodnog za realizaciju ovakvih infrastrukturnih objekata“, navodi Fric.

Ona objašnjava da je važno razlikovati „projektantsku” cenu koja se bazira na samoj projektnoj dokumentaciji i ukupnu cenu realizacije projekta. Na ukupnu cenu utiče niz drugih faktora – eksproprijacija, dodatni troškovi, nepredviđeni troškovi, nepoštovanje ugovornih obaveza.

Ubrzane procedure – manje kvalitetna dokumentacija

Jedan od ključnih problema, prema rečima Sanje Fric, je taj što je kontinuiranim izmenama Zakona o planiranju i izgradnji, a često bez uvažavanja mišljenja struke, država učinila sve da skrati vreme predviđeno za projektovanje puteva – kako bi se što pre ishodovala građevinska dozvola i krenulo u izvođenje radova.

„To za posledicu može imati manje kvalitetnu projektno-tehničku dokumentaciju (na primer manji obim geotehničkih istražnih radova), kao i njenu nekvalitetnu stručnu i tehničku kontrolu. Kada se na osnovu takve dokumentacije ishoduje građevinska dozvola, često se, zbog problema u samom izvođenju, projektno-tehnička dokumentacija menja u toku izvođenja radova. Procesi ishodovanja dozvola se ponavljaju, menjaju se načini izvođenja. Ovo su sve dodatni ili nepredviđeni troškovi koji značajno utiču na finalni trošak realizacije“.

Ona navodi da su u početnim fazama projektovanja, kao što su Generalni i Idejni projekat puta, najveće mogućnosti da se utiče na kvalitet i cenu.

To su faze u kojima se, kako navodi, donose suštinske odluke za jedan putni pravac. Da li je izabran ispravan koridor u kojem će se put realizovati, koji tip raskrsnica će biti primenjen – površinske ili denivelisane. Kao i broj i tipologija ključnih inženjerskih objekata – mostova i tunela.

„Ako u ovim početnim fazama ne donesemo ispravne inženjerske odluke, što je u kratkim rokovima suštinski nemoguće, sve intervencije u narednim fazama, projekat za građevinsku dozvolu, projekat za izvođenje i samo izvođenje, predstavljaju samo saniranje posledica. To može imati daleko manje efekta. Uz direktno povećanje troškova izgradnje“.

Često se, kako objašnjava, na osnovu samo Idejnog rešenja ili Nacrta Idejnog projekta potpisuju milionski ugovori o realizaciji neke saobraćajnice.

„Iako je nemoguće da u tom trenutku imate poznate sve parametre za precizno definisanje ‘projektantske’ cene. O ukupnoj ceni da i ne govorimo“.

Azvirt o ceni „Osmeha Vojvodine“

Forbes Srbija je, tokom pisanja teksta, uputio pitanja na adrese nekoliko firmi koje grade puteve u Srbiji.

Odgovor smo dobili samo iz Azvirta, koji gradi deo brze saobraćajnice „Osmeh Vojvodine“.

U odgovoru iz te firme navode da je za brzu saobraćajnicu, odnosno deo Bački Breg – Sombor – Kula – Vrbas – Srbobran, potpisan ugovor standardizovan po žutom FIDIC-u. To znači da ugovor obuhvata projektovanje i izgradnju po principu „ukupno pokrivenog iznosa za projektovanje i izvođenje radova“.

Konkretno, ugovoreno je projektovanje pet deonica u dužini od 93,5 kilometara, kao i izgradnja 22,8 kilometara deonice od Bačkog Brega do Sombora. „Vrednost potpisanog ugovora, koja uključuje projektovanje celokupne trase i izgradnju prve deonice iznosi 240 miliona evra“, navode iz Azvirta.

Na pitanje o ceni, kažu da na nju utiče veći broj faktora. „Uključujući obim i vrstu ugovorenih usluga, tehničke zahteve projekta, složenost trase, geotehničke i terenske uslove, kao i broj i vrsta infrastrukturnih objekata predviđenih duž koridora“.

Na cenu su, navode, uticali i logistički aspekti realizacije. Angažovanje radne snage, kao i obezbeđivanje i transport građevinskog materijala sa lokacija koje nisu u neposrednoj blizini gradilišta. To predstavlja važan element u planiranju i izvođenju radova.

Brojna arheološka nalazišta na trasi

„Dodatno, kod ovog projekta je neophodno imati u vidu i brojna arheološka nalazišta na planiranoj trasi. Odnosno, potrebu za sprovođenjem arheoloških istraživanja i izvođenjem pratećih arheoloških radova“, navode iz Azvirta.

Iz te kompanije kažu da je reč o infrastrukturno kompleksnom poduhvatu. Projekat pored same trase, obuhvata i mostove, nadvožnjake, podvožnjake, propuste, petlje i kružne raskrsnice. „To sve zajedno utiče na ukupnu investicionu vrednost“.

Osim izgradnje glavne trase radovi uključuju i izmeštanja postojeće putne infrastrukture radi ukrštanja sa novom trasom, izmeštanja elektroenergetskih, telekomunikacionih, vodovodnih, gasnih i drugih instalacionih postrojenja.

„Mi smo, kao projektant i izvođač, takođe u obavezi da obezbedimo nesmetan transport ljudi i robe na svim postojećim pravcima, čak i u situacijama kada ih, zbog potrebe gradnje nove saobraćajnice izmeštamo“.

U cenu je uključena i baza za održavanje buduće brze saobraćajnice. Nju će nakon završetka radova koristiti nadležna institucija za održavanje puteva.

Navode i da je neophodno imati u vidu i stanje na svetskom tržištu građevinskih materijala, energenata i radne snage.

Da li je cena previsoka

Trasa celе saobraćajnice „Osmeha Vojvodine“ projеktovana jе od graničnog prеlaza sa Mađarskom (Bački Brеg) – Sombor – Kula – Vrbas – Srbobran – Bеčеj – Novi Bеčеj – Kikinda – granični prеlaz sa Rumunijom (Srpska Crnja).

Sa kompanijom Azvirt ugovoreno je projektovanje pet deonica saobraćajnice i izgradnja prve deonice. Ostatak radova i projektovanja bar zvanično za sada nije ugovoren.

Prema ranijem podatku Ministarstva građevine, vrednost cele investicije je 1,75 milijardi еvra. Iz tog Ministarstva nisu odgovorili na pitanje da li je vrednost ostala ista. Odgovor nismo dobili ni od Koridora Srbije. Koridore i Ministarstvo pitali smo i za druge projekte, ali i za samo formiranje cena izgradnje puteva u Srbiji.

U javnosti se spekulisalo da je cena saobraćajnice od Bačkog Brega do Srpske Crnje previsoka, s obzirom na to da se radi o putu kroz ravnicu.

Na pitanje da li je to tako, odnosno, da li bi cena tog puta morala da bude manja, Sanja Fric navodi da se u putogradnji često olako daje ocena troškova izgradnje nekog putnog pravca. Međutim, do ukupne cene se može doći multiparametarskom analizom.

„Svakako da možemo ugrubo reći da jedan put u ravničarskom terenu nikako ne sme biti skuplji od tog istog tipa puta u težim terenskim uslovima. To je nesporno. Isto tako, možemo reći da cena realizacije brze saobraćajnice čini oko 60 odsto od cene realizacije autoputa u istim topografskim uslovima. To su sve parametri koji nam mogu pomoći da dođemo do neke vrste poređenja i okvirne cene realizacije“.

Međutim, za pravilnu ocenu opravdanosti cene, potreban je uvid u projektno-tehničku dokumentaciju. Odnosno, potrebni su podaci o broju kilometara, geotehničkim uslovima sredine, broju i tipologiji inženjerskih objekata, regulaciji reka, devijacijama, izmeštanju lokalne putne mreže.

Ko određuje cenu puta

Sanja Fric navodi da projektant predmerske količine radova određuje na osnovu projekta. Ali jedinične cene za svaku od pozicija dobija od investitora – odnosno ne određuje ih samostalno.

Često se jedinične cene uzimaju iz Cenovnika radova na izgradnji i modernizaciji puteva (JP Putevi Srbije), ako samim projektnim zadatkom nije drugačije zahtevano.

„Ne sme se zaboraviti da su jedinične cene, odnosno tabela cena, često i sastavni deo komercijalnog ugovora sa izvođačem. Kao takve su, njegovim potpisivanjem, usaglašene između države i izvođača“.

Fric naglašava da bi investitoru, a to je u ovom slučaju država, u interesu moralo da bude da obezbedi kvalitetnu projektno-tehničku dokumentaciju, kvalitetan stručni nadzor, kao i praćenje realizacije projekta na terenu. Upravo su to, prema njenim rečima, mehanizmi kojim država štiti svoje, odnosno interese svih građana.

„Nažalost, praksa nam pokazuje da to često nije slučaj, jer investitor ne upravlja adekvatno projektom od početka do kraja. To za posledicu ima višestruko uvećanje troškova investicije pa se može reći da je država najodgovornija za ukupnu cenu svojih investicija“.