Beograd kupuje 150.000 filtera da pročisti vazduh

Grad Beograd kupiće 150.000 filtera koji treba da smanje emisije suspendovanih čestica PM10 u vazduh iz individualnih ložišta na teritoriji glavnog grada.

Procenjeno je da će ovi filteri uključujući i njihovu ugradnju koštati 747 miliona dinara, što bi bilo 4.980 dinara po komadu, vidi se u oglasu koji je beogradski Sekretarijat za zaštitu životne sredine objavio na Portalu javnih nabavki.

Iz Grada nisu odgovorili na pitanja Forbes Srbija o tome na kojim objektima će se ugrađivati ovi filteri i na koji način će biti raspoređeni.

Namenjeno domaćinstvima

Međutim, u dokumentu pod nazivom „opis nabavke“ se navodi da beogradski Sekretarijat za zaštitu životne sredine planira da nabavi 150.000 mehaničkih filtera za smanjenje emisije suspendovanih čestica u vazduh iz individualnih domaćinstava.

Takođe, postavljanje filtera će se vršiti u periodu maj-septembar, piše u dokumentu model ugovora koji je deo tenderske dokumentacije.

Plan je da u 2025. bude isporučeno i ugrađeno 70.000 filtera, a u 2026. ostatak odnosno 80.000 filtera.

Tražene karakteristike filtera

Firme koje su zainteresovane da dobiju posao isporuke i ugradnje ovih filtera mogu poslati ponude do 30. decembra.

Prilikom dodele ugovora, ocenjivaće se ponuđena cena i kvalitet.

Propisano je koje karakteristike treba da ispunjava ponuđeni filter.

Na primer, traže se mehanički elektrostatički filteri, koji ne zahtevaju napajanje električnom energijom.

Filter treba da smanji emisije suspendovanih čestica PM 10 (čestice manje od 10 mikrometara) u vazduh za najmanje 40 odsto, da bude jednostavan za postavljanje i održavanje, i podesiv za postavljanje u različitim dimenzijama cevi dimnjaka.

Proizvođačka garancija filtera treba da bude minimum tri godine.

Šta su PM 10 čestice koje filter treba eliminiše?

Profesorka Hemijskog fakulteta Dubravka Relić objašnjava za Forbes Srbija da PM čestice nastaju zbog nepotpunog sagorevanja, jer nijedan danas napravljen uređaj za sagorevanje nije dovoljno softsticiran da može da sagori gorivo do kraja (bilo drvo, ugalj, naftu, dizel, benzin).

„Do kraja bi bilo da se gorivo pretvori u ugljen-dioksid i vodu“, navodi Relić.

Prema njenim rečima, iz uređaja za sagorevanje može da izađe i čađ i ugljen-monoksid, kao i neka organska jedinjena koja su isparljiva i koja imaju miris – „pa često kada prođe neki kamion pored nas ili kada se šetamo u zimskom periodu kroz neka naselja osetimo i miris“.

Ona je objasnila da se PM čestice razlikuju po veličini, odnosno prečniku.

„PM 10 čestice su prečnika do 10 mikrona (mikrometara), a postoje i čestice manje od tih. Na mernim stanicama se pored čestica PM 10, mere i čestice PM 2,5, a to su čestice čiji je prečnik manji od 2,5 mikrona ili mikrometara“.

Mnogo značajnije čestice PM 2,5

Problem sa PM česticama, objašnjava Relić, je to što one na sebi mogu imati vezano sve što se može naći u tom početnom materijalu koji sagorevamo.

Takođe, na njima se mogu naći nalepljeni i proizvodi koji nastaju usled nepotpunog sagorevanja.

„Vrlo često se te uzorkovane PM10 čestice dodatno analiziraju. Pa se na njima vidi sadržaj metala, odnosno sadržaj, na primer, benzo(a)pirena (to je jedan od kancerogenih proizvoda nepotpunog sagorevanja). Te čestice (PM) su dodatno opasne, jer one nose i metale i neka organska jedinjenja. Ona su vrlo često opasna po naše zdravlje“, rekla je ona.

Prema njenim rečima, sa aspekta zdravlja u današnje vreme su mnogo značajnije PM2,5.

„Mi kada udahnemo vazduh i čestice sa njim, što je čestica manja ona lakše prodire u dublje delove naših pluća, odnosno može da stigne do alveola“, kaže Relić.

Ona navodi da filteri koji su predviđeni da uklanjaju PM10 čestice trebalo bi da uklanjaju i neku količinu čestica do 2,5.

Međutim, ako filter nije dovoljno dobro napravljen za PM 2,5, moguće da će nešto od tih manjih čestica i da prođe.

Korišćenje filtera je pozitivno. Međutim, po njenom mišljenju trebalo bi da se razmišlja o filterima koji ukljanjanju PM 2,5, jer je čestica koja prodire u naša pluća.

Deo dugoročnog plana

Grad Beograd je 2021. godine doneo Plan kvaliteta vazduha za period 2021-2031.

Taj plan je kao jedan od glavnih izvora zagađenja vazduha suspendovanim česticama prepoznao individualna ložišta.

Kao jedno od rešenja za ovaj problem beogradski Sekretarijat za zaštitu životne sredine je prediveo nabavku filtera.

U individualna ložišta spadaju toplane i kotlarnice koje nisu u sistemu JKP „Beogradske elektrane“. Tu spadaju i ložišta koja se koriste u okviru lokalnih privrednih delatnosti i ugostiteljskih objekata i kućna ložišta.

Procenjuje se da oko 300.000 domaćinstava u Beogradu koristi kućna ložišta za grejanje, piše u Planu.

U procesima sagorevanja u individualnim ložištima koriste se drva, tečna i čvrsta fosilna goriva različitog porekla. Samim tim i različitih fizičko-hemijskih karakteristika koje direktno utiču na emisiju zagađujućih materija u vazduh.

U Planu se ukazuje da se emisije koje potiču iz individualnih ložišta ne mogu precizno kvantifikovati. Ipak, analiza ukazuje da su te emisije značajne za kvalitet vazduha na većini mernih mesta.

Najznačajniji izvor emisija i za suspendovane čestice PM10 i za PM2,5 u 2022. godini su toplane snage manje od 50 megavata i individualna ložišta, odnosno sektor Ostalo stacionarno sagorevanje, piše u izveštaju o Stanju kvaliteta vazduha u Srbiji za 2023. godinu, koji je objavila Agencija za zaštitu životne sredine.

Iz ovog sektora potiče 61 odsto svih nacionalnih emisija suspendovanih čestica PM10 odnosno 77 odsto emisija suspendovanih čestica PM2.5.