Biznismen iz Emirata prodaje firmu u Srbiji: Računica koja odlučuje kome plaća porez

Privrednik, građanin Ujedinjenih Arapskih Emirata, jedini je vlasnik preduzeća u Srbiji. Planira da ga proda. Firma posluje u Srbiji i njena glava imovina su nepokretnosti. Pred njim je dilema da li porez duguje Srbiji ili domovini. Na strani Srbije je više argumenata, ali će ključno, ipak, biti koliko firma zarađuje od kvadrata u Srbiji.

Upravo je ovo bilo pitanje upućeno Ministarstvu finansija radi dobijanja zvaničnog mišljenja.

Problem reguliše Zakon na dobit pravnih lica, ali i međudržavni ugovori o sprečavanju dvostrukog oporezivanja.

Zakon prašta državne obveznice

Kada je reč o zakonu, nema dileme. Kapitalni dobitak se ostvaruje prodajom, odnosno drugim prenosom uz naknadu. Bilo da je reč o prodaji udela u kapitalu pravnih lica ili ostalih hartija od vrednosti. Izuzimaju se državne obveznice, ali i dužničke hartije od vrednosti čiji je izdavalac pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili Narodna banka Srbije.

Kapitalni dobitak je i prihod koji ostvari nerezidentni obveznik, to bi u ovom slučaju bio privrednik iz UAE, od prodaje imovine, pa i od prodaje nepokretnosti na teritoriji Srbije. One koju nije koristio za obavljanje delatnosti.

„Na prihode koje ostvari nerezidentno pravno lice od rezidentnog pravnog lica, drugog nerezidentnog pravnog lica, fizičkog lica, na teritoriji Srbije, po osnovu kapitalnih dobitaka, obračunava se i plaća porez. Po rešenju po stopi od 20%, ako međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nije drukčije uređeno“, predočavaju iz Ministarstva finanasija.

To znači da se prihod građanina Ujedinjenih Arapskih Emirata, po osnovu kapitalnog dobitka, koji je ostvaren prodajom udela u srpskoj firmi, oporezuje po stopi od 20%. Uz uslov da nije drugačije predviđeno međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.

Ugovor ima svoja pravila

Ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja Srbije sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima primenjuje se od 1. avgusta 2013. godine. Izmenjen je 2020. godine. On predviđa da dobitak koji ostvari rezident jedne od država potpisnica prodajom nepokretnosti u drugoj državi, može se oporezivati u toj drugoj državi.

Isto važi i za dobitak od prodaje pokretnih stvari koje čine deo poslovne imovine koju preduzeće države ugovornice ima u drugoj državi.

Tretman je nešto drugačiji kada se prodaju plovila.

„Dobitak koji ostvari rezident države ugovornice od otuđenja brodova ili vazduhoplova koji se koriste u međunarodnom saobraćaju ili od pokretnih stvari koje služe za korišćenje tih brodova ili vazduhoplova oporezuje se samo u toj državi ugovornici“, navodi se u mišljenju.

Ključno koliko zarađuje na kvadratima

Prema ugovoru, privrednik iz UAE od prodaje udela ili sličnih interesa, pod uslovom da više od 50 odsto svoje vrednosti ostvaruju od nepokretnosti koja se nalazi u Srbiji, može se oporezovati u – Srbiji.

„Imajući u vidu navedeno, ukoliko su ispunjeni uslovi za oporezivanje kapitalnog dobitka u Republici Srbiji, kapitalni dobitak koji (u konkretnom slučaju) ostvari nerezidentno pravno lice iz Ujedinjenih Arapskih Emirata prodajom udela u rezidentnom pravnom licu, može se oporezivati u Republici Srbiji“, poručuju iz Ministartsva finansija.

Može znači hoće

I posebno važna napomena, koja se sreće i u drugim sličnim mišljenjima, pojam „može“ nije baš toliko relativan. U poreskom smislu, „može“ je jednako – hoće.

„Posebno ukazujemo da izraz ,,može se oporezivati u državi ugovornici” treba tumačiti na način, da će država ugovornica kojoj je na osnovu odgovarajućih odredaba ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja dato pravo oporezivanja, to pravo i iskoristiti. Ali, pod uslovom, da u domaćem poreskom zakonodavstvu postoji odgovarajući porez na odnosni prihod. U konkretnom slučaju, porez na kapitalni dobitak, to je nesporno“, stoji u mišljenju.

Za konkretnog građanina UAE sada je najvažnije šta će poreznici utvrditi. Ukoliko više od 50 odsto vrednosti firme koju prodaje, ostvaruje od nepokretnosti u Srbiji, porez plaća u – Srbiji.

„Nadležni poreski organi trebalo bi da utvrde odnos između vrednosti nepokretnosti i vrednosti (iz bilansa stanja) celokupne imovine privrednog društva. Uključujući i imovinu uzetu u finansijski lizing, ali ne i imovinu uzetu u poslovni lizing, sa pravom korišćenja preko godinu dana. I to, bez uzimanja u obzir dugova i drugih obaveza odnosnog privrednog društva. Ukoliko je navedeni uslov od 50 odsto ispunjen, celokupan kapitalni dobitak (a ne, samo, njegovih 50 odsto) oporezuje se u Srbiji“, zaključuje se u mišljenju.