Bogati naftaši su uložili 250 miliona dolara u dolazak sadašnje vlade SAD na vlast – i potencijalnu zaradu u Venecueli

Naftna i gasna industrija uložila je gotovo 250 miliona dolara u izborni ciklus koji je doveo do formiranja sadašnje vlade Sjedinjenih Američkih Država. Pri čemu je ogromna većina podrške koju su dali naftaši otišla republikancima. Vojna intervencija predsednika Donalda Trampa u Venecueli otvara mogućnost zarade od više milijardi dolara za američke kompanije koje bi mogle da preuzmu upravljanje naftnom infrastrukturom te zemlje.

Naftna i gasna industrija potrošila je 249 miliona dolara tokom izbornog ciklusa 2024. godine, koji je doveo do sadašnje američke administracije. To pokazuje analiza organizacije OpenSecrets.

Republikanci su imali znatno veću korist od demokrata, pri čemu su kandidati republikanaca dobili čak 88% ukupne podrške industrije.

Veliki skok izdvajanja naftaša

Kada je reč o direktnim donacijama predsedničkim kandidatima, industrija je donirala 2,6 miliona dolara predsedniku Donaldu Trampu i 1,4 miliona dolara tadašnjoj potpredsednici Kamali Haris.

Devet najvećih korisnika novca iz naftnog i gasnog sektora u trkama za Kongres bili su isključivo republikanci. Predvođeni senatorom Tedom Kruzom iz Teksasa, koji je primio 1,1 milion dolara donacija.

Iznos od 249 miliona dolara predstavlja rast od 66% u odnosu na sredstva koja je industrija potrošila tokom izbora 2020.

Pored toga, industrija je u 2023. i 2024. potrošila dodatnih 154 miliona dolara na lobiranje na saveznom nivou, zastupajući oko 200 klijenata.

Milijarde i za ulaganje u obnovu

Akcije naftnih i gasnih kompanija porasle su u ponedeljak nakon što je američka vojska zarobila venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura. Tramp je izjavio da će Sjedinjene Države nadgledati tranziciju vlasti u Venecueli. Uključujući obnovu naftne industrije te zemlje. Akcije kompanije Ševron, jedine velike američke firme kojoj je dozvoljeno da crpi i izvozi naftu iz Venecuele, skočile su 5,1% u ponedeljak. Akcije Ekson Mobila porasle su 2,2%, dostigavši najviši nivo u poslednja 52 nedelje. Konoko Filips zabeležio je rast od 2,6%.

„Obnovićemo naftnu infrastrukturu, što će koštati milijarde dolara. To će direktno platiti naftne kompanije“, rekao je Tramp tokom konferencije za medije u Mar-a-Lagu u subotu. „Biće im nadoknađeno ono što rade, ali to će biti plaćeno i mi ćemo ponovo pokrenuti proizvodnju nafte onako kako treba“.

Još otvorenih pitanja

Prilikom sabiranja podataka, OpenSecrets, neprofitna organizacija koja prati tokove novca u politici, analizirala je doprinose pojedinaca i političkih akcionih komiteta (PAC) povezanih sa naftnom i gasnom industrijom, kao i sredstva koja su tokom 2023. i 2024. potrošile spoljne grupe povezane s industrijom koje podržavaju određenog kandidata (tzv. „meki novac“). Podaci potiču iz izveštaja koje su odbori podnosili Saveznoj izbornoj komisiji (FEC).

Nije jasno da li su, i u kojoj meri, političke donacije ili lobiranje naftnih i gasnih kompanija uticali na američke političke odluke u vezi s Venecuelom ili na pristup administracije toj zemlji i njenom naftnom sektoru. Takođe nije precizirano koje bi tačno kompanije bile uključene u projekte koje podržavaju SAD u Venecueli i kakve bi uloge imale. „Sve naše naftne kompanije spremne su i voljne da ulože velika sredstva u Venecuelu kako bi obnovile njenu naftnu infrastrukturu“, rekao je portparol Bele kuće Tejlor Rodžers u izjavi za Forbes.

Portparol Konoko Filipsa naveo je da kompanija prati razvoj događaja. Ali i da bi „bilo preuranjeno spekulisati o bilo kakvim budućim poslovnim aktivnostima ili investicijama“. Predstavnici senatora Kruza i ostalih energetskih kompanija pomenutih u ovom tekstu nisu odmah odgovorili na upite.

Ko je najviše dao

Ministar energetike Kris Rajt, zajedno sa državnim sekretarom Markom Rubiom, predvodi napore u ime Trampa, prema rečima visokog zvaničnika Bele kuće, i već su stupili u kontakt sa naftnim kompanijama. Novi izveštaji o finansiranju kampanja, koji dospevaju 31. januara, pokazaće političke donacije do kraja 2025. godine, što bi moglo dodatno rasvetliti kako se naftne i gasne kompanije pozicioniraju.

Kompanija Koch Industries bila je najveći donator iz naftnog i gasnog sektora na izborima 2024. godine, potrošivši 47,8 miliona dolara, prema OpenSecrets-u.

Venecuela će predati između 30 i 50 miliona barela Americi

Venecuela će predati između 30 i 50 miliona barela nafte Sjedinjenim Državama, saopštio je juče predsednik Donald Tramp.

Tramp je rekao da su prelazne vlasti Venecuele, koju trenutno vodi potpredsednica Delsi Rodrigez, pristale na isporuku nafte.

Prebacivanje barela obaviće se „odmah“, naveo je Tramp. Dodao je da će nafta biti dopremljena direktno u američke luke.

Venecuela ima najveće rezerve nafte na svetu i procenjuje se da raspolaže sa oko 300 milijardi barela neiskorišćenih rezervi.

Nakon Madurovog hapšenja, Tramp je izjavio da obnova venecuelanske naftne infrastrukture neće koštati ništa američke poreske obveznike. Predsednik je rekao da će prihod ostvaren prodajom nafte dobijene iz Venecuele biti usmeren u obnovu infrastrukture te zemlje, koja je naročito zapuštena kada je reč o naftnim postrojenjima.

Uticaj krize na cene

Malo je verovatno da će cene goriva za američke potrošače pasti, barem u kratkom roku, prema oceni stručnjaka. Patrik De Han, šef analize naftnog tržišta u kompaniji GasBuddy, naveo je u ponedeljak da bi Madurovo hapšenje moglo blago da poveća cene nafte zbog neizvesnosti oko strukture vlasti u Venecueli. Dodao je da bi potencijalno povećanje proizvodnje nafte u Venecueli dugoročno moglo da obori globalne cene sirove nafte. „Posebno ako SAD budu uspešne u podsticanju ulaganja u dotrajalu infrastrukturu Venecuele“.

Položaj Venecuele kao zemlje s najvećim rezervama nafte oslabljen je višegodišnjim nedostatkom ulaganja u naftni sektor, kao i lošom infrastrukturom. Američke sankcije ograničile su pristup Venecuele svetskim naftnim tržištima,. Otežale su poslovanje industrije, pri čemu su i bivši predsednik Barak Obama i Donald Tramp uvodili sankcije na venecuelansku naftu. Nafta iz Venecuele je takođe skuplja za eksploataciju i preradu zbog svoje guste i teške strukture.

Zek Everson, novinar Forbes
Antonio Pekenjo IV, novinar Forbes