Čemu će služiti novi fond NBS za restrukturiranje: Sa računa banaka za finansiranje državnih dugova

Odluka da formira Fond za restrukturiranje banaka koju je prošle nedelje donela NBS budi jasnu asocijaciju na vreme svetske ekonomske krize. Vreme kada su novcem poreskih obveznika vodeće zapadne ekonomije, zaklinjući se u svemoćnu ruku tržišta, stotinama milijardi dolara, spasavale alavost bankarske elite.

Slično se desilo i u Srbiji, samo nekoliko godina kasnije. Više od milijardu evra budžetskog novca utrošeno je kako bi se sanirali troškovi nastali lokalnom bahatošću. Na oko uspešne i stabilne banke, poput Privredne banke Beograd ili Agrobanke, takoreći preko noći došle su na ivicu ambisa.

Razlog je u suštini isti. Odgovorni u banci kreditirali su u našem slučaju, bez pravog pokrića, privredne poduhvate tada uspešnih i politički zaštićenih tajkuna. Ishod je oduzimanje licenci nekoliko banaka, sudski procesi koji ni danas nisu do kraja rasčivijani i više od milijardu evra štete za nedužne poreske obveznike.

U toj aferi, ispostaviće se i da je „novačnik“ Agencije za osiguranje depozita koja je trebalo da sanira nastalu štetu prazan. I da nema novca ni da nadoknadi osigurane, a kamoli neosigurane štedne uloge privrede i stanovništva. Ceh će zato platiti poreski obveznici.

Čemu će služiti Fond

Da li se ovaj novi Fond za restrukturiranje banaka osniva zato što nam se smeši neka slična situacija? Nije tajna da državna banka u Srbiji sve više i snažnije učestvuje u finansiranju velikih kapitalnih projekata.

U Narodnoj banci Srbije tvrde ne. Banke u Srbiji su „stabilne, visoko likvidne, visoko kapitalizovane i otporne na brojne šokove“, kažu, između ostalog, u odgovorima za Forbes Srbija.

Isto nam kažu i upućeni bankari i dobro obavešteni izvori.

Forbes Srbija istraživao je, ako ne za to, čemu bi onda mogao da služi taj Fond? I kako banke u Srbiji gledaju na činjenicu da će morati da izdvajaju novac za finansiranje?

Evropska praksa sa decenijom zakašnjenja

Naime, Izvršni odbor NBS doneo je 12. januara ove godine odluku, odmah objavljenu i u Službenom glasniku, da se osniva Fond za restrukturiranje banaka.

Fond, piše u Odluci, neće imati svojstvo pravnog lica. Njime će upravljati NBS, ali će se imovina i obaveze Fonda voditi odvojeno od imovine i obaveza NBS.

„Unutrašnjim aktom NBS bliže će se uređivati organizacija Fonda, upravljanje tim Fondom i druga pitanja značajna za njegov položaj“, piše u Odluci.

U NBS na pitanja Forbes Srbija odgovaraju da je to „korak dalje u procesu usaglašavanja sa regulativom EU, te da njegovo osnivanje predstavlja deo preventivnih aktivnosti centralnih banaka u cilju jačanja mehanizama za brzu, pravovremenu i adekvatnu reakciju u vanrednim uslovima“, odgovaraju u NBS.

Oni kažu da su prilikom uspostavljanja Fonda „pažljivo analizirali primere fondova koji su uspostavljeni u članicama EU, a posebno Jedinstvenog fonda za restrukturiranje koji je 2016. obrazovan za potrebe restrukturiranja banaka iz država članica evrozone“.

Fond ECB-a i njegovo finansiranje

Činjenica je, međutim, da NBS sa osnivanjem ovog fonda kasni celu jednu deceniju. Single Resolution Fund osnovan je pre tačno 10 godina i tačno je da služi za vanredne situacije u vreme finansijske krize. Koristi se nakon što se u takvim situacijama iscrpe druge mogućnosti, odnosno uključivanje akcionara i poverilaca u snošenju gubitaka.

U odluci NBS, ovog dela, međutim, nema. Doduše, u njoj stoji da će se unutrašnjim aktom bliže odrediti funkcionisanje Fonda, ali u NBS nisu nam precizno odgovorili šta piše u tom unutrašnjem aktu.

„To je detaljno uređeno Zakonom o bankama, Odlukom o utvrđivanju i prikupljanju doprinosa i Odlukom o obrazovanju Fonda. Pojedini elementi poput organizacije uređeni su unutrašnjim aktima NBS“, kažu u NBS. Oni dodaju da će NBS upravljati Fondom i da on neće imati organe.

Drugim rečima, Fondom će na direktan način upravljati NBS, odnosno njeni organi. Ali, sa druge strane, ona neće odgovarati za obaveze Fonda, niti može finansirati ovaj Fond.

Vratimo se na trenutak na Fond EU. On je, kako stoji na njihovom sajtu, osnovan da obezbedi da finansijska industrija doprinese stabilizaciji finansijskog sistema. Sve banke u članicama evrozone, u skladu sa zakonom, obavezne su da uplaćuju doprinose u njega. I na taj način će se osigurati da poreski obveznici ne budu ti čijim novcem će se sanirati propast banaka.

U teoriji jedno, u praksi može biti drugo

U teoriji glavna uloga ovakog Fonda jeste da se izbegne situacija iz svetske ekonomske krize kada su poreski obveznici plaćali alavost bankarsko-političko-privredne elite.

Da bi se to u nekoj narednoj krizi izbeglo, ideja je da banke u Fond uplaćuju obavezni doprinos odnosno novac iz koga bi se finansirala sanacija.

U NBS kažu da će nalik Fondu EU, a u skladu sa Zakonom o bankama, ciljani iznos Fonda biti najmanje jedan odsto osiguranih iznosa depozita svih banaka.

„Rok za dostizanje tog ciljanog iznosa je 10 godina od datuma početka prikupljanja sredstava. Narodna banka utvrđuje godišnji ciljani iznos vodeći računa o potrebi dostizanja ciljanog iznosa, a na osnovu prosečnog osiguranog iznosa depozita bankarskog sektora u prethodnoj godini“, kažu u NBS.

Oni preciziraju da obračun obaveznog doprinosa neće biti isti za svaku banku. Zavisiće od veličine i od njenog rizičnog porfolija obračunatog na bazi jasnih indikatora rizika.

U prevodu, veće iznose će plaćati veće banke, ali i one koje u svom kreditnom porfoliju imaju rizičnije kredite.

U svojim reakcijama, bankari kažu da nemaju načelno ništa protiv izdvajanja tih doprinosa, jer usaglašavanje sa standardima Evropske centralne banke za banke u Srbiji sa kapitalom iz članica EU, oslobađa ih nekih drugih obaveza koje im se bez tih propisa nameću.

Ipak, svesni su da bi u našem slučaju novac iz tog Fonda mogao biti upotrebljen i na pogrešan način.

Finansiranje dugova države

Najproblematičniji deo ovakve odluke zapravo se odnosi na mogućnost ulaganja novca iz ovog Fonda. Sredstva koja će se u njemu prikupiti neće, pojašnjenja radi, stajati na nekom računu ili u sefu. I čekati da se nekada u nekoj finansijskoj krizi iskoriste za sanaciju banaka.

Naprotiv. Odluka predviđa da će se ona ulagati na tržištu kako bi se ostvarivao dodatni prinos. U NBS na pitanje Forbes Srbija, u šta će se taj novac ulagati, kažu:

„Narodna banka upravlja sredstvima u skladu sa principima likvidnosti, odnosno ulaže se u visokolikvidne i lako utržive instrumente, principom sigurnosti, odnosno na način da se obezbedi zaštita i očuvanje vrednosti tog novca, kao i principom profitabilnosti“.

U Odluci se, preciznije, kaže da će se taj novac moći ulagati, između ostalog, u depozitna sredstva banaka, dužničke hartije od vrednosti koje izdaje Srbija, kao i dinarske hartije koje izdaju međunarodne finansijske institucije ili institucije čiji je osnivač strana država, a koje imaju potvrđen kreditni rejting najznačajnijih rejting agencija.

Opasnost u srpskim uslovima

Sagovornici Forbes Srbija kažu da u ovom ulaganju u državne dužničke hartije stoji najveća opasnost. Naime, novcem banaka će se finansirati državni dugovi. I potencijalno, u slučaju krize, u kojoj bi država došla u problem da servisira obaveze Fond bi ostao bez novca. A onda ne bi mogao da sanira banku koja dođe isto u problem. I opet bi se sve svelo na teret poreskih obveznika.

Zato stručnjaci i bankari sa kojima smo razgovarali kažu da bi zapravo trebalo zabraniti ili strogo ograničiti ulaganje tog novca u dužničke hartije naše države. Odnosno, države u kojoj se Fond osniva. Jer, ne samo da može da dođe do političke zloupotrebe tih sredstava, nego se taj prikupljeni novac od banaka može koristiti za ono čemu nije namenjen. A sve sa opravdanjem da se on ulaže u kvalitetne hartije i lako utržive. A zapravo je namera da se njima finansira državni dug.

Naposletku, Fondu bi se moglo desiti isto što i Agenciji za osiguranje depozita kada je trebalo da obešteti štediše posrnulih banaka.

Slučaj Sberbanka i stabilnost bankarskog sektora

U Narodnoj banci podsećaju da su oni još 2015. uspostavili siguran okvir za restrukturiranje banaka. Oni kažu da te instrumente nisu koristili zato je bankarski sektor u Srbiji zdrav i posluje u „uslovima dobro privrednog ambijenta, odlične regulatrive i sistema nadzora“.

Ipak, bio je slučaj kada je NBS reagovala. Reč je o Sberbanci, kada su prodate akcije te banke.

„Tada je NBS prva od svih centralnih banaka reagovala u cilju sprečavanja prelivanja negativnih efekata izazvanih okolnostima u međunarodnom okruženju u vezi sa prethodnim akcionarima banke, čime je očuvana stabilnost finansijskog tržišta“, kažu u NBS.

I naši sagovornici potvrđuju da je bankarski sektor u Srbiji stabilan i likvidan. Ipak, ne bi trebalo zaboraviti kako je i u predvečerje propasti banaka pomenutih s početka teksta kontrolor, tačnije NBS tvrdila isto. Da su banke u Srbiji stabilne, uključujući i one koje će u danima nakon te tvrdnje propasti.