Cene dva plemenita metala rastu brže od zlata

Investitori su ove godine okreću plemenitim metalima zbog carina i geopolitičkih napetosti. Ali, rekordne cene zlata zasenio je još brži rast cena srebra i platine od početka godine. Neki analitičari veruju da je rast zlata završen, dok se predviđa da će srebro nastaviti da raste u narednim mesecima.

Zlato, čija cena raste od kraja 2022. zahvaljujući velikim kupovinama centralnih banaka, ove godine je poraslo za oko 28 odsto. Doseglo je rekordnih 3.500 dolara po unci u aprilu nakon što je američki predsednik Donald Tramp najavio visoke carine za više od 60 trgovinskih partnera.

Srebro je u istom razdoblju poraslo za 32 odsto, dok je platina od početka godine porasla za 60 odsto. Oba plemenita metala dosegla su 14-godišnje maksimume ovog meseca.

Analitičari američke investicione banke Sitigrup u junu su napisali da je cena zlata već dosegla vrhunac. Predviđaju da će do druge polovine sledeće godine cena pasti između 2.500 i 2.700 dolara za 31,1 gram.

S druge strane, u julu su podigli svoju tromesečnu prognozu cene srebra sa 38 na 40 dolara za 31,1 gram (troy unce), a svoju prognozu za šest do 12 meseci na 43 dolara. Među razlozima za dobre izglede u Sitigrupu navode rast investicione i industrijske potražnje, koja nadmašuje ponudu na tržištu. Kao i očekivano smanjenje kamatnih stopa američkih Federalnih rezervi.

Prema Frenku Holmsu, izvršnom direktoru kompanije US Global Investors, srebro je potcenjeno u odnosu na zlato. Trenutni odnos između njih je 86, dok je istorijski prosek 80. “Povratak na istorijski odnos zlata i srebra mogao bi da vrati srebro na njegov rekord od 50 dolara po unci“, rekao je Holms za Forbes. Srebro je doseglo rekordnu cenu u aprilu 2011.

Veći interes za industriju

Na tržištu srebra potražnja je u poslednje četiri godine premašivala ponudu, a Institut za srebro, predviđa deficit ove godine. Organizacija očekuje da će na tržištu biti 1,03 milijarde unci (31,1 g), što je dva odsto više nego prošle godine. Očekuje se i da će potražnja iznositi 1,15 milijardi, odnosno jedan odsto manje nego prošle godine. Od 2016. potražnja je ojačala za više od desetine, dok se ponuda nije značajno promenila, s izuzetkom pada tokom pandemije.

Kao i drugi plemeniti metali, srebro ima industrijsku primenu uz svoju investicionu vrednost. Ali, dok za zlatom dominira potražnja centralnih banaka, investitora i proizvođača nakita, industrijski potrošači su ti koji najviše traže srebro. Oni čine gotovo 60 odsto globalne potražnje za metalom, koja je prošle godine iznosila rekordnih 680 miliona unci.

To znači, između ostalog, da bi očekivano ublažavanje geopolitičkih i trgovinskih previranja te niže kamatne stope ojačale potražnju za srebrom. Podstakle bi ekonomsku aktivnost, dok je zlato, kao sredstvo čuvanja vrednosti, nedavno raslo upravo zbog tih neizvesnosti.

Elektronski sektor je najveći potrošač srebra, posebno u fotonaponskim sistemima ili proizvodnji solarnih panela, gde se potražnja više nego udvostručila u poslednjoj deceniji, prema Institutu za srebro. Fizička kupovina investicionog srebra i proizvodnja nakita čine nešto manje od petine potražnje. Manje količine koriste se i u fotografiji i proizvodnji srebrnog posuđa.

Rudnici proizvode manje srebra

Iako je ukupna ponuda srebra poslednjih godina stabilna, proizvodnja u rudnicima opada od 2016. godine. Taj pad je donekle nadoknađen rastom recikliranja, koje čini manje od petine ponude. U rekordnoj 2016. godini, kada su rudnici proizveli 900 miliona unci srebra, cena za uncu od 31,1 grama iznosila je 13 dolara, gotovo tri puta niže nego danas. Proizvodnja nije pratila te poraste cena.

Istraživačka firma Metals Fokus kaže da proizvodnja neće značajno porasti u sledećih pet godina, uprkos rekordnim cenama. To je zato što više od polovine srebra proizvode rudnici koji vade metal kao nusproizvod rudarenja drugih metala, olova i cinka (29,4 odsto), bakra (26,8 odsto) i zlata (15,5 odsto). Proizvodnja u tim rudnicima manje reaguje na tržišnu cenu srebra.

Primarni rudnici srebra čine 27,8 odsto proizvodnje, ali rast koče visoki operativni troškovi. Čak i ako bi se više uložilo u povećanje proizvodnje, proces bi trajao nekoliko godina. “Malo je verovatno da bi nova proizvodnja mogla uravnotežiti trenutne deficite u kratkoročnom ili srednjoročnom razdoblju. Umesto toga, zavisimo od recikliranja i potražnje koja reaguje na predviđeni porast cena kako bismo rešili te deficite“, odgovorili su iz Metals Fokusa za Mani Metals.

Najveći proizvođači srebra su Meksiko, Kina i Peru. Njihova godišnja proizvodnja prošle godine premašila je 100 miliona unci. Slede ih Bolivija, Čile i najveći evropski proizvođač, Poljska. Ona je prošle godine iskopala 42,5 miliona unci srebra, uglavnom iz rudnika bakra i srebra Lubin kojim upravlja poljska kompanija KGHM, drugi najveći rudar srebra na svetu prema podacima Instituta za srebro.

Najniža ponuda platine

Platina je zabeležila porast od 60% od početka godine. Posebno u drugom tromesečju, nakon što je njom u poslednje tri godine trgovano u uskom rasponu od 900 do 1.100 dolara po unci. Metal je u 2025. na Nimeksu ušao po ceni od 922 dolara, a u julu je bio na 1.440 dolara po unci.

Tramp je poštedeo platinu i industrijske metale kada je u aprilu najavio carine. Potom je početkom jula najavio carinu od 50% na bakar, jedan od najčešće korištenih industrijskih metala. To je takođe podstaklo nagli porast cene platine jer su investitori počeli da isporučuju veće količine iz tradicionalnih središta u Londonu i Cirihu u skladišta u Njujorku kako bi unovčili više cene tamo – slično kao u slučaju bakra. To je ograničilo ponudu na spot tržištima poput Ciriha.

Već u junu, metal je dobio na ceni 28 odsto jer Kina uvozi rekordne količine platine, koju kupuju i proizvođači nakita i investitori.

U međuvremenu, Svetski savet za ulaganje u platinu (WPIC) kaže da će ponuda ove godine biti na najnižem nivou u pet godina. Nešto manje od sedam miliona unci. Zalihe u skladištima takođe padaju, a organizacija procenjuje da pokrivaju samo tri meseca globalne potražnje. S obzirom na očekivane deficite svake godine u sledećih nekoliko godina, te će se zalihe iscrpeti do 2029.

Platina je jedan od najređih metala pa je istorijski bila skuplja od zlata. Ali, ima manju vrednost kao investiciona imovina, jer se kopa u manjim količinama i ima više industrijskih primena. Osim toga, koncentracija proizvodnje u Južnoj Africi, koja vadi više od 70 odsto platine u svetu, znači da su cene nestabilnije. Osim snažne potražnje u Kini, na skok cena u junu uticao je i pad proizvodnje u Južnoj Africi za gotovo četvrtinu u aprilu.

Platina se najčešće koristi kao katalizator u automobilskoj industriji, rafinisanju nafte i hemijskoj industriji, kao i za premaze na hard diskovima računaea i za proizvodnju nakita.

Jan Artiček, novinar Forbes Slovenija