Centralne banke stale sa ublažavanjem monetarne politike, Davos još odjekuje: Spremaju li nam se veće kamate

Nakon tri uzastopna smanjena, američka Centralna banka (FED) zadržala je postojeću stopu referentne kamate u rasponu od 3,5 do 3,75 odsto. Time je institucija kojom i dalje rukovodi Džerom Pauel, čovek koga mediji označavaju kao branu Trampovoj samovolji, ukazala da u SAD i dalje postoje ozbiljne neizvesnosti i strah od inflacije.

Isto je učinila i Evropska centralna banka. Doduše, peti put u poslednje vreme zadržala je glavnu kamatnu stopu na nivou od dva odsto, takođe se pozivajući na neizvesnosti. Što na geopolitičke tenzije koje se ne smiruju, što na rizik od trgovinskih varnica koje niti su gotove niti još pokazuju stvarne rezultate i posledice.

I Narodna banka Srbije je odlukom od pre nekoliko dana zadržala referentnu kamatnu stopu na nivou od 5,75 odsto. Iako ne očekuje, kako kaže, skok inflacije nakon prestanka važenja Uredbe o ograničenim maržama. Strahovi i neizvesnosti ipak postoje, inače bi odluka bila drugačija.

Uzdržavanje od daljeg smanjenja kamatnih stopa ključnih centralnih banaka u svetu dosta govori o očekivanjima monetarnih vlasti u pogledu inflacije. U SAD-u da ona nije snižena na prihvatljiv nivo, ali i da postoje rizici da počne da raste. U Evropi, pak, da jeste u granicama cilja, ali praćena neizvesnostima koji je lako mogu pokrenuti.

Forbes Srbija istraživao je šta se krije iza ovakvih odluka. Kako će se kamate vodećih centralnih banaka kretati u narednom periodu? Šta će promeniti izmena na čelu FED-a? Možemo li očekivati neku novu krizu koja bi pogurala inflaciju, a onda i kamate, ponovo na gore?

Upozorenja iz Davosa

Da situacija nije mirna čulo se i na nedavno održavnom skupu svetskih političkih i ekonomskih lidera u Davosu. Pojedini učesnici ukazali su da prinos na desetogodišnje obveznice SAD-a nije pratio smanjenje kamate. I uprkos njena tri smanjenja, prinos ustvari raste. Investitori u dužničke hartije zapravo traže veći prinos jer očekuju veći rizik. Ili kako se tamo moglo čuti, „tržišta se spremaju za udar“.

Zbog uvođenja carina, niske stope nezaposlenosti, ali i naraslog američkog duga, monetarne vlasti u Sjedinjenim Državama plaše se inflatornih pritisaka u narednim mesecima. Investitori u dužničke hartije usled prevelikih dugova traže veći prinos. Pogotovo što se radi o dugoročnim ulaganjima, odnosno desetogodišnjim obveznicama.

Da li ovo znači da u narednom periodu možemo očekivati i povratak restriktivnije monetarne politike, odnosno povećanje referentnih kamata ili će ipak uslediti njihov pad?

Neizvesnost tera na oprez

Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu kaže za Forbes Srbija da je izvesno da će FED u narednom periodu morati da kamatnu stopu zadrži na postojećem nivou. Nema izgleda da može doći do daljeg popuštanja.

„Pauel se izvrsno opire pritisku iz Bele kuće da se smanji kamatna stopa. Tramp to želi zbog naraslih dugova, ali videćemo da li će se i šta promeniti kada dođe do najavljene smene. Pitanje i kako će zakonodavna vlast reagovati na predlog Trampa za promenu prvog čoveka FED-a. Ima indicija da to neće tako lako proći. Ipak, značaj nezavisnosti FED-a je ogroman“, kaže Đukić.

On očekuje da će FED ostati uzdržan. Kako kaže, postoji strah od kretanja na tržištu rada, kao i pravih posledica Trampove carinske politike. Sve to se može odraziti na inflaciju. Zajedno sa eventualnim promenama na čelu FED-a.

Pošto se očekuje da će u narednih godinu dana stopa inflacije biti oko 2,5 odsto, to apsolutno ide u prilog tezi da politika FED-a mora biti uzdržana u pogledu daljeg snižavanja referetne kamatne stope.

Đukić dodaje i činjenicu da u SAD postoji neizvesnost i u pogledu efekata koje će veštačka inteligencija i sve u vezi sa njom imati na ekonomski rast. Kako kaže, pošto se radi o enormnim ulaganjima u tehnologiju, velika je dilema mogu li očekivanja biti spram tih ulaganja.

„Optimisti veruju da će AI pozitivno uticati na ekonomski rast, odnosno opravdati ulaganja. Skeptici pak veruju da neće. Sklon sam da verujem u ovu drugu teoriju. Sve to govori u prilog teoriji da nije vreme za opuštanje“, kaže Đukić.

Tržište očekuje inflaciju

Nikola Stakić, univerzitetski profesor i portfolio menadžer u Eclectika Capital podseća da je kamata na desetogodišnje obveznice SAD i dalje iznad četiri odsto, što je visok nivo. To sugeriše, i pored smanjenja referetne kamatne stope tri puta zaredom, da tržište očekuje inflaciju.

„Tržište očigledno percipira da se očekuje inflacija. Pre svega zbog smanjena stope nezaposlenosti, ali i porasta cena energenata. Sve to može uticati na cene u narednom periodu“.

Investitorima iz Evrope u poslednje vreme može delovati privlačno investiranje u američke dugoročne hartije. Činjenica je da su prinosi i dalje visoki, ali u konačnu zaradu ulazi u valutni rizik. Na Evropu to svakako stvara pritisak.

U narednom periodu ne očekuje zatezanje monetarne politike i rast kamatnih stopa. Stakić, ipak, upozorava da postoje rizici.

„Stalno prisustvujemo toj borbi u monetarnoj politici između toga da se bez pogovora štiti inflacija i potrebe da se podstiče ekonomski rast. Što se Evrope tiče, ona ima strah od posledica najave investicionog ciklusa u Nemačkoj. Zbog potrebe da se podstakne rast najavljuju se velika državna ulaganja u vojsku i infrastrukturu, što bi moglo da donese povećanje cena i inflacije. Dakle, ako usled toga dođe do rasta cena, nema opravdanja da monetarne vlasti donose odluku o popuštanju. Kamatna stopa od oko dva odsto, kolika je u evrozoni već neko vreme je, međutim, neutralna. Nema ni recesioni efekat, ali ne utiče mnogo ni na rast“, kaže Stakić za Forbes Srbija.

Fiskalni i monetarni trzaji

Đukić podseća da je najveći problem Evropske centralne banke zapravo činjenica da Evropa ima monetarnu, ali nema fiskalnu uniju. Ekonomije, budžeti, dugovi različitih članica evrozone su različiti, a monetarna politika ista. Tu je jako teško održati nezavisnost i u tom smislu je ECB u procepu.

„Inflacija je snižena na ispod dva odsto, to joj daje prostor za labavljenje, ali i u samoj Evropi postoje rizici od inflacije. Oni se tiču najavljenog poskupljenja energenata, pre svega gasa, ali i tenzija u svetskoj trgovini“, kaže Đukić. Zato očekuje da će i ona biti udržana kada je reč o daljem spuštanju kamatnih stopa.

Naš sagovornik podseća da je nemačka Bundesbanka izrazito osetljiva i obazriva kada je reč o inflaciji. Kao i da se pažljivo posmatra i analizira uticaj najavljenih državnih investicija u Nemačkoj kao vodećoj evropskoj ekonomiji.

On dodaje i da jak evro ne odgovara evropskim privredama. Snižava njihovu konkurentnost na svetskom tržištu. Đukić podseća kako je prvi čovek američkog Džej Pi Morgana, Džejmi Dajmon, jedan od retkih koji se u Davosu usudio reći da „Americi ne odgovara ekonomski slaba Evropa“.

Šta će biti u Srbiji

I Narodna banka Srbije zadržala je referentnu kamatu na 5,75 odsto iako kaže da se očekuje dalji pad inflacije. I da ukidanje Uredbe o ograničenim maržama neće dovesti do rasta cena.

U obrazloženju svoje odluke, u NBS kažu da se nastavlja vođenje oprezne monetarne politike, pogotovo zbog globalne neizvesnosti, tenzija i protekcionizma, koji utiče na kretanje na robnim i finansijskim tržištima.

Navodi se da se poslednjih meseci vidi veća osetljivost svetskih cena primarnih proizvoda i energenata, kao i plemenitih metala.

Stakić smatra da se u Srbiji može uskoro očekivati smanjenje referetne kamate, a time i kamate na kredite u dinarima.

„Nezahvalno je prognozirati, pogotovo što će zavisiti i od dogovora oko NIS-a. Naša centralna banka već dugo nije snižavala referentnu kamatu, dok su neke evropske zemlje koje vode samostalnu monetarnu politiku to činile. Pretpostavljam da će i NBS to uraditi u narednom periodu. To će uticati onda na kamate banaka. Možda ne odmah, ali hoće. Jedino ako ne dođe do nekih novih rizika i geopolitičkih tenzija, koje bi pogurale inflaciju. Ako toga ne bude bilo, situacija sa NIS-om se povoljno okonča, bude dobra i agrarna godina, nema rizika od inflacije u Srbiji“, kaže Stakić.

Đorđe Đukić smatra, pak, da je prostim uvidom u rast cena lako zaključiti da su one u Srbiji velike. I da inflacija nije pod kontrolom, kako se to želi predstaviti.

„Sa našim monetarnim vlastima je problem što oni rade kako se naloži sa Andrićevog venca. Nema tu velike nezavisnosti. Ne verujem u dodatno labavljenje monetarne politike, ali našoj centralnoj banci je ionako važnije da očuva stabilnost dinara koga godinama drži fiksiranog nego nisku inflaciju. Iako bi u teoriji trebalo da je drugačije“, zaključuje Đukić.

Sve su prilike, i domaće i svetske, da u narednom periodu neće biti dodatnog labavljenja monetarnih stega. Jer, opasnosti od nove inflacije vrebaju sa nekoliko frontova. Vreme jeftinog i bezvrednog novca kakvo smo imali do samo pre nekoliko godina za sada se čini da je trajno prošlo. A ako je verovati njuhu investitora u njega, u narednim godinama mogao biti još skuplji nego što je danas.